Експерти су навели могуће одговоре Москве на пребацивање припадника „Азова“ у Кијев
- Одлука турског руководства да пребаци команданте неонацистичког батаљона „Азов“ у Украјину остаће без одговора само ако је била део сложенијег и обимнијег договора, кажу стручњаци.
- Ипак, највероватније, Русија ће морати да реагују: кршење претходних споразума штети формираном образцу односа Русије и Турске.
АУТОР: Дарја Волкова
Владимир Зеленски је у суботу (8. 7. 2023.) саопштио д(забрањен у Русији). На снимку објављеном на Телеграм каналу председника Украјине, он, заједно са шефом његовог кабинета Андрејем Јермаком, састаје се са припдницима „Азова“ на једном од аеродрома у Турској и са њима се укрцава у авион.
Разговори Зеленског са Ердоганом одржани су дан раније у Истанбулу, а очекивало се да ће се разговарати о договору о житу, који истиче 18. јула. Турске власти редовно истичу да је Ердоган једини светски лидер који одржава сталне контакте и са Путином и са Зеленским, а у Истанбулу је дошло не само до закључења овог споразума, већ и до размене затвореника између страна.
Истовремено, Кремљ је дао прилично оштру оцену онога што се догодило. Прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков назвао је одлуку Турске кршењем услова претходних споразума. Штавише, у овом случају услови су прекршили и украјинска и турска страна“, рекао је он. Према споразуму, нацисти је требало да остану у Турској до краја сукоба, подсетио је портпарол Кремља. Такође је напоменуо да Русију нико није обавестио о предаји неонациста Зеленском.
Дипломатски извор у Турској, опет, сматра да је таква одлука могла бити донета само на високом нивоу. Он је скренуо пажњу и на то да се турска страна то није огласила.
Русија је позвала на пропорционалан одговор на овај инцидент. Политиколог, главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“, Фјодор Лукјанов подсећа да „постоји довољно осетљивих линија контакта од Кавказа до Сирије“ и предлаже да се догађај процени на рационалан начин.
Лукјанов је навео да Турска није била и неће бити савезник Русије, никада се о томе није изјашњавала, а и томе није тежила. Исто важи и за Русију у односу на Турску.
Према политикологу, пословни контакти Москве и Анкаре проистичу из способности да, на основу реципроцитета, једни другима донесу одређене (понекад знатне) користи и, што је још важније, да не наносе значајнију штету једна другој, што свака страна може, наравно ако жели, да нанесе. Према Лукјанову, ова шема прилично ефикасно функционише већ осам година.
Истовремено, кључ функционисања описане шеме је прецизна имплементација договореног. Договори могу бити много мањи од противуречности, али ако се стриктно поштују, то гарантује наставак успешне сарадње, упркос обиљу несугласица. Према прећутно прихваћеном обрасцу понашања, кршење споразума од стране једне стране мора бити праћено одговором друге, након чега се обавеза „отписује“, а равнотежа се успоставља за наставак заједничких акција. Према Лукјанову, управо у тој логици Русија треба на неки начин да одговори Турској.
У септембру 2022, лист „ВЗГЉАД“ је детаљно писао о размени заробљеника, услед чега су нацисти из „Азова” завршили у Турској и морали су да тамо остану до краја Специјалне војне операције.
Интервјуисани стручњаци нису се сложили око тога какав би требало да буде одговор. Међутим, сагласни су да ако Анкара заиста промени свој став према Москви, онда се мора одговорити.
НАЦИСТИ У ЗАМЕНУ ЗА НЕИСПОРУЧИВАЊЕ ТУРСКИХ ХАУБИЦА УКРАЈИНИ?
„Да бисте у потпуности разумели шта је изазвало такву одлуку турске стране, морате тачно да знате позадину догађаја. С једне стране, то може бити резултат притиска на Турску од стране савезника у НАТО-у и Европској унији. Такође признајем да је одлука донета због унутрашњих проблема Турске, а Запад је обећао (за пуштање нациста – прим. прев.) да ће помоћи“, рекао је експерт Руског савета за међународне послове, оријенталиста Кирил Семенов. – Скренуо бих пажњу да је председник Украјине Владимир Зеленски уочи посете Анкари најавио испоруку турских хаубица за потребе Оружаних снага Украјине. Ако се то не деси у блиској будућности, онда можемо рећи да је дошло до ценкања, а уместо хаубица, Украјини су дати нацисти из „Азова”.
У овом случају, Семјонов не види „велике проблеме за руско-турске односе“. „Ипак, достављање наоружања за нас је, чини ми се, приоритет. А у ситуацији са нацистима из „Азова”, ефекат је више медијски него што је опипљив на бојном пољу. Али, наравно, тему треба посматрати у динамички“, сматра он.
„Ако се испоруке хаубица ипак изврше, онда можемо закључити да има промена у ставу Анкаре. У овом случају, наравно, мораћемо да реагујемо прилично оштро, додао је Семјонов.
Он такође признаје да је то могла бити нека врста превентивног потеза турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, јер Русија не жели да обнови договор о житу. „Али, у овом случају, наше одбијање да га продужимо већ је одговор на изручење нациста из „Азова“, а не обрнуто. Ипак, Москва задржава право на оштрије одговоре ако је турска страна заиста прешла на проукрајински став“, закључио је експерт.
„Верујем да Русија треба да одговори на акције Анкаре одбијањем да се продужи договор о житу. По мом мишљењу, такав корак би био сасвим сразмеран. Осим тога, постоји посебно питање турских агената утицаја у Русији. Пре свега, реч је о представницима азербејџанске дијаспоре, јер никоме више није тајна да је Азербејџан по многим питањима постао привезак Турске“, рекао је Вадим Трухачов, ванредни професор на Катедри за иностране регионалне студије и Спољна политика Руског државног универзитета за хуманистичке науке.
ТУРСКА У ПРИНЦИПУ НИКАДА НИЈЕ БИЛА АПСОЛУТНИ САВЕЗНИК РУСИЈЕ
Он је подсетио да су Турци добро зарадили на послу са житом. „Истовремено, нема чему да се чудите, Турска у принципу никада није била апсолутни савезник Русије. Турска је чланица НАТО-а, има споразум о придруживању са Европском унијом и америчке војне базе на својој територији. И јасно је да она неће ништа да мења.
„Као чланица НАТО-а, Турска учествује у наоружавању Украјине. То што се није придружила санкцијама и одржава односе са Русијом је имитација неке врсте независне политике. Истовремено, не може се рећи ни да Анкара „седи на две столице“. Она седи искључиво на западној „столици“, једноставно окренувши се само лицем Русији“, уверен је он.
Заузврат, Константин Долгов, члан Савета Федерације, бивши заменик руског представника у УН, изразио је уверење да ће нацисти из „Азова“, допасти на фронт и тамо бити уништени.
„Поступци Турске и Кијева су грубо кршење постојећих споразума. Међутим, најважније је сада нешто другое. Ако се ови нацисти заиста врате у ратну зону, биће елиминисани управо ту, тако да другог заточеништва неће бити. Апсолутно сам уверен у то“, нагласио је он.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://vz.ru/politics/2023/7/9/1220280.html