- Русија је имала рекордну жетву житарица, укључујући и пшеницу, у читавој модерној историји. То значи да ће Русија моћи да храни не само себе, већ и афричке, блискоисточне и латиноамеричке земље које су већ повећале откуп руске пшенице.
- Како је Русија успела да постигне тако импресиван резултат и шта је може спречити да на томе заради?
- „Рекордна жетва у 2022. може да обезбеди Русији не само да задржи своју водећу позицију у извозу жита, уљарица, шећера и других сировина и намирница, већ може и да елиминише глобалну глад коју је организовао колективни Запад да би за то окривио Русију“
АУТОР: Олга Самофалова
Русија је до 14. децембра (2022) пожњела рекордну количну житарица – 159 милиона тона се нашло у бункерима комбајна, у нето износу то је 150 милиона тона, како је саопштио министар пољопривреде Руске Федерације Дмитриј Патрушев на владином часу у Државној думи Руске Федерације.
Ово је нови рекорд. Род је већи за трећину у односу на прошлу годину, када је пожњевено 120,65 милиона тона житарица. Разлика је чак 30 милиона тона. Пожњевеноа је и пшенице за нови рекорд – 105,3 милиона тона, што је скоро 30 милиона више него 2021. године, када је пожњевено око 76 милиона тона.
Јечма је пожњевен 24,5 милиона тона, кукуруза – 11,3 милиона тона, пиринча – 944,7 хиљада тона. Ово је боље од свих претходних прогноза. Тако је раније Министарство пољопривреде очекивало повећање жетве жита у Русији 2022. године на 130 милиона тона, укључујући рекордних, у читавој историји Русије, 87 милиона тона пшенице. Реалност је надмашила очекивања.
„Овогодишња цифра ће бити рекордна у односу на последњих 20 година у Русији. Претходни рекорд постављен је 2017. када је укупна жетва житарица износила 135,5 милиона тона, а пшенице 86 милиона тона“, рекао је Артем Деев, шеф аналитичког одељења „AMarkets“.
Наравно, пољопривреда је индустрија која је веома зависна од временских прилика, на које човек не може у потпуности да утиче. Постоје године када су приноси смањени због кише или врућине, а има година када вам стабилно и повољно време омогућава да узгајате велики принос уз минималне губитке, напомиње Деев. Међутим, ствар, наравно, није само у повољним климатским условима ове године.
„Цео пољопривредни сектор у нашој земљи развија се много више од годину дана. На принос утиче примена нове агротехнике, унапређена семена жита са високом продуктивношћу, употреба ђубрива и пестицида за сузбијање штеточина, ради смањење губитака током жетве, а реч је и о употреби техничких средстава – савременијих комбајна, итд.“, каже Деев.
Помогао је и виши технолошки ниво великих пољопривредних произвођача, као и доступност семена, ђубрива, хемикалија, горива итд., који су се ове пољопривредне сезоне показали приступачнијим, укључујући и због делимичног отказивања наруџбина европских земаља ове године, напомиње Ибрахим Рамазанов, професор Катедре трговинске политике Руског економског универзитета „Плеханов“.
Поред тога, у Русији се у сталном порасту површине под усевима, а држава стимулише производњу пољопривредних производа кроз субвенције, грантове и друге видове подршке бизнису у пољопривреди, додаје Деев.
„Рекордна жетва у 2022. може да обезбеди Русији не само да задржи своју водећу позицију у извозу жита, уљарица, шећера и других сировина и намирница, већ може и да елиминише глобалну глад коју је организовао колективни Запад да би за то окривио Русију“ – каже Рамазанов.
За светско тржиште посебно је интересантан извоз пшенице, који је ове године већ премашио прошлогодишњи. „Русија има потенцијал да значајно повећа извоз пшенице без прејудицирања потреба националног тржишта“, уверен је Рамазанов.
Од почетка пољопривредне сезоне до новембра Русија је извезла 19,8 милиона тона пшенице, што је већ за 1,4 милиона тона више него претходне године (подаци „Русагротранса“). У децембру Русија може да извезе још 4,4 милиона тона, предвиђају аналитичари „СовЕкона“. Последњи пут тако високе стопе биле су у децембру 2020. Извоз успева да се још више повећа захваљујући активној продаји у Алжиру, Пакистану и Египту. Као резултат тога, за прву половину сезоне (почиње у јулу) извоз пшенице износиће 22,8 милиона тона, а према резултатима целе сезоне 43,9 милиона тона, предвиђају аналитичари „СовЕкона-а“.
Извозне могућности произвођача пшенице зависе не само од жетве, већ и од логистичких могућности, од извозних дажбина, од нивоа цена на светском тржишту и – то је нова реалност – од политике санкција Запада.
„Није тајна да су главни потрошачи руског жита земље Африке и Азије, које из године у годину само повећавају откуп. За извоз житарица изграђени су нови терминали у лукама руског југа, железничке пруге итд.“, каже Деев. Ипак, учесници на тржишту говоре о недостатку вагона за превоз житарица.
Уз помоћ извозних дажбина држава ограничава продају жита у иностранству, како не би дошо до несташице унутар Русије. „Међутим, са овако високом жетвом, вероватно ће следеће године бити смањене царине на продају житарица, а то ће домаћим компанијама омогућити да повећају извоз и добру зараду. Од чега ће, наравно, имати користи и буџет наше земље, а стратешке резерве жита у Руској Федерацији ће бити попуњене 100 одсто“, сматра Деев.
Изузетно је важно имати велике залихе житарица, и то не само за производњу хлеба, брашна и других производа. „Ово је неопходно и за спречавање раста цена основних производа, као и за одржавање потребне количине житарица за друге области агроиндустријског комплекса – за производњу меса, млека, јаја. На крају крајева, жито је главни производ за исхрану животиња и живине, за производњу сточне хране и адитива“, каже Деев.
Нема проблема са продајом жита, јер је ово веома тражен производ. Штавише, пшенице на свету нема много. Главни извозници су Русија и Аустралија.
Међутим, пријавити огромну количину за продају на светском тржишту може довести до колапса цена. Пољопривредници не би желели да се суоче са ситуацијом да продају много више пшенице у тонама, али да не зарађују више у новцу.
Сада цене пшенице настављају да падају на светским берзама, што изазива забринутост учесника на тржишту. То је, између осталог, због оживљавања ривалства са украјинским житом након продужења „споразума о житу“. С друге стране, постоје распродаје на берзама хеџ фондова.
Што се тиче санкција, Запад није увео директна ограничења за руско жито, како не би изгубио образ пред светском заједницом и сиромашним земљама, које би се одмах суочиле са повећањем нивоа глади.
„Пшеница формално није предмет западних санкција, али санкције имају индиректан утицај на ланце снабдевања, пружање услуга осигурања итд. Извоз руског жита у европске државе, по правилу, се користи за препродају у виду прерађевина у друге државе. Због тога је зависност руског извоза житарица од европских земаља ниска. Русија, такође, може да превазиђе баријере за извоз житарица на светско тржиште. Да бисмо то урадили, морамо пронаћи стратешке партнере у оним регионима који су крајњи примаоци руске хране. Осим тога, потребно је створити нове логистичке ланце који су поузданији и независнији од западних земаља“, закључује Рамазанов.
Русија, поред традиционалних тржишта Египта, Пакистана и Алжира, већ активно повећава извоз пшенице у земље Блиског истока и Латинске Америке. То су Саудијска Арабија, Бразил и Мексико. Москва је чак наставила испоруке и Ираку након 10 година застоја. Растући извоз ове сезоне доказује да су руски извозници научили да заобилазе ограничења и баријере (финансијске, осигуравајуће).
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОЗ: https://vz.ru/economy/2022/12/15/1191036.html
[…] Извор: Наука и култура […]