Моћ мисли
- Ко нам удахњује живот? Каква је и колика моћ мисли?
- У квантном пољу смештене су као потенцијалне могућности све наше наде, циљеви и жеље, па и она о излечењу уколико смо оболели од неке болести или били тешко повређени.
Приредио: Милован Шавија
Квантно поље је невидљиво поље информација које је израђено од свести и енергије, а чија је фреквенција изван простора и времена. Из тог поља потичу све материјалне ствари, а све физичко у свемиру уједињено је унутар њега и повезано с њим. И будући да су све материјалне ствари израђене од атома, који су повезани изван простора и времена, ми смо, заједно са свим стварима на свету, повезани са тим пољем интелигенције – особне и универзалне, унутар и око нас – која даје живот, информације, енергију и свест свим стварима.
Назовите је како желите, али то је универзална интелигенција која нам управо у овом тренутку даје живот. Она организује и оркестрира стотине хиљада нота у складној симфонији коју чини наша физиологија и све оне ствари које су део нашег аутономног нервног система. Та интелигенција брине се да наше срце у једном дану откуца више од 100.000 пута, да црпи више од седам литара крви у минути, која пређе више од 97.000 километара у свака 24 сата. За време које нам је потребно да завршимо читање ове реченице, наше ће тело створити 25 трилиона ћелија. И свака од 70 трилиона ћелија које чине наше тело, изврши између 100,000 и 6 трилиона функција у секунди. Данас ће мо удахнути 2 милиона литара кисеоника, а тај кисеоник доспеће до сваке ћелије у нашем телу за свега неколико секунди.
Водимо ли свесно рачуна о свему томе? Или то за нас чини нешто што има ум далеко већи од нашег и вољу далеко већу од наше, а то је љубав? Заправо нас та интелигенција толико воли да нам њезина љубав удахњује живот. То је исти универзални ум који анимира све видове материјалног свемира. То невидљиво поље интелигенције постоји изван простора и времена и из њега потичу све материјалне ствари.
Та интелигенције узрокује рађање супернова у удаљеним галаксијама и цветање ружа у Версају. Она окреће планете око сунца и узрокује плиму и осеку у Малибуу. Због тога што постоји на свим местима и у свим временима, и због тога што се налази и унутар и око нас, та интелигенција мора бити и лична и универзална. Стога постоји субјективна свест слободне воље (појединачна свесност) коју чини наше ја, и објективна свест (универзална свесност) која је одговорна за сав живот.
Да затворимо очи и скренемо своју пажњу са свог тела и људи, ствари и догађај који се јављају у различитим тренуцима и различитим местима у нашој вањској околини, заборављајући на тренутак и време, ми, квантни посматрачи, уклонили бисмо своју енергију са свог познатог живота и усмерили своју свесност на непознато поље могућности. Будући да је место на које усмеравамо своју пажњу место на које усмеравамо своју енергију, ако своју пажњу наставимо концентрисати на свој познати живот, и наша ће се енергија усмеравати на тај познати живот. Али да своју енергију усмеримо у непознато поље могућности изван простора и времена, и уместо тога постанемо свест (мисао у квантном потенцијалу), привукли бисмо себи неко ново искуство. Својим уласком у медитативно стање своју субјективну свест слободне воље спојили бисмо са објективном, универзалном свести и засадили семе могућности.
Самоорганизовани аутономни нервни систем наша је веза са том урођеном интелигенцијом, која обавља све те аутоматске функције за нас. То засигурно није наш мислилачки неокортекс који је одговоран за претходно споменуте функције. Уместо њега тим функцијама подсвесно управљају они центри доњег дела можданог дебла испод неокортекса. И управо се са том интелигенцијом пуном љубави спајамо током медитације, када одложимо свој его и из себичности пређемо у несебичност, када постајемо чиста свест – не више тело у околини или линеарном времену, него свест ван тела, нико и ништа, у непростору и безвремену. Тада постајемо сама свесност у бескрајном пољу могућности.
Ми смо у непознатом. И из непознатог се стварају нове ствари. Ми смо у квантном пољу. Ми већ имамо сав потребни биолошки механизам да остваримо тај подвиг претварања у чисту свест.
У том квантном пољу смештене су као потенцијалне могућности све наше наде, циљеви и жеље, па и она о излечењу уколико смо оболели од неке болести или били тешко повређени.
Замисао о излечењу која се може потврдити налазима постоји као непозната потенцијална стварност у квантном пољу, све док се та замисао не опази и оствари, односно док се не материјализира. Она постоји као могућност у бескрајном пољу информација физички дефинисана као ништа, али и као комбинација свих материјалних могућности. Потенцијална будућност у којој је могуће доживети спонтану ремисију болести постоји као нешто непознато, смештено изван простора и времена, док се лично не доживи и учини познатим у овом простору и времену. Једанпут када нешто непознато изван наших осетила постане познато искуство које доживљавамо својим осетилима, на путу смо да еволуирамо.
Стога ако можемо доживети излечење у унутрашњем свету мисли и осећаја, то би се излечење, с временом, требало манифестовати као вањско искуство. Ако мисао учинимо једнако стварном као искуство у вањској стварности, зар се не би, пре или касније, требао појавити доказ о томе у нашем телу и мозгу? Другим речима, ако ментално вежбамо ту непознату будућност с јасном намером и узвишеном емоцијом, и то стално понављамо, требали бисмо доживети неуропластичне промене у мозгу и епигенетске промене у телу.
И ако сваки дан наставите прелазити у ново стање постојања тако што ћете подсећати свој мозак и кондиционирати своје тело истим тим умом, требали бисте доживети исте структуралне и функционалне промене унутар себе као да сте узимали плацебо.
Наука је, на крају крајева, савремени језик мистицизма. Она трансцендира религију, културу и традицију. Она демистификује мистично и уједињује заједницу.
– – – – –
Тако је говорио Др. Џо Диспенса у својој књизи „Плацебо сте ви”, у којој је на самом почетку детаљно описао како је, захваљујући несрећи која се догодила 1986, када га је као двадесеттрогодишњака током триатлона, док је возио бициклистички део трке, са леђа у великој брзини удари џип, дошао на идеју да на самом себи испроба оно што је до тог тренутка проучавао, у шта је чврсто веровао и што је као млади киропрактичар саветовао својим пацијентима.
Та идеја му се јавила док је потпуно непокретан, са шест поломљених кичмених пршљенова, од којих су неки били скоро потпуно смрскани, лежао у болничком кревету са прогнозом лекара специјалиста да ће до краја живота остати инвалид, чак и ако као једино решење прихвати операцију, којом би се дуж поломљеног кичменог стуба уградила челична шипка. Он је то одбио и наредна три месеца провео у кревету, чврсто верујући да његово тело поседује урођену интелигенцију која укључује чудесну моћ излечења. Примењујући методе медитација, визуализација и концентрисања мисли и осећања сваки дан је своју свесну позорност усмеравао на ту унутарњу интелигенцију, дајући јој план, предлоге и визију са конкретним наредбама, а затим би препуштао своје лечење тој вишој свести неограничене моћи.
И успео је. Тако да, као потпуно здрав, са кичменим стубом на којем се нису примећивала никаква оштећења, остатак живота проводи у мисији помагања људима да постану свесни тих могућности које поседују њихова тела. Наредних деценија написао је много научних радова, одржао ко зна колико радионица широм планете и написао и објавио четири књиге у којима је све те неискориштене људске потенцијале научно образложио и верификовао. Јер, још од деведесетих година прошлог века и првих револуционарних открића у области неуропластике, то јест способности неуронских веза да се регенеришу уз помоћ вањских стимулација, постепено је међу научницима биолозима прихватана као непобитна чињеница да човек сам уз помоћ мисли, емоција и уверења може утицати не само на физиолошке процесе у сопственом организму, него и вршити корекције на властитим генима.
ИЗВОР: https://sedmasila.rs/kako-dopreti-do-kvantnog-polja/?_rstr_nocache=rstr275638d4f5d63c86