Дакле, амерички начин постојања је геополитички осмишљен као истовременост либерално-демократских вредности и стратешких интереса на планетарном нивоу.
Руско-украјински сукоб добија посебан значај, ако се у обзир узме анализа корака које предузимају Сједињене државе, како би оствариле највеће геополитичке користи. Извештај америчког стратешког аналитичког центра, корпорације РАНД, представља кохерентан нацрт о томе како би Сједињене државе требало да делују да би постигле мир који чува њихову моћ, али и умањује могуће ризике које представља Русија. Посебна пажња је посвећена следећим димензијама:
• могућа употреба нуклеарног оружја од стране Русије,
• могућа ескалација сукоба између Русије и НАТО,
• контрола територије,
• трајање,
• начин завршетка рата.
Шта мисле Атлантисти, да ли је могућ нуклеарни рат?
За Сједињене државе, непосредна претња у области међународне безбедности је присуство нуклеарног арсенала непријатељских држава. Управо овај фактор у великој мери предодређује политику Сједињених држава, јер постоје одређени ризици употребе нуклеарног оружја против чланица НАТО алијансе или других савезника Сједињених држава. Историја војних сукоба у 20. веку показује да се америчка стратегија углавном заснива на вођењу ратова преко посредника, против непријатељских држава које су чланице «нуклеарног клуба», јер америчка страна настоји да избегне директан сукоб са њима, умањујући ризик од ескалација до нуклеарног рата. Због ризика од руских корака ка употреби нуклеарног оружја у сукобу у Украјини, Сједињене државе радије воде рат «туђим рукама», односно изабрале су режим у Кијеву и његове присталице унутар уско дефинисане територије као средство рата. Зато је председавајући Здруженог штаба начелника, Марк Мили, изјавио да листа главних стратешких циљева Сједињених држава укључује спречавање «кинетичког сукоба између оружаних снага Сједињених држава и НАТО са Русијом» и «задржавање рата унутар географских граница Украјине».
За америчке аналитичаре, како они то виде, омогућавање Русији да користи тактичко нуклеарно оружје у некој критичној ситуацији, постало би кључни фактор за дискредитовање Русије међу њеним кључним партнерима и претварање земље у пропалу државу, а омогућило би НАТО пакту да непосредно интервенише у сукобу. Спекулишући о питању нуклеарне претње коју представља Русија, за Запад се чини корисним да, у некој фази рата, искористи нуклеарну провокацију коју би организовао кијевски режим и тиме геополитички ослаби Русију. Вреди напоменути да слични преседани већ постоје: 2013. године опозиционе снаге у Сирији извеле су провокацију хемијским оружјем како би дискредитовали Башара ел Асада и због тога га привели правди пред међународним трибуналом.
Територијална питања од интереса за Сједињене државе
У следећем делу извештаја, у жижи је контрола над територијама, до тренутка настанка извештаја. Посебно се испитују најповољнији и најнеповољнији исходи за Сједињене државе, имајући у виду тренутни геополитички положај Русије.
Најповољнији исход за Атлантисте и посреднике који су представљени преко Украјине је обнављање територијалне контроле над територијама које су припадале Украјини пре 2014. године. Према стручњацима из корпорације РАНД «крајње је непожељно да Сједињене државе званично признају било какву руску окупацију украјинске територије, без обзира на то где је повучена стварна линија контроле. Ово би осрамотило Сједињене државе пред друштвом васпитаваним у духу екстремних облика либерализма и империјализма, које одбацује било коју промену која крши Pax Americana».
Аутори извештаја напомињу да способност Кијева да се одржи у животу, непосредно зависи од територија које контролише. Посебна пажња посвећује се излазу Украјине на Црно море, што одређује њене геополитичке и геоекономске могућности. Према стручњацима, економска позиција Украјине зависиће директно од региона које је у стању да контролише, али ће руски напади на виталну инфраструктуру знатно отежати убрзавање економског опоравка државе помоћу посредника. Губитак територија од стране Кијева би, такође, створио додатне потешкоће за Сједињене државе, јер би то подразумевало све веће финансијске трошкове.
Трајање сукоба као кључни фактор
Каже се да трајање рата има неке последице по интересе Сједињених држава. Продужавање сукоба може донети и неке могуће предности Сједињеним државама. Стручњаци тврде да ће Украјина бити на нишану руске војске, што ће смањити брзину одговора на претње које могу да настану на њеној периферији. Они, такође, тврде да би продужавање рата довело до погоршања стања руске војске и слабљења руске економије, што, ипак нема толики значај, колико би амерички политички естаблишмент желео.
Продужавање рата би, такође, довело до даљег притиска на европске владе да наставе да смањују енергетску зависност од Русије у корист Сједињених држава и да троше све више и више на своју одбрану, што би вероватно, на дужи рок, смањило терет за амерички одбрамбени систем у Европи. Европске земље које зависе од Сједињених држава ће се вероватно поново придржавати ове политике, без обзира колико дуго рат траје.
Међутим, аутори указују на негативне последице дужег рата. Дужи рат би довео до даљег губитка украјинских људских ресурса. Умањивање ових хуманитарних последица по Украјину је у интересу Сједињених држава, јер ће велики губитак људства онемогућити тоталну борбу на дужи рок. Међутим, формула рата «до последњег Украјинца» остаје на снази.
Текући сукоб оставља отворену и могућност да Русија избрише успехе Украјине на бојном пољу из јесени 2022. Мобилизација би, према америчким истраживачима, могла да стабилизује позицију од децембра 2022. и омогући Русији да покрене офанзиву 2023., што се већ потврдило у пракси.
Интензитет војне помоћи би, такође, могао значајно да се смањи након одређеног периода. Наводи се да су европске и неке америчке залихе оружја већ на измаку, али ако Сједињене државе изврше одговарајући притисак на Европу, могући су нови пакети «помоћи» кијевском режиму, укључујући ново наоружање, како сада наговештавају представници Атлантске заједнице. Поред тога, аутори тврде и да ће трошкови одржавања економске солвентности украјинске државе, за Сједињене државе и Европску унију, временом само расти, јер сукоб гуши инвестиције и производњу; штавише, украјинске избеглице и даље нису у могућности да се врате, па порески приходи и економска активност падају нагло у односу на предратни период.
Напомиње се да и ће способности Сједињених држава да се усредсреде на друге глобалне приоритете – посебно на такмичење са Кином – остати ограничене, све док рат одузима време креаторима америчке политике на високом нивоу и окупира војне ресурсе. Продужени сукоб такође не иде на руку атлантистичким снагама, јер се државе посвећене многополарности постепено спајају: од почетка EWS, Русија је продубила војну сарадњу са Ираном и економску сарадњу са Кином. На основу раније наведених фактора, продужени сукоби постају веома непожељни за Сједињене државе, што доводи у сумњу америчку надмоћ у неким областима.
Свет по мери Сједињених држава
Сједињеним државама је у овом тренутку ограничена могућност да виде плодове својих инвестиција, у непријатном рату који траје од почетка 2014. Међутим, њихови планови захтевају мирно решење сукоба, које би спречило Русију да радикално промени статус кво и да уђе дубље у територије. Стручњаци предлажу политичко решење, за које кажу да би «створило више стабилности у Европи и омогућило Сједињеним државама да ослободе ресурсе за друге приоритете».
Како је наведено, америчка финансијска и војна подршка Украјини је кључна и губитак те подршке представља опасност по Кијев. Пружајући Украјини помоћ, Запад је излаже даљој зависности: ограничавање испоруке оружја Кијеву и истовремена обећања око помоћи у послератној обнови, може натерати Украјину да потпише мировни споразум под условима који су повољни за америчку страну. За сада, Сједињене државе дозвољавају Украјини да остане оптимистична, повећавајући залихе оружја и «пумпајући» новац у своје војни комплекс.
Безбедносна посвећеност Сједињених држава и савезника према Украјини би, такође, могле да утичу на мировни процес. У извештају се предлаже неколико могућности за безбедносне гаранције које би могле да задовоље Сједињене државе, а да истовремено заинтересују Русију за мировне преговоре. На пример, безбедносне обавезе могу имати различите облике, од обећања ограничене ратне помоћи до обећања војне интервенције ради заштите посредничких држава, ако постоји ризик од војног деловања на њеној територији. Процес израде мировног споразума може бити праћен и обећањем о постепеном укидању санкција Русији, како би она била спремнија да се укључи у мултилатералне преговоре.
Амерички политички аналитичари анализирају сукоб у Украјини у светлу тренутне геополитичке реалности, која приморава Сједињене државе да много ризикују, како би максимизирале своју добит. Управљање Украјином, као флексибилним оруђем за утицај на Русију, Сједињене државе желе да обезбеде постојање такозваног «санитарног кордона», осмишљеног да задржи Русију унутар њених граница и спречи њено ширење. Као егзистенцијални непријатељ Сједињених држава, Русија настоји да укине ту посредничку државу, која јача своје војне капацитете од 2014., како би остварила интересе Сједињених држава у Евроазији. Трикови које Сједињене државе користе у преговорима, само ће створити маневарски простор Кијеву, а замрзавање сукоба под условима компромиса за све стране, помоћи ће у припремама за нови рат.
ИЗВОР: https://www.geopolitika.ru/sr/article/izveshtaj-korporacije-rand-o-svo-u-ukrajini