- Нови шеф међународне империје Сорош затвара пројекте у Европској унији и отпушта половину запослених.
- Највероватније, Александра Сорош занима потчињавање политичког система Америке, тим пре што значај Европе опада.
- Како ће се сада променити империја породице Сорош и њен план за преуређење света?
Аутор: Дмитриј Бавирин
Сорош фондација објавила је да гаси своје пројекте у Европи два месеца након што је 93-годишњи Џорџ Сорош предао кључеве продавнице и контролу над својим милијардама свом најстаријем сину, 37-годишњем Александру. Ово је још један доказ да нова метла чисти на нов начин: раније је наследник рекао да ће смањити особље које служи породичној империји за 40%.
Ипак, нема разлога да се верује да се главни циљ империје променио. И даље је исто – светска доминација. Само Сорош млађи планира да овом задатку приступи са друге стране Атлантика.
У суштини, Сорошева фондација за „Отворено друштво“, која је још 2015. године проглашена непожељном у Русији, дете је међународне секте. Тата Сорош је припремао друштво „новог типа“ широм планете – без националних држава, верских табуа и са приоритетом права мањина како би нагризао већину која се држи прошлости. Средство за постизање овог циља је пропаганда и инкорпорација њених присталица на свим нивоима власти у земљама у којима фондација послује.
Због тога су Сорошеве структуре протеране не само из Русије, већ и, на пример, из конзервативне Пољске и Мађарске. У мађарском случају, ово је било посебно болно: Сорош старији је одатле, седиште његове империје налазило се у Будимпешти (сада је пребачено у Берлин), а сам премијер Виктор Орбан је заправо „сорошчић“: у младости је студирао уз помоћ грантова из фондације, али сада се бори са њом да је уништи.
Формално, Орбан је победио у овој рунди: Сорошеве структуре напуштају не само Мађарску, већ и целу континенталну Европу, са изузетком њених кугиних ћошкова – Западног Балкана, Молдавије и Украјине. Тамо ће се за сада наставити супротстављање „традиционалном друштву“ и „руском утицају“, али није јасно колико дуго и колико жестоко (у односу на фонд и колико ће то да кошта).
„Други правци“ постају приоритет, а дуго се може нагађати који. Можда је ово југоисточна Азија, где јачају позиције још једног Сорошевог непријатеља, Кине. Можда Африка, за коју је конкуренција сада у току. Али, највероватније, ово је „други правац“ – Сједињене Америчке Државе. Борба ће се сада одвијати, веровали или не, тамо.
Сорош старији је држао до Европе, јер је и сам Европљанин. Рођен у Мађарској и неким чудом преживео Холокауст, преселио се у Британију и тамо зарадио прве милионе на спекулацијама. Већ у статусу милијардера настанио се у Сједињеним Државама, одакле је покушао да шири пипке по свету, али пре свега – у Европи. Чак и ако више није центар планете, као у годинама његове младости, већ је ту почела његова лична прича – прича о глобалисти и олигарху који је, прогоњен као припадник мањине, а где је и сањао о светској диктатури мањине.
Александар Сорош, трудом свог оца, има сасвим другачију личну причу: рођен је у Њујорку који се одликовао „мелтинг потом”, студирао у САД и живео ту цео живот. Наследник скривене империје је стопостотни Американац који је ухватио тренутак када је Европа почела да се претвара у провинцију.
Поента није само у томе да развој земаља такозваног Глобалног југа смањује величину европског удела у светској економији, већ и да је Европа у поређењу са САД оронула. Пре неколико деценија, укупни БДП ЕУ био је упоредив са БДП Сједињених Држава. Сада је упола мањи, а биланс ће наставити да се погоршава. Економски рат са Русијом исцрпљује Европу, док САД настављају да се богате – и на рачун рата и на рачун Европе.
Истовремено, спољна политика ЕУ се одређује у САД. Која је поента преговарања са овцама ако постоји прилика да се утиче на пастира?
Овако би могао да размишља амерички инвеститор Александар Сорош, лишен очеве везаности за Европу и повезан са (још увек) најутицајнијом земљом света. Уосталом, тако треба да размишља вредни бизнисмен новог доба. Док је Сорош старији куповао чопоре европосланика који не одлучују ни о чему, заправо их нико не поштује и само дижу буку, Трамписти су дигли главе у Сједињеним Државама, стварајући стварну претњу циљу отвореног света. Стога – до ђавола, са Европом.
Чини се да ће татине милијарде сада бити потрошене на изборне кампање „најпрогресивнијих“ (стриктно под наводницима) и радикалних демократа, пошто америчке странке не робују својим повељама, као што су навикле у Европи, већ представљају конгломерат људи са сасвим различитим погледима. Током предизборне борбе има шта да се бира: леви и десни, умерени и изопштени, атеисти и верници, фанатици и рационалисти. Главна ствар је да га интуиција инвеститора не изневери.
Раније је Сорош млађи био заинтересован за области као што су спашавање шума и заштита права радника у домаћинству (Мексиканци, Филипинци итд. – слуге у америчким богатим домовима). Односно, дела на позадини амбиција и махинација оца су безопасна и, искрено, корисна.
Сада када су му финансијска средства вишеструко порасла, могли би да се повећају и његови апетити, пошто су САД рај за лобисте са великим новцем. Они бирају не само сенаторе, гувернере, градоначелнике, већ и тужиоце. Ово је непроцењива прилика у смислу борбе против класних непријатеља и идеолошких противника. Сведок томе је Доналд Трамп, који је оптужен за четврти кривични случај. А ако се у биографији тужилаца који су дошли до ових случајева пронађе веза са Сорошевима, мало је вероватно да ће то некога изненадити.
Неће му бити лако. Илон Маск ће постати кључна фигура отпора: његове амбиције су упоредиве, али има много више милијарди, а његови идеали су потпуно другачији. Месец дана пре него што је Сорош старији отишао у пензију, најбогатији човек на свету га је назвао „суперзликовцем” управо зато што је покушао да разбије постојећи свет против његове, светске, воље.
Био је то јасан наговештај да ће Маскови ресурси, медији и лобисти сада бити усмерени против Сорошеве империје. Тако се, у ствари, догодило.
Сада енергични наследник отписује провинцијалне пројекте, скупља ресурсе у песницу – и, по свој прилици, удариће. Међутим, измишљање биографија за независне, богате и утицајне људе је вулгаран подухват. Ипак, они су прави господари своје судбине, као, нажалост, и судбине милиона обичних људи широм света.
Увек се можете надати да ће син фанатика, секташа и суперзликоваца одједном испасти добра и разумна особа, бар у инат свом оцу. До сада је било тешко супротставити се заштити шума од крчења од стране људи и њихове експлоатације нечим другим осим демонизацијом саме породице Сорош.
А ако се тако не покаже, тим боље. Што више радикала буде у америчкој влади, то ће раскол у друштву бити дубљи – и слабија ће бити Америка, која је постала жртва експеримента секташке породице.
Сорош је стран Русији, као што је бољшевичка партија била туђа буржујима Немачке империје. Али они су жарко саосећали са Лењиновим циљем да разбије „стари свет“ на непријатељској територији. Отприлике из истих разлога, савремени Рус може саосећати са Сорошем млађим у Сједињеним Државама.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://vz.ru/politics/2023/8/17/1225885.html