- Династију Ротшилд с правом називају најбогатијом на свету. Прича о успеху породице почиње у Франкфурту, када је Јеврејин Мајер Амшел Бауер одлучио да отвори лихварску канцеларију.
Немачки град Франкфурт на Мајни привлачио је Јевреје још од средњег века. Убрзо је овде настао скучени јеврејски гето, где се неки Амшел Бауер бавио лихварством. Изнад његове канцеларије био је црвени натпис, који на немачком гласио о „Rot Schild“. После тога син Амшела, Мајер Бауер, одлучио је да промени своје презиме и назвао се Ротшилд. Предак династије постао је Мајер Амшел Ротшилд. Од малих ногу, помагао је оцу у канцеларији, при чему је могао је да постане јеврејски рабин, али је за себе изабрао другачији пут.
Захваљујући сину, очев посао кренуо је узлазном путањом – посао се проширио на десет канцеларија са прометом од 20.000 марака. Стекавши пословну репутацију, Мајер је отворио своју банкарску канцеларију у Франкфурту, 1760. године. Везе са утицајним познаницима довеле су га до локалног ландгрофа (кнез свете Римске Империје, после са великим овлашћењима попут херцога – прим . прев.) Вилхему IX. Обојица су страствено волео нумизматику, па се на основу тога каматар спријатељио с њим. Убрзо је Ротшилд постао његов дворски и зајмодавни агент, а ландгроф му је поверио све своје финансијске послове.
Дакле, од 1800. до 1806. године, Вилхелм је позајмио више од милион и по талира од Ротшилда. Мајер је чак успео да сачува своју имовину током Наполеонових ратова, када су Французи помели све што им се нашло на путу. Мајер је својим синовима оставио импресиван капитал од 200 милиона златних франака. И то овим синовима – Амшелу, Соломону, Јакову, Натану и Карлу – завештао им је, такође, је да повећају породично богатство.
Мајер Ашмел Ротшилд оснивач је банкарске династије
Мајеров банкарски посао био је подељен између његових пет синова. Отишли су, потом, у разне земље старог света. На пример, Карл је отишао у Италију, Соломон – у Аустрију, Џејмс – у Француску, Амшел је остао у Немачкој. Међутим, у будућности су само Енглеска и Француска донеле славу породици. Преостале гране династије или су се поново спојиле или су завршиле са првом генерацијом.
Натан Мајер Ротшилд учврсто се у Британији, где је стигао 1809. године. Након доласка на острво, Натан је уновчио све менице и задужнице (уверења о позајмицама), провевши осам месеци непрестано шетајући по нотарским канцеларијама. Као резултат тога, 20.000 фунти стерлинга остало је у његовим рукама, које је уложио у једну од великих превара. Натан је, наиме, обичан накит продавао на аукцији, представљајући га као накит баронеса Женеве од Валоа, која је наводно била рођак француског краља Карла VIII. Према речима очевидаца, у лондонском друштву избио је прави скандал, јер су многи људи желели да купе такав накит.
Процењује се да Ротшилди имају богатство од 3,2 трилиона долара
Млади Натан Ротшилд је више него профитирао од Наполеонових ратова. Преузео је многа предузећа која су снабдевала британску војску, али уз више него болне цене. Једном је Натан Ротшилд паметно преварио све на енглеској берзи. Тако је ширио лажне гласине да је Велингтон изгубио од Наполеона у бици код Ватерлооа, због чега су сви други играчи у журби распродали државне обвезнице које су обесцењене. Ово је ишло у корист Натана Ротшилда, јер их је све купио по смешној цени, а Велингтон је, као што сви знамо, победио у бици.
Енглески огранак клана поседовао је не само економску, већ и политичку моћ у Великој Британији. Тако је британски премијер Дисраели позајмио 240 милиона готовине од банкарске куће Ротшилд за изградњу Суецког канала. Чланови ове породице били су изузетно принципијелни, што доказује и следећа прича.
Лајонел Натан Ротшилд није могао да заузме место у Доњем дому парламента, јер је морао да положи заклетву на Јеванђељу. Не желећи да изневере своју веру, Ротшилди су покренули масовну кампању за укидање овог правила све док нису успели 1858. године. Лајонел је победио на следећим изборима и заклео се на Тори.
У историји је много случајева када су Ротшилди великодушно давали кредите европским владама (укључујући и ону руску), па чак и папи. Француски Ротшилди нису заостајали за енглеским рођацима. Напротив, чак су их и надмашили, јер су самог цара Наполеона Бонапарту успешно вукли за нос.
У пролеће 1811. године у Париз је дошао Јакоб Ротшилд, који се касније назвао Џејмс. Џејмс је одмах заинтересовао за наполеонову власт. „Он организује извоз велике пошиљке златника из Енглеске у Денкерк и већ је ступио у контакт са најутицајнијим париским финансијерима. Тврди да ће Британци на све могуће начине ометати ову извозну операцију“, известили су Наполеону о њему.
Тако је, дакле, цар поверовао да је Ротшилд на страни Француске и дозволио је увоз злата. Новац је текао реком до Париза, где их је Џејмс претворио у чекове, које су затим пребацили у Шпанију. Тамо су његови људи чекове уновчили у шпанским банкама, а затим је новац путем шверцерских канала испоручен непријатељу Француза, Велингтону.
Француски огранак клана наставио је Џејмс Мајер
Џејмс Ротшилд активно је помагао Лују-Филипу Орлеанском, будућем француском краљу. После крунисања, Луј-Филип је у знак пријатељства између њих допустио Ротшилду да у име краља преузме велику железничку пругу, тј. постао је њен власник. До 1848. године богатство његове куће процењено је на 600 милиона франака, док је капитал свих париских банака био отприлике упола мањи. Осим финансија, француски Ротшилди бавили су се и винарством.
Оснивач ове традиције био је барон Натаниел, који је купио винско имање Мутон у Бордоу 1853. године. Његови потомци научили су како да праве вино највишег квалитета, а уметници попут Шагала и Пикаса били су укључени у дизајн етикета за вино – добијали су хонорар у облику кутија са вином. Иначе, обим продаје ових кутија износио је 2 милиона јединица годишње.
Ротшилди су имали огроман утицај широм Европе. Постоје теорије које тврде да они, заједно са Рокфелерима, генерално воде владе свих земаља. Њихово финансијско царство показало се чврстим, јер је успело да преживи Други светски рат. Сада постоји у облику бројних предузећа, али то су углавном банке. Стручњаци верују да тајна успеха династије лежи у следећем: Ротшилди су поверовали управи банке само људима из своје породице. Мушкарци се никада нису женили нејеврејкама, а да би имање остало у кругу породице, мушкарци су се женили из другог и трећег колена фамилије.
Данас се богатство Ротшилда процењује на 350 милијарди долара, а према другим изворима чак на 3,2 трилиона.
Превео Цветин Глоговчанин