• Чиме се бави украјинско-пољско-канадски центар „Прометеј” у Лавову

АУТОР: Владислав ГУЛЕВИЧ

У бившим совјетским републикама стварају се центри за пропагирање идеологије урушавања руске државности, а, истовремено, трага се и за симпатизерима ове идеологије у самој Русији. Стварају се. потом, и услови под којима се може остварити каријера у стручној и аналитичкој сфери унутар таквих институција за локалне интелектуалце.

Пример оваквих активности јесте делатност Центра за истраживање безбедносног окружења „Прометеј“, основаног у Лавову 2015. године (Про Центр – Prometheus). Организацију подржавају канадске власти, њени медијски партнери су Ukrainian Crisis  и међународна волонтерска заједница „ИнформНапалм“ – две „фабрике лажи“ које опслужују информативне захтеве кијевског режима.

Главни фокус лавовског „Прометеја” је „истраживање руско-украјинског сукоба” и „безбедносног окружења балтичко-црноморско-каспијског региона”. Посебна пажња посвећена је неруским народима Руске Федерације. Све је у духу резолуције Врховне раде Украјине из 2019. године да се апелује на УН, Парламентарну скупштину НАТО-а и Парламентарну скупштину ОЕБС-а са позивом да се осуди „кршење права аутохтоних народа у Руској Федерацији“.

Назив центра „Прометеј“ указује на идеолошку сродностс са пољским Прометејем – интелектуалним и политичким покретом у међуратној Пољској, који се развијао под окриљем Пилсудског. Циљ Прометеизма је био да припреми распарчавање Русије/СССР-а по националним „шавовима“.

Порекло прометеизма сеже у 19. век, када је племство, сањајући о препороду Комонвелта „од мора до мора“, своје шовинистичке снове заодело у слике старогрчке митологије, поредећи Пољску са Прометејем. Као што је Прометеј носио ватру људима, тако Пољска, жртвујући се, доноси огањ слободе народима Русије, ослобађајући их од тираније московских владара.

Идеје Пулсидског (десно на фотографији) о разбијању Русије поново актуелне

Прометеизам је чисто утилитарна политичка идеологија, док је мит о прометеизму као интегралном делу романтизма у култури Европе развијен да га поткрепи. Прометеизам како га тумаче његови идеолози није пољска шовинистичка доктрина, већ ток мисли, уткан у европску културу, а без тог тока европска култура је непотпуна.

Професор са Јагелонског универзитета Анджеј Новак у интервјуу за Пољски радио описао је суштину Прометеизма: „Постоје концепти који су осмишљени за њихову непосредну имплементацију, а постоје и они којима су потребне године да уроде плодом. По мом мишљењу, прометеизам, како су га замислили његови оснивачи, био је дугорочан концепт. Прометеизам је имао за циљ да подржи покрет за независност и центрифугалне тенденције у геополитичком простору московске доминације“ (О польском Прометее, несущем огонь свободы порабощенным Россией народам – Русская редакция – polskieradio.pl). Па, врло јасна дефиниција.

Балтичко-црноморско-каспијски регион, којим се занима лавовски центар „Прометеј“, није случајно приоритет пољске спољне политике. Приступ Балтику је увек био толико важан за Варшаву да је свечана церемонија „венчања Пољске за море“ одржана у Пољској три пута (1920. и два пута 1945.). У фебруару 2020. у Поморском војводству је свечано прослављена 100. годишњица првог „венчања са морем“ потапањем пољске националне заставе у воде Балтика.

Приступ Црном мору, директно или преко савезника, види се као важан услов за успостављање пољске доминације у Источној Европи, а укључивање Каспијског мора у зону пољских интереса на Истоку има за циљ стварање антируских савеза са републикама Кавказа и Средње Азије.

Отуда интересовање Пољске за раст радикалних националистичких осећања у Источној Европи. Прометејска идеологија пружа пропагандне алате за подстицање таквих осећања.

Центар Прометеј у Лавову се бави изазивањем неслоге међу народима Руске Федерације: доводи у сумњу федерални статус руске државе, измишља „чињенице“ угњетавања неруских народа (укључујући мале староседеоце севера) од стране Руса, покушава да консолидује националне активисте у Русији за организовање „националног отпора“ и апелује на парламенте европских земаља за помоћ, расправља о питању давања „независне“ државности народа Поволжја, Кавказа, Урала и Сибира.

Прометеизам је потпуно измишљена идеологија. Она се заснива само на чежњи за изгубљеном пољском великом државом. У савременим условима то је равно оријентацији на превласт Пољске у групи источноевропских земаља. Прометеизам покушава да у ове земље дође уз „обојене“ револуције, што само сведочи о његовој неспособности да буде самостална идеолошка и политичка снага.

Интелектуални недостатак несамосталности видљив је и у раду лавовског „Прометеја”. Идеје које је изнео су пропагандна жвака, коју су почетком 20. века хранили локални националисти и њихови пољски старатељи. Ово кисело идеолошко јело пре свега трује оне постсовјетске републике које су га већ „пробале“. Симпатије националистичких режима Мирче Сњегура (Молдавија), Михаила Сакашвилија (Грузија), Петра Порошенка и Владимира Зеленског (Украјина) према прометејству претвориле су се у избијање грађанских ратова у Придњестровљу, Абхазији, Јужној Осетији, Донбасу.

Подршка Канаде Лавовским прометеистима такође није случајна. Отава се такмичи са Москвом на Арктику, надајући се да ће искористити идеју о кршењу права северних народа Руске Федерације као хибридно оружје. Истовремено, УН извештавају о озбиљним проблемима у Канади у погледу права сопственог аутохтоног становништва. „Суочавамо се са континуираним ефектом колонизације“, каже Беверли Џејкобс, шеф Удружења домородаца Канаде (Beverly Jacobs) (Discrimination of Aboriginals on Native Lands in Canada | United Nations).

Украјинско-пољско-канадски центар тренутно развија тактику за ширење овог „ефекта колонизације” на део територија Руске Федерације.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2021/11/05/ideologia-podryva-rossijskoj-gosudarstvennosti-podbiraetsja-k-rossii-54840.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *