• Садашњи обрачун са Западом показао је унутрашњу снагу нашег народа који на фронт окупља младе из свих крајева, као у годинама Великог отаџбинског рата, а који пројављују масовно херојство и храброст наших војника и официра. Истовремено, открио је и праве ставове наше олигархијске „елите“, која је навикла да шакали на Западу и сада масовно плаче за пропуштеним приликама и тако се открила велика Западна мрежа на универзитетима, која није оклевала да заузме антируски став, спремајући масе за државни удар у земљи.
  • Ако питате ректора неког од ових универзитета о томе, бићете изненађени одговорима – тако је дивно што су њихови студенти учествовали у међународним програмима. Сами универзитети су, чак и они који су се бавили изучавањем нуклеарне физике, успут од својих „партнера” добијали „важне лекције о толеранцији, грађанском друштву и демократији”, учећи успут да је Русија страшни ужас, а Запад светло у мраку.
  • Крајњи циљ је отерати патриоте из образовања и учинити патриотизам неспојивим са стицањем факултетске дипломе и радом у државној служби.
  • То је мрежа која мора бити уништена да би се спасила наша будућност.

АУТОР: Редакција РИА Каћуша

Још од времена „опијумских ратова“, главни светски покретачи ратова и револуција – Британци – научили су једноставну истину: да би се победио велики народ, чак и са таквим миленијумским традицијама као што су Кина, Индија или Јапан, не смеју да се воде ратови истребљења, већ само да им образују младе. Изузетак није била ни Русија, у којој су после 90-их богатији слали своју децу да студирају на универзитете код „газда”, а децу сиромашнијих али талентованијих узимали су под окриље „извиђачи” Запад на руским универзитетима, стварајући за себе, дакле, агенте утицаја.

Главно питање – ко образује младе?

Наравно, то је урађено кроз хиљаде програма сарадње. Тако је наше образовање окупирано. Недавно је руско Министарство правде искључило 15 представништава међународних организација и страних невладиних организација из Јединственог регистра правних лица (ЕГРЮЛ). Међу њима су: Фонд Карнегија „За међународни мир“ (САД), „Међународна амнестија Лимитед“ (Британија), „Хуман Рајтс Вотч, Инк“. (САД), „Фондација Фридриха Нојмана“ (Немачка), „Савез  фондација у Руској Федерацији Фридриха Еберта“ (Немачка), „Представништво савеза Фондације Фридрих Еберт у Санкт Петербургу“ (Немачка), НВО „Конрад-Аденауер- Штифтунг е.Ф.” (Немачка), Огранак НВО „Конрад-Аденауер-Стифтунг е.Ф. у Москви“, „Фондација Ханнс Зајдел“ (Немачка), „Фондација Роса Луксембург – Анализа друштвеног развоја и грађанског васпитања“ (Немачка), „Фондација Хајнрих Бел (Немачка) у Руској Федерацији“, „Фондација Ага Кан“ (Швајцарска), Корпорација „Институт Међународног образовања, Инк.“ (САД) и низ других сличних фондова. Знатан део њих је уврштен на листу страних агената. А са њима је сарађивало више од 300 руских универзитета, укључујући и водеће.

Ако питате ректора неког од ових универзитета о томе, бићете изненађени одговорима – тако је дивно што су њихови студенти учествовали у међународним програмима. Сами универзитети су, чак и они који су се бавили изучавањем нуклеарне физике, успут од својих „партнера” добијали „важне лекције о толеранцији, грађанском друштву и демократији”, учећи успут да је Русија страшни ужас, а Запад светло у мраку.

„Још један читав низ пројеката – са гомилом новца од 880 милиона рубаља – покренут је да би се створио ‘пробритански слој’ међу интелектуалном елитом Русије. Иначе, Лондон је проценио да за тај „пробритански слој“ не даје много. Овај слој могао је и да се умножава – пошто воли луксуз. Ту је, између осталог, и програм „Chevening“ (потрага за талентованим младим људима у нашој земљи и њихово „обука“ у британским образовним институцијама).Осим тога, већ говоримо о веома озбиљним ствари – Британци директно троше новац на подривање унутрашње политичке ситуације у земљи. Како иначе објаснити постојање плана грантова под шифром П2.031 који подразумева спонзорско учешће у скуповима и политичким маршевима, као и помињање изазивања сукоба у социјалној сфери и поларизацији друштва. Да ли Британце треба подсећати на члан VI Завршног акта ОЕБС-а („Немешање у унутрашње послове)?“, рекао је почетком године званични представник спољних послова. Министарство, Марија Захарова.

Размера ове делатности јеимпресивна. Износ новца који је дат је око две милијарде рубаља. У 44 региона Руске Федерације у току је велики рад на 76 пројеката, а само Форин офис има више од 100 стипендиста из Русије. Партнерске организације су углавном регистроване у Великој Британији, САД, Швајцарској, Пољској и Норвешкој. Главни учесници великог антируског пројекта су: примаоци грантова, невладине организације, партнерске организације и политичари у Русији. Наши млади људи, дипломци руских универзитета, дуги низ година учествују у програму стипендирања британске владе „Chevening“, који вам омогућава да бесплатно студирате на било ком универзитету у Британији. Тамо новопечени дипломци потписују уговоре и враћају се у Русију да учествују у антируским активностима. Све се то дешава у условима када британска влада званично назива Руску Федерацију својим главним непријатељем.

Стварање пробританског слоја и руској елити

Како су приметили истраживачи пројекта „Underside“, они такође раде преко наставника на терену. Међу агентима непријатељских земаља, на пример, је асистенкиња Регина Назарова, која је магистрирала на Московском државном институту међународних односа (МГИМО). На листи „стипендиста“ је и радница Института за еволуциону физиологију и биохемију (ИЭФБ РАН) Валентина Симонова, која није одбила, дакле, сарадњу са гадном Енглеском ни доктором економских наука, водећи истраживач у Међународној здравственој лабораторији здравља и реформисаног Института за економску политику „Гајдар Марија Канева“.

Универзитет у Санкт Петербургу уопште по овом питању има занимљиву историју. Од прошле године нижу се скандали за скандалом. У почетку је било покушаја да се ради са структурама Сороша, који је био препознат као опасан за Русију, што је подржавао Кудрин. Тада се сазнало да Фондација Сорош и Отворено друштво (такође непожељна и опасна организација), заједно са „Бард Клеџом“ и „Централноевропским универзитетом Леона Боштајна“, користе „Универзитет слободних уметности и наука“ „као део глобалне мреже контролисаних образовних институција за образовање младих у прозападном духу, формирање протестног бирачког тела, подметање непријатељске идеологије у односу на своју земљу“. Истовремено, прес-служба Универзитета у Санкт Петербургу демантовала је сарадњу са Сорошем, али не и са „Бард колеџом“. Иако, у ствари, овде практично нема разлике: „Бард колеџ“ финансира Сорош, а спроводи његове програме, иако је формално то посебна структура. Као резултат тога, после дугих борби, овај пројекат је заташкан, упркос Кудриновим покровитељима и другим експлицитним и имплицитним агентима противника.

Чим се „Бард колеџ“ смирио, избио је нови скандал са покушајем да се хомосексулац – убаци у фолклорни студио приа Санкт Петербуршком државном манифестује „нетолерантност” и готово да није „појело“  руководиоца ансамбла, заслужног педагога Екатеринуа Владимировну Головкину, која је водила студио 27 година, само зато што је замолила перверзњака да не похађа њене часове.

Са почетком рата са Западом, Санкт Петербуршки државни универзитет се поделио. Управо је Одсек за историју овог универзитета постао центар „антиратне“ проукрајинске позиције, а затим су истовремено изашле две петиције. Један од њих подржава одлуку председника, док је друга против. Прва осуђује „пацифисте” и истиче потребу да се друштво уједини у таквим кризним тренуцима. Овај апел је потписало нешто више од две стотине људи. Међу њима су и студенти и наставници, као и представници администрације Универзитета, на пример, проректори Лаврикова и Бабич, директори и декани факултета. Најавили су и прикупљање хуманитарне помоћи. Друга петиција је написана у „антиратној“ реторици, кажу да су против свега лошег, те нека доњецка, луганска, белгородска, курска створења и не ометају нас, тако добрима, да живимо. Ову петицију је потписало хиљаду и по људи. Истина, скоро нико није назначио своје ставове у њему, али међу потписницима нема само студената, већ и универзитетских наставника, као и великог броја дипломаца.

Да је то било далеко од иницијативе „одоздо“, пошто либерални медији покушавају да покрену скандал, сведочи барем такав детаљ као што је говор Татјане Генадијевне Таирове, на украјинском језику, иначе професорке на Катедри за историју ЗНД – Заједнице независних држава и директор Центра за проучавање историје Украјине при Институту за историју СПбГУ. „Веома се стидим своје отаџбине. Некада смо се веома радовали Собчаковој и Јељциновој демократској Русији. Када смо први пут подигли тробојницу, заиста смо сањали да ће то бити нова демократска Русија“, рекла је професорица. Професорка на снимку каже како је „боли да гледа на догађаје наших дана“ и како брине за земљу у којој ради више од 30 година. „Не сумњам да ће са Украјином да ће се све добро завршити, тј. да ће то бити огромна, моћна европска држава“.

И управо је њен став подржао лист за студенте Универзитета „Студен“. У овом листу су извршили напад на професоре – патриоте. За „Студент“ сада не објављују фотографије убијених и осакаћених вршњака који су отишли ​​да се боре за Отаџбину, али то је за сада. Тако се формирала позиција, да док је један младић отишао на фронт, други се активно обучава за државни удар. Обучава уз саучесништво, ако не и покровитељство „одговорних званичника“.

Удружење борачких организација „За другове своје“ је већ поднео пријаву надлежним органима у вези са дешавањима на Универзитету у Санкт Петербургу.

Појава професора – издајника

Ситуација слична овој на главном универзитету у Санкт Петербургу пројављује се и на многим универзитетима у земљи. Тако доктор историјских наука, професор, шеф катедре за општу историју Уралског државног педагошког универзитета Владимир Земцов, који је стажирао на Универзитету у Велсу (Лампетер) и на париској Сорбони, одавно прослеђује ставове Запада о Другом светском рату и „историјском памћењу”. Оксана Дементиенко, координаторка пројекта Европске школе, усађивала је европске вредности и регрутовала људе кроз разне „семинаре“. Убачена у структуре „Бољшог театра“, Љубов Золотова је сарађивала са Институтом за културну политику, водила обуке и семинаре о прикупљању средстава (ЦАФ, Британски савет, Интернационални универзитет у Москви), а радила као топ менаџер у компанији „Native Speakers Café“, истраживала културну политику питања и однос културе и бизниса у Европи (Енглеска, Аустрија, Француска) и Русији.

И ово је само врх леденог брега, „тиха побуна“ је захватила земљу и већ је стигла до Државне Думе. „Знам да у Руској Федерацији прогоне ученике и наставнике који не изражавају мржњу према Русији. И не изражавају подршку нацизму. Ово се дешава широм земље. Вероватно је дата нека команда. Јер то није прећутно одбијање. Ово је агресиван одговор. Ово се односи не само на образовне институције, већ и на органе власти и друштвене организације. Крајњи циљ је отерати патриоте из образовања и учинити патриотизам неспојивим са стицањем факултетске дипломе и радом у државној служби.

Они који заузимају антируску и русофобичну позицију, дакле, не могу да предају у Русији. Ово је први и најочигледнији корак који треба предузети. Али садашњем Министарству просвете овај корак је апсолутно несхватљив. Колико се може судити, наши политичари су своје каријере правили у ситуацији где је поента високог образовања била да образује либерале. Односно, људи који верују да је смисао живота финансијске шпекулације, а Руска Федерација је неспоразум, јер се не уклапа у овај образац размишљања. Или се не уклапа баш сасвим. Либерализам је некада био идеологија. А сада је то религија. И људи не само да могу да се помире са реалношћу, већ и не могу да је сагледају“, прокоментарисао је посланик Државне думе Михаил Дељагин шта се дешава на руским универзитетима.

ФСБ, ау. Чекамо решења!

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: http://katyusha.org/view?id=18633

One thought on “КАД ПРОФЕСОРИ УНИВЕРЗИТЕТА ПОСТАНУ ИЗДАЈНИЦИ: Британски и амерички агенти на руским универзитетима”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.