Шта је намеравани исход трансхуманистичке Четврте индустријске револуције?

  • Потпуна екскомуникација човека и човечанства од њихових права и слобода. Од контроле производње до самоодрживости и самоуслуживања.
  • Најмањи квар у систему – и човек неће имати ништа. Неће ни њега самог бити.
  • Шваб не оклева да о томе директно говори: „Дигитализација свега и свачега, укључујући укидање готовине, учиниће да 99% становништва зависи од више управљачке класе.“

АУТОР: Агнија КРЕНГЕЛ

Први део

Клаус Шваб и Тијери Малерет су, дакле,  закључили да ће „пандемија додатно убрзати иновације тако што ће катализовати технолошке промене које су већ у току… и ’турбопунити’ било који дигитални посао или дигиталну димензију сваког пословања“. А дигитални бизнис, који непрестано и као лавина напредује, увешће такве технологије да ће људе лако заменити роботи, јер ће „пандемија убрзати увођење аутоматизације на радном месту и увођење више робота у наш лични и професионални живот .

Као прве ласте наступа куповина преко интернета. За време пандемије ова навика се укоренила и ојачала, створивши бројна нова радна места, јачајући „малопродајне дивове“: „У САД-у, Амазон и Валмарт су унајмили укупно 250.000 радника како би се изборили са растућом потражњом и створили огромну инфраструктуру за испоруку робе преко Интернета. Овај убрзани раст е-трговине значи да ће гиганти онлајн малопродајне индустрије вероватно изаћи из кризе чак и јачи него што су били у ери пре пандемије. Оно што је најважније, чини нас зависним од наших мобилних телефона и рачунара: „…компаније у различитим секторима као што су е-трговина, интернет трансакције, дигитални садржај, роботи и испоруке које се самостално возе (да споменемо само неке) ће напредовати.“

Напредујте, учи нас Шваб, онлајн образовање: „…свет образовања, као и многе друге индустрије, постаће делимично виртуелни.“ Ја, за разлику од Шваба, сматрам да ће то довести до заглупљивања масе, пошто онлајн образовање никада неће бити упоредиво са традиционалним контактом ученика са наставницима. У својој потрази да дигиталним конц-логором, Шваб не познаје границе. На пример, ако је повећање броја операција онлајн банкарства са 10 на 90% уз испуњавање високог нивоа захтева сасвим разумљив резултат, онда замена спорта „онлајн спортом“, „е-спортом“ не може да издржи никакве високе захтеве. И стога, то неће донети никакву корист. Зашто би спортисти мењали нормалне спортове у е-спортове?

Међутим, Шваб је сигуран да су дигиталне апликације и КОВИД-19 већ натерали човечанство да промени своје навике, како кажу, кроз „нећу”: „…гледају филмове онлајн уместо у биоскопу, наручују доставу хране уместо да иду у ресторан, комуницирају са пријатељима на даљину уместо да их сретну у стварном животу, разговарају са колегама преко екрана уместо да ћаскају уз кафу, вежбају онлајн уместо да иду у теретану и тако даље… ”- ове навике ће касније постати начин живота. Људи ће се навикнути на свој затвор препун електронике. „Многа технолошка понашања која смо били приморани да усвојимо током нашег затварања током пандемије постаће природнија кроз навику. Како се друштвено и физички дистанцирамо, ослањајући се све више на дигиталне платформе да бисмо комуницирали, радили, тражили савет или нешто наручили, полако преузимамо позиције од раније укорењених навика.”

И, као резултат, ове трансформације ће тамничарима доносити све више новца. Клаус Шваб се не стиди због река злата које теку у џепове „изабраних“: „У априлу 2020., баш када је пандемија почела да запљускује свет, владе широм света најавиле су стимулативне програме вредне више трилиона долара, као да је осам или девет Маршалових планова готово истовремено спроведено у дело. Ковид-19 је преписао многа правила игре између јавног и приватног сектора. Идеја о преправљању правила игре изузетно подсећа на идеје полицијске државе, нацистичких партија, увек спремних да искористе ванредне околности како би акумулирали средства у своју корист. Попут нацистичких функционера који су украли „Злато за отаџбину”: познато је да су после рата у кућама „Мусолинијевих пријатеља” пронађене бурме које су поклањали Италијани, а на њима су биле причвршћене поруке.

Међутим, бурме су тако мале у поређењу са дељеним личним подацима: „Ниједна апликација за добровољно праћење контаката неће радити ако људи нису вољни да дају своје личне податке владиној агенцији која надгледа систем, ако било која особа одбије да преузме апликацију (и стога сакрије информације о могућој инфекцији, кретању и контактима), то ће негативно утицати на све.”

Са појавом „нове нормалности“, чак ће и традиционално ропство изгледати као модел релативне слободе: „Корпоративни покрет ће бити усмерен на повећани надзор. У добру и у злу, компаније ће посматрати и понекад бележити шта њихово особље ради. Овај тренд може имати различите облике, од мерења телесне температуре термовизијским камерама до праћења путем апликације како запослени практикују социјално дистанцирање. Није ли због ових сугестија председник и извршни директор компаније „Фајзер“, Хенри Мекинел назвао Шваба „човеком који је заиста посвећен племенитом циљу“?

Дакле, шта је намеравани исход трансхуманистичке Четврте индустријске револуције? Потпуна екскомуникација човека и човечанства од њихових права и слобода. Од контроле производње, до самоодрживости и самоуслуживања. Најмањи квар у систему – и човек неће имати ништа. Неће ни њега самог бити.

„Велико ресетовање” подразумева повећање пореза и централизовану контролу расподеле прихода, са нагласком на „једнакости” и реструктурирању друштвеног окружења. Перестројка са уништавањем средње класе, малих и средњих предузећа. Све ове категорије ће се спојити са класом лумпена који живи од помоћи. Па, најбогатији ће постати још богатији. Шваб не оклева да о томе директно говори: „Дигитализација свега и свачега, укључујући укидање готовине, учиниће да 99% становништва зависи од више управљачке класе.“

Једном речју, они који имају право гласа у управљању предузећем постаће акционари који немају право гласа. Чекамо отелотворење дистопије у стилу киберпанка. Човечанство, које седи у кавезима, као звери у зоолошком врту, које опслужују „посебни људи“ упознаће такво ропство, какво раније није познавало.

Које је „мере принуде” овај свет спреман да предузме да би обезбедио долазак „нове нормалности”? С ким још сарађивати? На списку учесника већ су: принц Чарлс, генерални секретар УН-а Антонио Гутереш и извршна директорка Светске банке Кристалина Георгијева, који позивају да се „природа стави у центар свих активности“ и „изграде праведне, инклузивне и отпорне економије и заједнице које су отпорне на пандемије, климатске промене и многе друге глобалне промене“.

Заиста, зашто не бисмо сачували природу по цену људске слободе? Поготово када то упорно саветују богати и моћни.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/04/30/voploschenie-antiutopii-v-stile-kiberpank-56077.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *