Владимир Путин је описао контуре идеологије здравог конзервативизма

АУТОР: Анатолиј Степанов 

Године 2013., говорећи на Валдајском форуму, руски председник Владимир Путин је први пут изјавио да је потребна идеологија за државу. Био је то важан искорак тих дана. Под утицајем Путиновог говора, православна заједница је створила организацију „Руски сабора“, а за председавајућег је изабран аутор ових редова. Свих ових година разговарали смо о питањима идеологије, разним идеолошким текстовима и пројектима.

И сада, после осам година, такође на Валдајском форуму, видимо нови искорак на идеолошком фронту. Путин је заправо формулисао државну идеологију Русије. Он је то назвао „здравим конзервативизмом“ или „разумним конзервативизмом“ – то у принципу није ни много важно. Важно је да је то идеологија конзервативизма, тј. традиционална за Русију, која је и једина могућа у садашњим условима.

Путин се не плаши речи „конзервативизам“, не плаши се оптужби за ретроградност, за неку врсту конзервирања друштвених процеса. Он каже да је конзервативизам посебно тражен у ери актуелних глобалних промена за које се још не зна када ће престати.

Да пробамо схватити логику Путинове мисли. Свој говор на Валдајском форуму започео је констатацијом да је свет ушао у еру кризе. Ова криза није финансијска, није економска, није политичка, ова криза је, како је рекао председник, „концептуална“, па чак и „цивилизацијска“. Цивилизацијска – јер се човечанство суочава не само са системским променама у свим правцима: променама геофизичког стања планете, опасностима повезаних са климатским променама. Али, што је много важније, како је нагласио председник, криза је захватила и схватање шта је човек сам (има парадоксалних тумачења тога), шта је смисао његовог постојања.

КА ДРЖАВНОМ КАПИТАЛИЗМУ

Путин је потом изјавио да се постојећи модел капитализма исцрпео, да не може да понуди излаз из противречности са којима се човечанство суочава. Како је постало јасно из одговора на питања, Путин види најбољу структуру привреде, која се може назвати државним капитализмом. У најмању руку, он сматра да је активна улога државе у економији неопходна у време кризе.

Председник Русије није могао себи да ускрати задовољство и укаже на двоструке стандарде западне политичке мисли, која уопште није забринута због катастрофалне ситуације у земљама које су се суочиле са епидемијом под условима санкција (очигледно , мислисе на Иран). Смрт људи у овим земљама се ни најмање не тиче хваљеног „европског хуманизма“.

Путин је приметио да постоји претња да технологија може надмашити људе у способности размишљања. Још озбиљнија претња је та да човечанство не може да успостави границе мешања у људско тело. Једно је када се у људско тело унесу чипови који човеку продужавају живот или га лечи од оних болести које су некада биле готово смртна казна. Друга је ствар када се покушава променити сам људски генотип, претварајући га у друго биће, у киборга, у трансчовека. Ово поставља пред цивилизацију питање етичких граница у развоју науке и технологије. Међутим, западна цивилизација чак и не покушава да покрене питање ових граница.

Путин је такође приметио да се тренутна криза дешава на крају ере евроцентризма. Заиста, током неколико векова, Запад је доминирао светским пословима, постављајући стандарде у разумевању одређених процеса. Међутим, крајем 20. века, након распада Совјетског Савеза, Запад је потпуно доминирао светом који је постао униполарни. Сада је очигледно да се ово доба ближи крају.

Важно је напоменути још једну мисао, коју је формулисао Владимир Путин, да је нови светски поредак, како нас учи историја, увек настајао после великог рата. Данас, како је рекао председник, имамо прилику да створимо преседан – да се појави нови светски поредак без великог рата. Јасно је да је велики рат у садашњим условима рат који прети уништењем целог човечанства. То је једноставно немогуће дозволити. Да ли ће бити могуће спровести преуређење света невојним средствима, велико је питање.

Даље је Путин сумирао контуре по којима ће се одвијати процес реструктурирања и места које, како то он види, Русија треба да заузме. Ове тезе су заиста важне, оне дефинишу државну идеологију и улогу Русије у свету.

ОЧУВАТИ НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ

Прва теза је да је „само држава структуротворна јединица светског поретка“. Председник се осврнуо на пандемију корона вируса, као и на чињеницу да су пропали сви покушаји глобалних дигиталних платформи да узурпирају државне функције, иако су се у Америци, током борбе против Трампа, ове дигиталне платформе показале, како кажу, у свој својој слави. Ово је веома важна фундаментална изјава председника, иако је о истом говорио на Давос форуму, али тада овим Путиновим речима није посвећена дужна пажња.

У ствари, Путин изазива глобализам. Он каже да суверене националне државе јесу и биће основа светског поретка. Тиме је стављена тачка на покушаје ликвидације националне државе, на покушаје преношења државних функција на глобалне наднационалне структуре, што ће у будућности довести до успостављања власти главног корисника – антихриста.

Путин је критиковао идеје које су недавно гласно изговаране на Западу да национална држава одлази и застарева, да су националне границе анахронизам, а суверенитет препрека просперитету. Председник је изјавио да су „само суверене државе способне да ефикасно одговоре на изазове времена и захтеве грађана.“ Ово је веома важна изјава.

Строго говорећи, ова теза је основа државне идеологије. Настављајући логику своје мисли, Путин каже да је потребно по сваку цену сачувати Уједињене нације, односно међународну организацију националних држава, које кроз ову структуру покушавају да траже методе решавања међународних проблема и сукоба.

Сада се активно износе предлози за модернизацију, па чак и ликвидацију Организације Уједињених нација. Путин је, одговарајући на питања учесника Валдајског форума, рекао да се противи драстичним променама, барем укидању права вета пет сталних чланица Савета безбедности УН. Председник је одговорио на питање у вези са предлогом турског председника Ердогана за промену УН. Ова додатна теза о потреби очувања УН као институције здравог конзервативизма у решавању међународних проблема.

Друга теза је супротстављање револуцији. Путин позива људе да буду веома опрезни, конзервативни, посебно у ери промена – „барем из осећаја самоодржања“. На основу нашег националног искуства каже да „револуција није излаз из кризе, већ начин да се ова криза заоштри“. Ова идеја није нова, стално је звучала из усана председника, на форуму је звучала као упозорење западним земљама да узму у обзир наше тужно искуство и не иду путем радикалног рушења постојећих структура.

ОСЛОНАЦ НА ДУХОВНЕ ВРЕДНОСТИ И ТРАДИЦИЈУ

Трећа теза, коју је Путин формулисао у свом говору: „У савременом крхком свету значајно расте важност чврстог ослонца: моралног, етичког и вредносног.“ У ствари, председник Русије говори о потреби ослањања на духовне вредности. У том смислу, он је критиковао све промене вредности и морала која се данас дешавају на Западу, а који себе огрће заставама прогреса.

Председник је веома успешно упоредио садашње заговорнике прогреса на Западу са бољшевицима, који су то исто урадили после револуције 1917. године. И заиста је тако. Бољшевици су покушали да униште породицу и да униште вековне вредности вере, што се сада дешава на Западу. Намеће се популарише шпијунирање блиских, довољно је подсетити се Павлика Морозова. Сада то видимо на примеру Америке, где су они млади људи који ударају своје родитеље морално подржани.

Још једна упадљива сличност између савременог Запада и постреволуционарне Русије је апсолутна нетрпељивост према туђим мишљењима. Путин је истакао да се на Западу „борба за равноправност и против дискриминације претвара у агресивни догматизам на ивици апсурда“. И поново се сећам ситуације у Русији после револуције 1917, када су писци тзв. раповци покушали да забране класику („Пушкина и Достојевског ћемо збацити са брода нашег времена“). На Западу сада покушавају да забране застарелог Шекспира.

Супротстављање расизму у новој „култури аболиције” претвара се у „обрнуту дискриминацију” претвара се у обрнути расизам – раније смо то чули само у иступима публициста. Сада је ова прецизна оцена нових идеала Запада дошао са усана руског председника.

Оно што се дешава на Западу Путин је прилично оштро окарактерисао: „Ово је управо на ивици злочина против човечности, а све је под именом и под заставом напретка“.

Ми, приметио је руски председник, имамо другачије гледиште: „сматрамо да се морамо ослонити на наше духовне вредности, на историјску традицију, на културу нашег вишенационалног народа“.

Путину је током дискусије постављено питање: „Шта да се ради када различити народи имају своје традиције, а не могу да се помире“. На шта је председник Русије врло разумно приметио да су управо националне традиције и духовне вредности лакше помирити, свести на један принцип, него прекид духовне традиције који нам савремени Запад нуди као нову идеологију .

НОВА ИДЕОЛОГИЈА РУСИЈЕ ЈЕ – ЗДРАВИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

Говорећи о томе да је у условима промена и структурних измена, у условима колапса важан разумни конзервативизам, Путин државну идеологију Русије прецизно формулише као ЗДРАВ КОНЗЕРВАТИЗАМ. Штавише, ова идеологија је усредсређена на промене, али на оне промене које ће се догодити на основу духовних и моралних традиција људи.

Путин је истакао да је његов конзервативизам конзервативизам оптимисте, јер је уверен у успешан развој земље.

Одговарајући на питања, поновио је мисао коју је једном рекао да руски народ још није искористио потенцијал пасионарности. И уопште, он је дуго говорио о пасионарности – термину који је, као што знате, у јавну мисао увео руски мислилац Лев Гумиљов.

Тако је председник Русије у свом валдајском говору практично формулисао идеологију „Трећег Рима“, идеологију заштите, идеологију супротстављања деструктивним процесима које посматрамо на савременом Западу. Деструктивних не само за друштво, већ и за саму људску цивилизацију. У ствари, Путин је прогласио да је Русија ковчег спаса за западну цивилизацију, чувајући вредности и идеале који су вековима били блиски западним хришћанима, али које они сада одбацују (или им сада покушавају да наметну идеју о одбацивање ових вредности).

Ако сумирамо значење нове Путинове идеологије, она се своди на неколико основних идеја.

Прво, потребно је ојачати суверене националне државе, што значи да наднационалне структуре и дигиталне платформе не би требало да превладају над државним институцијама.

Друго, потребно је ослонити се на националне традиције и духовне вредности ваше цивилизације. Примењено на Русију (и на Запад!), Ово је јачање институције традиционалне породице (што значи забрану хомосексуалне „породице“), одбацивање родне идеологије. Ово је очигледан изазов актуелним трендовима на Западу.

Треће, пошто капитализам умире, потребно је тражити нове облике економске структуре и најприкладнији облик – државни капитализам (или државни социјализам). Одавде није далеко до идеје православног социјализма.

Заиста, све је то здрав конзервативизам, који може и треба да постане основа државне идеологије.

Сматрам да овај говор историјским говор председника Русије, а који је, у ствари, одговор Русије на изазов који јој је бацио савремени Запад.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://ruskline.ru/news_rl/2021/10/22/ideologiya_tretego_rima

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *