Налази археолошких ископавања Института за археологију и етнологију Пољске академије наука извршених између 2016. и 2018. у Жабљу, Војводина
(Science in Poland, 24. 2. 2022)
Кости високих мушкараца, прекривене окером, које су археолози, међу њима и пољски, открили у двије хумке у Жабљу, у Војводини (сјеверна Србија), вјероватно су припадале људима који су ту дошли прије скоро пет хиљада година из степа у данашњој јужној Русији и Украјини.
Предмет истраживања биле су двије велике хумке пречника четрдесет и висине три до четири метра у Шајкашкој области у Војводини на доњој Тиси, на западном ободу евроазијске степе. У свакој су биле по двије широке дрвене коморе.
Хумке су првобитно, приликом првих сахрана, око три хиљаде година прије наше ере, биле знатно мање. Сто или двјеста година потом, приликом сљедећих сахрана, пречник и висина знатно су проширени.
„Гробови нису били спектакуларно опремљени, али смо примијетили црвену боју на појединим костима, усљед коришћења окера“, рекао је један од руководилаца ископавања др Пјотр Влодарчак из Института за археологију и етнологију Пољске академије наука. Према његовим ријечима тада је то била „света боја“ коришћена приликом ритуала сахране. Остаци су припадали високом човјеку, висине преко метар и осамдесет сантиметара.
„Употреба окера и натпросјечна висина сахрањених (људи из овог дијела Европе на прелазу четвртог у трећи миленијум прије нове ере обично су били висине око метар шездесет) указују да је ријеч о дошљацима. Ритуал с употребом окера и сахрањивање у великим јамама повезује се са заједницама из источноевропских степа, објашњава Влодарчак.
Старинари су тиме „ставили тачку на и“. ДНК анализа остатака сахрањених показује да су или потицали с истока или били непосредни потомци дошљака. Узети су и узорци из костију ради изотопске анализе исхране.
„Није изненађујуће што су у исхрани користили много меса, јер су у питању заједнице које су се бавиле сточарством“, додаје др Влодарчак.
Ископавања су вршена између 2016. и 2018. године, али су стручне анализе завршене тек сада. Пројекат је финансирао Пољски национални научни центар, а спроведен је у сарадњи с Музејом Војводине из Новог Сада.
Према ријечима др Влодарчака, на прелазу из четвртог у трећи миленијум прије наше ере дошло је до прилива номада у Европу из данашње јужне Русије и Украјине, које археолози повезују с Јамном (од јама, на руском), односно Степском културом, која је битно утицала на европску културу.
„Почели су ницати центри прото-држава и њихове елите, што се види по огромним хумкама у којима су сахрањивани појединци“, додаје Влодарчак. Археолози сматрају да су у питању вође заједница. Неки гробови били су раскошно опремљени оружјем, накитом и украшеним посуђем. Хумке откривене у Војводини су најзападнији гробови номадске заједнице Степске културе.
Дошљаци су доспјели и до области данашње Пољске. Археолози су у трећем миленијуму прије наше ере забиљежили културолошке промјене у погребним ритуалима и начину израде керамичких посуда. На основу ДНК анализа истраживачи сматрају да су припадници Културе врпчасте керамике потицали и од потомака степских номада.
Шимон Жђебловски
С енглеског посрбило: Стање ствари
ПРЕУЗЕТО СА: https://stanjestvari.com/2022/12/09/dosljaci-iz-istocne-evrope-nastanili-se-u-danasnjoj-srbiji-pre-pet-hiljada-godina/