Јој, Алене, шта то уради Хрватима! Буру си дигао диљем Кроације. Осим што све што је српско вређа осетљиве Хрвате, испоставило се а и открило на твом примеру и да их вређа и сопствена прошлост, нарочито она југословенска… Тако мисли „осамдесет одсто грађана Хрватске“, тврде из десничарског, проусташког Домовинског покрета, који је иначе део тамошње владе. Па све то траже да буде „законом санкционисано“.
За певача Бијелог дугмета Алена Исламовића који „вређа и враћа таква осећања” траже да му се забрани улазак у Хрватску. Али пошто нису проверили да је Ален хрватски држављанин, и да таква мера не може на такве да се односи, онда су предложили изгон из Хрватске. А ни то не може јер где ће јадан ако му је то домовина. Деликт је што је певао “Запевај Југославијо” на концерту усрид града Сплита. И што му се за време певања на видео-биму одсликавала звезда петкрака и застава СФРЈ с којом су Хрвати заборавили да су живели и уживаи. Заборавили су и да је славни Хајдук на грбу имао скоро сто година црвену петокраку а сада уместо ње – шаховницу, с почетним белим пољем, као што је била у НДХ.
Након што је у медијима објављена вест да разне удруге траже да се Исламовић прогласи непожељном особом у Хрватској, где с породицом живи годинама, певач је признао да добија ужасне претње. Трећину иселити, трћину покрстити, а остале побити… Алану није лако а нема куд. Џаба се брани да је он само певао шта му је речено, да је „твртка из Загреба” осмислила кореографију…
Осетљивој хрватској држави сметају петокрака, југословенска тробојка (коју су само обрнули наглавачке и тако добили подлогу за своју), па смета им срп, чекић и наковањ, а нарочито им је болно свако појављивање шајкаче и крајишке песме, па су на листи оних који су повредили и увредили “80 одсто Хрвата” , у последње време и Баја Мали Книнџа, „Јандрино јато“, адвокат Немања Берић…
Три прста – нарочит су проблем због кога се диже цела држава. А нико се не пита шта је са оних преосталих 20 одсто Хрвата. Зар њима не смета или се не зна да ли им смета. Три прста, оцила, јасеновачки камени цвет, родна кућа Николе Тесле и споменик му у престоници Хрвата. Сметају ли им нови “рафали” па се теше да ће бити и они половни после првог летења… Сметају ли им Аустријанци који не дају да се вијори шаховница у Блајбургу, или Пријовићка која привуче више гледалаца од Сјеверине или како се већ зове она Вучковићка…
Санкционишући све што макар и мало подсећа на Србе и Србију, Хрвати својим грађанима српског порекла дају „право“ – да, ако им се не свиђа, оду. То „право“ – да оду да не би били уништени, дато им је и током „Олује“ па је обавеза сваког родиољубивог Хрвата да ту „Олују“ данас слави.
Није исто ни кад Ален Исламовић запева „Пљуни и запевај, моја Југославијо“, и кад Томпсон у Имотском урла „За дом спремни“.
Томпсон, ни мало не вређа осећања Хрвата, док је чињеница да су Хрвати некад били Југословени – за њих и те како болна.
Јер, Југославија је за Хрвате само ружна успомена, а симболи ХОС, усташка шаховница са првим белим пољем и усташки поклич „за дом спремни“, вредносни аксиоми су данашње Хрватске.
Усташтво је, тако, у овој држави само на папиру забрањено, а у пракси се подржава и негује.
Јер, када се карловачка полиција залети и казни са 700 евра возача који је на свом аутомобилу имао истакнуте налепнице с натписом ХОС и усташким поздравом „За дом спремни“, у медијима се подигне бура па се прекршајни налог повуче. Шта, побогу, је спорно у налепницама с именом јединице која је била део Хрватске војске и њиховог, како наводе, ратног поздрава?
Хрватима су проблем двојезичне табле које, ето, подсећају на оно што би неки од њих волели да забораве – да нису протерали баш све Србе и да су неки, ипак, опстали на том, за њих тако негостољубивом подручју. Чак и вицкасто говоре како је у последње три деценије Хрватску напустило милион Хрвата а Срба тек упола од тога.
И не дао Бог да се неко, у месту из кога је протерано више од две трећине Срба, усуди да кад умре буде закопан у гробу на коме му је име исписано ћирилицом. Хрвати ће га и на оном свету прогласити „персоном нон грата“. Шта он мисли? С оног света ће да вређа „осећања“ домобрана и да прође некажњено?
И дакле, сазнало се да у 80 одсто најосетљивијих Хрвата у највећем броју случајева убрајају чланови ХДЗ-а и Домовинског покрета, а приоритет државе су „осећаји бранитеља“ и свих оних који се тако идентификују. Ту се између тужног и смешног поништава свака разлика.
АУТОР: Озрен Милановић
ИЗВОР: Политика