Иако је број Срба у Хрватској пао испод три одсто, она је и даље центар антисрбизма, а права Срба у региону најбоље осликава Извештај који је ове године симболично не само у црним корицама, него и без наслова

Годишњи извештај који је 14. пут сачинио Напредни клуб, као и сваке године представљен је на Дан обележавања Олује и протеривања Срба из Хрватске пре 27 година.

По оцени председника Клуба, историчара Чедомира Антића, стање у којем се налази српски народ више је него алармантно, а за разлику од прошле године, када су Срби трпели највеће притиске у Црној Гори, ове године је стање најкритичније у Хрватској.

Најгоре у Хрватској

„Свакако је најгоре стање у Републици Хрватској и током ових четрнаест пуних година ми смо видели да је заправо центар тог антисрбизма и настојања да буду оспорена права српском народу у ствари у Хрватској где је тај притисак утолико чуднији што су Срби пали на седмину оног броја који су чинили 1991. године“, изјавио је Антић за Спутњик.

Осврћући се на недавно спроведени попис који је показао да су Срби, који су пре само једног века чинили четвртину становништва Хрватске, данас спали на испод три одсто становништва, Антић истиче да је коначно остварен сан и зацртани циљ Фрање Туђмана.

У Црној Гори, где су до промене власти пре две године Срби живели у готово неподношљивим условима, ситуација је нешто другачија.

Нешто подношљивије у Црној Гори

„Стање наравно није решено ни у Црној Гори али макар српски народ учествује у политичком животу, повећан је број Срба у локалној самоуправи и изабрана је влада која има разумевања макар за статус српске цркве, ако ништа друго“, каже наш саговорник.

На питање да ли се по управо потписаном Темељном уговору између СПЦ и црногорске владе може очекивати даље унапређење права Срба, наш саговорник каже да то сматра завршетком процеса изједначавања СПЦ са осталим верским заједницама у Црној Гори, у првом реду са католичком црквом чији су верници можда чак и до тридесет пута малобројнији у односу на православне.

Антић, међутим, као врло битан отежавајући фактор истиче чињеницу да поред отпора „црногорског мејнстрима“ на челу са Милом Ђукановићем постоји и отпор западних сила да странке са српским префиксом уђу у власт. А то је, како сматра, одређена врста модерног апартхејда.

У БиХ и на Космету само још фали оружје

Сагледавајући права Срба у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, Антић каже да су она дошла до оне тачке после које може да буде горе само у случају војне акције против Срба.

По његовом мишљењу, све ово говори да на Балкану тешко да ће бити мира, бар док не буде трајно решено питање статуса РС и Срба у Црној Гори.

„Када је реч о осталим крајевима, Срби ту, нажалост, могу да рачунају на статус мањина и треба много уложити да се они очувају. То је пре свега у интересу не само правде него и наше културе. Када је реч о Црној Гори и РС, морамо да имамо јединствену демократску трајну политику и морамо да идемо до краја“, закључио је Антић.

ИЗВОР: https://www.in4s.net/hrvatska-iako-bez-srba-i-dalje-centar-antisrbizma/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.