Немачки путописац и новинар Хајприх Хаузер прошао je 1937 и 1938 „осам балканских држава“ Запажања са тих путовања објавио је 1938. године у путописном извештају „Југоисточна Европа се пробудила“ (Süd-Ost-Europa ist erwacht).
У записима са ових путовања налази се и један занимљив детаљ о српском гостољубљу:
Они су можда најгостољубивији народ света.
Један Србин осуђен на смрт био je на стратишту питан да ли je икад раније био у тако страшном положају,
„Да, једном ми je дошао гост а нисам имао чим да га почастим“.
О народу је Хаузер написао и следеће:
„Имао сам осећање о апсолутној честитости, о пуном поверењу ових људи; то je било осећање које ме није преварило“…
Хаузер је доживео управо оно што и саме српске речи гостољубље и гостољубивост значе. Ове сложенице много говоре о схватању и прихватању госта у Срба. Гостољубље је одвајкада једна од бројних врлина која краси наш народ.
„У многим народним песмама и причама величају се гостољубивост и милосрдни однос, саосећање према сваком ко је у невољи, незаштићен или сиромашан.“
…
„Гостољубивост не занемарујте, јер су неки, и не знајући, угостили анђеле.“
еврејима 13:2
Хајнрих Хаузер
Хајнрих Хаузер (Heinrich Hauser, 1901-1955) је био немачки писац, новинар и фотограф. Пријавио се у немачку војску последњих година Првог светског рата. Од тада је задржао своју страст према мору и путовањима. У годинама 1922–1924, Хаузер је био поморац и морнар на трговачким бродовима на Медитерану, као и на путовањима у Аустралији и Источној Азији. Године 1925. Хаусер је постао запосленик Франкфуртер Цајтунга. Написао је бројне есеје, путописне репортаже и романе, међу којима и путописни извештај „Југоисточна Европа се пробудила“ (Süd-Ost-Europa ist erwacht, 1938). Посебно га је занимао однос људи и технологије, града и села. Сматра се представником Нове објективности и био је посебно успешан код публике као надарени приповедач 1930-их. Године 1928. добио је награду Герхарт Хауптман за књижевност за свој други роман Браквасер.
Извори: Лазо М Костић – Срби у очима странаца 1 – 1968; Википедија
Преузето са портала РАСЕН