Фото: Усташе кољу Србе у Јасеновцу и бацају у јарак

Отворени допис о Јасеновцу академика Саичића Извршном одбору САНУ

Реч академика Радомира Саичића изговорена на редовној годишњој Скупштини САНУ одржаној 26. маја

  • Уколико ми У Србији не утврдимо и јавно не објавимо истину о Јасеновцу, нико други то неће уместо нас урадити, напротив: истину ће заменити лаж, спомен на светињу – заборав, а Србија ће тихо изгубити суштаствени део своје историје и начинити још један корак ка безличном утапању у нови поредак лажи и бесмисла.
  • Скандалозан је приказ Јасеновца у Јад Вашему – музеју холокауста у Јерусалиму, један пано дужине 3 метра!!!

 Пише: др Радомир Н. Саичић *, академик Српске академије наука и уметности

Поштоване колеге,

достављам Вам и у писаној форми предлоге које сам изнео на редовној годишњој Скупштини САНУ.

Јасеновац, који је врхунац и трагични симбол страдања српског народа, Јевреја и Рома, није на адекватан начин представљен ни домаћој, ни међународној јавности. По степену суровости, демонске мржње према затвореницима, садистичком уживању у неподношљивим патњама невиних жртава, укључујући жене и децу, Јасеновац превазилази друге логоре уништења и представља кулминацију зла у свеколикој људској историји.

У бившој Југославији, репресиван однос према истраживањима и јавном изношењу истине о овом логору смрти био је последица деловања Брозовог режима, али вишедеценијска неправда ни данас није исправљена.

Напротив, она се интензивира, у контексту широке међународне кампање прекрајања историје, којом се замењују улоге џелата и жртава зарад дневно-политичких интереса. Страшно је то да у овој кампањи ревидирања историје учествују и Срби, како појединци, тако и институције.

Скупштина Србије није прихватила предлог Резолуције посланице Смиње Тишме о усташком геноциду на Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (1941‒1945)

Тако је г-ђа Смиља Тишма – најстарији посланик Скупштине Републике Србије и преживели логораш из Јасеновца – добила овације у Скупштини када је изнела предлог „Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (1941‒1945) и проглашења 28.  априла за Дан геноцида над Србима у 20. веку“, али тај предлог Скупштина није прихватила (уз касније незванично образложење да би то шкодило регионалној сарадњи и стабилности).

Епископ Ћулибрк: тврдња о 700.000 убијених Срба неморална!? 

Свој „допринос“ ревизији јасеновачког питања даје и Српска Православна Црква, чији епископ Јован Ћулибрк изјављује да је тврдња о 700.000 убијених Срба неморална, доводећи при том у питање и званичан српски став о Алојзију Степинцу! Овај епископ је и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, који под руководством Дејана Ристића наноси велику штету српској историографији, сводећи број убијених Срба на 90.000-130.000.

Хрватска јавност са одобравањем гледа на ове активности поменутог епископа и Музеја жртава геноцида, наводећи да су они започели деконструкцију јасеновачког мита и српског „напухавања“ броја жртава.

У Србији, уместо осуде, ова организација (Музеј жртава геноцида) добија државну награду – одликовање!

Академик Василије Крестић, наш највећи стручњак за историју Срба у Хрватској и добитник Медаље САНУ за своје животно дело, није могао да у „Политици“ објави текст у коме је указао на ове појаве!

Када се тако ради у Србији, шта очекивати у свету? Скандалозан је приказ Јасеновца у Јад Вашему – музеју холокауста у Јерусалиму: у сали дугачкој неколико десетина метара, са бројним паноима, фотографским и текстуалним приказима различитих логора, целокупан приказ Јасеновца заузима један пано дужине око три метра (ширине око 1 м), док је логорима у Србији посвећено три пута више простора. Охрабрени српском пасивношћу, хрватски „историчари“ тврде да Јасеновац није ни био логор смрти, већ преваспитавања, а недавно се огласила и Хрватска академија знаности и умјетности бестидним саопштењем које, између осталог, захтева одрицање од великосрпске пропаганде, што обухвата и „јасеновачки мит“.

Епископ Јован Ћулибрк,сматра навођење броја од 700.000 убијених Срба неморалним

1) Сачинити једну репрезентативну, научно утемељену, квалитетно илустровану, технички перфектну књигу о Јасеновцу, превести је на више страних језика и послати у Јад Вашем, светске академије наука и уметности, универзитете, значајне библиотеке, дипломатска представништва и културне центре.  Основ за ову публикацију може да буде изузетно квалитетна књига: Јасеновац, аутори: Василије Ђ. Крестић, Мира Радојевић, издавач САНУ, Београд, 2017.

2) Организовати изложбу у Галерији САНУ, поводом 80 година од краја концентрационог логора Јасеновац и пробоја логораша, дакле 2025. године.

Као кровна институција науке, уметности и културе, САНУ има право и дужност да се ангажује на питањима националног идентитета, у овом случају преко Одбора за српско питање, Одбора за изучавање репресије и Одељења историјских наука. Уколико ми не утврдимо и јавно не објавимо истину о Јасеновцу, нико други то неће уместо нас урадити, напротив: истину ће заменити лаж, спомен на светињу – заборав, а Србија ће тихо изгубити суштаствени део своје историје и начинити још један корак ка безличном утапању у нови поредак лажи и бесмисла.

САНУ да шири истину о злоделима у Јасеновцу 

Упркос честим, најчешће неоснованим нападима, САНУ има значајан утицај на јавно мнење и од ње се очекује да, као интелектуална елита ове земље, битно утиче на суд јавности по важним питањима. У том смислу, Одељење историјских наука је осудило деловање Музеја жртава геноцида, јасно навевши да Дејан Ристић није достојан функције директора и да Музеј чини огромну штету српској историографији (саопштење од 21. 6. 2021), а ИО САНУ је подржао то саопштење.

Непуну годину дана касније, Председник САНУ присуствује скупу у Народном музеју (22. 4. 2022) где се Музеј жртава геноцида афирмативно представља (прослава 30 година постојања), а потом и прима Дејана Ристића у САНУ (22. 5), где у „отвореном и срдачном разговору“ (како пише на сајту Музеја) разматрају будућу сарадњу; сада, дакле, указујемо почаст тој институцији и њеном недостојном директору. У највећој мери сам подржавао и подржавам рад Председника и ИО САНУ, али мислим да у овој ствари нису добро поступили; да ли се ИО консултовао са Одељењем историјских наука пре доношења одлуке о овом питању (видети Записник са 14. седнице ИО)?

Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић своди број убијених Срба  на 90.000-130.000

Не треба да шаљемо помешане сигнале јавности, већ да јасно станемо иза онога што је национални интерес Србије, а да осудимо све оно што му је противно. С обзиром на покушај оспоравања чињеница које сам изнео на Скупштини САНУ, овде их износим у писаној форми, како би се избегао било какав неспоразум. Реч изговорена на Скупштини САНУ има велику тежину, па уколико Председник САНУ сматра да нешто од наведеног „није тачно“, треба јасно и прецизно да укаже на нетачност. Са своје стране, стојим иза свега што сам рекао и написао и гарантујем тачност наведених података.

У нади да ће овај допис бити подстицај за заједнички, кохерентан и координисан рад на приоритетном пројекту од националног значаја, стојим на располагању ИО САНУ, Одборима и Одељењу историјских наука, да својим личним ангажовањем допринесем његовој успешној реализацији.

У Београду, 3. јуна 2022.

*Радомир Саичић редовни је професор на Хемијском факултету, катедра за органску хемију. Редовни је члан Српске академије наука и уметности од 8. новембра 2018. године, а пре тога је шест година, почевши од 1. новембра 2012. године био дописни члан САНУ на одељењу хемијских и биолошких наука.

ИЗВОР: https://izmedjusnaijave.rs/%d1%98%d0%b0%d1%81%d0%b5%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0%d1%86-%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%be%d1%80-%d1%83%d0%bd%d0%b8%d1%88%d1%82%d0%b5%d1%9a%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%b4%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b2%d1%99%d0%b0/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.