Данас као што је познато Холандија је једна од најлибералнијих земаља у Европи у смислу што свака могућа накарадност је тамо легална. Ко од педера хоће тамо да спава са мушким проститукама, може да оде у Холандију и то тамо да чини. Ко хоће да се легално надрогира свим могућим дрогама, то може у Холандији без проблема легално (тобож нелегално, али се на то жмури). Амстердам је „рај“ за те ствари.
Чак је у Холандији убијени херој популизма „ултра-десничар“ социолог Пим Фортајн, био педер. Он је био на челу странке „Листа Пим Фортајна“ (LPF), тобож ултра-десничарске странке[1]. Њега је упуцао с леђа један левичарски еко-борац (еколошки покрет) и веган-борац за заштиту права животиња[2] Волкер ван дер Граф[3], бојећи се да ће победом Пима на изборима у холандски парламент, да дође до велике опасности по Муслимане у Холандији, јер је Пим радио увелико на томе да се стане на крај муслиманском легалном малтретирању Холанђана од стране Муслимана у Холандији. Овде у овом видеу се може отприлике схватити о чему се ради: „Пим Фортајн: пет минута је до поноћи у Европи“ (Pim Fortuyn: It’s five minutes to midnight in Europe) https://www.bitchute.com/video/Il1ZtUufsG6m/ . Наводи да се он бори у заштиту Холанђана против Муслимана, док су Мулимани практички заштићени као „бели медведи“. Пљачкају Холанђане док полиција ништа не подузима, већ сваку притужбу на њих полиција назива дискриминацијом. Он је 2002. године водио кампању за парламентарне изборе у Холандији на челу своје странке и 9 дана прије избора, у граду Хилверсуму 6. маја 2002. године је упуцан од стране Волкера ван дер Графа тако што је Граф прошао поред њега на улици у мраку, окренуо се и на два метра иза њега са леђа га упуцао неколико пута. Граф је потом осуђен на 18. година затвора бранећи се да је учино атентат, јер је сматрао да је Фортајн опасан по Холандију[4]. Након одлежаних 12 година у затвору је пуштен на условну слободу.
„У служби народа“, споменик Фортајну у Ротердаму
Тако да је највећи херој популизма у Холандији, уствари био педер.
Међутим, хајде да погледамо како је било у Холандији што се педера тиче пре пар векова.
У 17. и 18. веку Холандија је била најжешћа држава против педера у целој Европи.
Тада је била Холандска република у којој је владао калвинизан и Хладнија је била поморска сила све до краја 18. века. Холанђани су се изборили за независност од Хабзбурговаца-католика у 1581. године и основали своју републику 1588. године под називом „Република седам уједињених низоземских република“, у којој су постојала готово највећа религијска права у Европи. Што се педера тиче, за њих је Холандија била најгора земља у Европи. Прогони педера су започели 1676. године, а најжешћи прогон је био 1731. године. Гроф Холандије је тада веровао да постоји мрежа содомита у Холандији те је одлучио „да ће истребити овај порок до темеља“. У само две године 72 човека је погубљено, а стотине се спасило бегом из државе. У близини Гронинга је локални штитоноша Рудолф де Мепш ухапсио 30 сељака са оптужбом да су содомити. 22 од њих су погубљени. Постојали су затим периодични прогони 1764., 1776. и 1797. године и готово сваке године у Амстердаму од 1791. до 1810. године.[5] У периоду од 1730. до 1811. године око 200 људи је погубљено и толико такође осуђено на дуготрајни затвор за содомију. 1811. године када је Холандија припојена Француском царству Наполеона, у Холандију је заведен Наполеонов законик, који је у потпуности декриминализовао педерлук.[6] Након пораза Наполеона, заведена је краљевина Холандија 1815. године која је 1848. године постала уставотворна монархија те је до данас монархија, само што монарх је обичан пијун владе и парламента.
Тако је било у Холандији у 17. и 18. веку, што се тиче педера. У Француској није тада било посебно боље, али су погубљења била ретка, али су кривци спаљивани на ломачи. Енглеска је тада била најлибералнија што се педера тиче, али је и тамо било казни за педерлук, али доста благих. У Енглеској је тада било чак педерских клубова. Педери у Енглеској су могли да прођу некажњено, ако су се пазили да не буду откривени.
Педерлук у Холандији се сматрао да је готово у потпуности био непознат све до 1713. године када су шпански и француски изасланици дошли у Холандију ради склапања „утрехтског мира“ 1713. године. Тада је назван педерлук „католички грех“ и веровали су да је део завере Антихриста – папе, чије је седиште у Риму и који је мајка свих прљавштина – contamitorum mater.
Тако је било у Холандији у прошлости. Разлог зашто је данас тако како јесте, може бити, јер је Холандија постоји велики број Жидовског становништва које либерализује јавност путем јавних медија.
Међутим, било како било, либерализација Холандије, као и другде у Европи започиње од 1960-их година. Једна од најзаслужнијих странака за либерализацију Холандије је била „Демократе 66“ D66, која је од 1973. године па до данас углавном у влади, а такође и „Лабуристичка партија“ тј. Радничка партија, која је готово стално у влади до данас, „Народна партија за слободу и демокрацију“ – либералне партија, која је и данас на власти те друге либералне партије и лажни конзервативци. Абортус је у Холандији легализован 1981. године и од тада његове примене 1984. године је допуштен абортус до чак 24. недеље трудноће[7] и до данас је на снази. Лаке дроге су легализоване 1976. године. 2001. године парламент је донео Закон о легализацији истополних бракова, први у Европи. Тада је владала такозвана „Љубичаста коалиција“. Еутаназија је легализована 2001. године.[8]
Готово све либералне мере у Холандији су донешене од стране „Љубичасте коалиције“, која је владала од 1994. до 2002. године, која је чинила следеће странке: „Лабуристичка партија“, „Народна партија за слободу и демокрацију“ и „Демократе 66“[9] За све то време премијер је био један човек Вим Кок члан „Лабуристичке партије“ тј. Радничке партије, у преводу комунистичке партије Холандије. Пим Фортајн је 2002. године написао књигу: „Рушевина осам година љубичастог“ (De puinhopen van acht jaar Paars) о целокупним лошим последицама љубичасте коалиције како је он сматрао.
То је што се тиче укратко политичког стања у савременој историји, које је опет било само обрис воље народа за либерализацијом. Ипак је питање зашто су Холанђани највише прихватили либерализацију своје државе у успоредби од осталих народа Европе. Ултра либералне партије тј. комунистичке партије су радиле што им је политички програм, а изабрани су од народа.
Данас, виђамо покушај владе Холандије, у којој је премијер Марк Руте из „Народне партије за слободу и демокрацију“, да ограничи узгајање стоке у држави. Маркова странка је једна од главних у парламенту и у влади. Међутим, везе са Светским економским форумом су највећи разлог за покушај „модернизације“ пољопривреде и сточарства у Холандији. Очито да је елита знајући да Холандија готово све редом либерално чини прва[10] у Европи – легализација еутаназије, педерских и лезбејских бракова, дрога и да је једна од најлибералнијих држава, тако исто Холандија треба да постане прва држава која ће да се усклађује у сточарству са зеленом агендом светских комуниста, на првом месту Светским економским форумом и Великим ресетом, с обзиром да то чине већ подуже време.
Неће међутим, смрад да се задржи само на њиховом прагу, усклађење пољопривреде и сточарства са Великим ресетом ће да се продужи по целој Европи, ако им прво Холандија то допусти, ако не успеју фармери да се изборе за своја права, а такође и што се осталог тиче. Тако исто и педерлук и таква права се исто шире као што је очито широм Европе и света. Очито да је циљ да педери добију право на легално склапање брака. Након тога следе педофили и тако даље, јер комунистичка елита има у плану тотално низвргнуће људског рода у пакао.
Ж. 22.08.2022. године, https://www.academia.edu/85392249/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81_%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4
https://independent.academia.edu/%C5%BDx
[1] Иначе, Фортајн је изузетно ценио Жидове, као и што цени и његов наследник у популизму Герт Вилдерс, председник „Партије за слободу“ (PVV), који је наследник политике Фортајна, а такође се сматра ултра-десничарем од стране медија, иако то уопште није истина. Сви су они ултра-десничари, исто колико је Виктор Орбан у Мађарској и Владимир Путин у Русији. То је све медијска пропаганда.
[2] Очито неки ултра-левичар, могли би рећи еко-терориста.
[3] Волкер ван дер Граф https://en.wikipedia.org/wiki/Volkert_van_der_Graaf
[4] „Убица је рекао суду да је Фортајн био опасан“ Killer tells court Fortuyn was dangerous https://www.smh.com.au/world/killer-tells-court-fortuyn-was-dangerous-20030329-gdgigf.html
[5] Тим Бленинг, „Потрага за славом-пет револуција које су учиниле савремену Европу 1648-1815“ (The Pursuit of Glory: The Five Revolutions that Made Modern Europe: 1648-1815) https://www.amazon.com/Pursuit-Glory-Revolutions-1648-1815-Penguin/dp/0143113895 , стр. 81.
[6] Ibid. По томе видимо да је легализација педерлука започела са Француском револуцијом из краја 18. века.
[7] Како кажу на сајту владе Холандије: https://www.government.nl/topics/abortion . Прије тога је био кривично дело, осим у случају спашавања живота мајке.
[8] Еутаназија у Холандији: Euthanasia in the Netherlands https://www.alliancevita.org/en/2017/11/euthanasia-in-the-netherlands/
[9] Први Коков кабинет: https://en.wikipedia.org/wiki/First_Kok_cabinet и други Коков кабинет: https://en.wikipedia.org/wiki/Second_Kok_cabinet
[10] Абортус до 24 недеље ипак није прво легализован у Холандији. … Прва легализација абортуса у свету је била у Лењиновом СССР-у 1922. године. У Кини је абортус био чак обавезан, с обзиром на њихову политику „једног детета по породици“. То као и савремена дешавања показују да је политика абортуса уско повезана са комунизмом. … Друга држава која је након СССР-а омогућила абортус на захтев је била Велика Британија (осим северне Ирске) Законом о абортусу 1967. године (Abortion Act). Закон о абортусу је допустио абортус до 28 недеља трудноће (https://en.wikipedia.org/wiki/Abortion_Act_1967), а 1990. године је смањено на 24 месеца (https://www.legislation.gov.uk/ukpga/1967/87/section/1). 1967. године абортус је допуштен у Великој Британији по процени два доктора у случају ако наставак трудноће доводи у опасност сам живот мајке и ако наствак трудноће доводи у опасност телесно или ментално здравље мајке или њене рођене деце више него да је трудноћа прекинута те у случају да ће се дете родити са телесним и менталним абнормалностима тако да ће бити озбиљно хендикепирано. Овај закон ипак није омогућавао абортус на захтев, јер изричито то не прописује , али се либерално тумачи да ментално оштећење жене у случају наставка трудноће се односи као абортус на захтев (то је Ц тачка члана 1. става 1., у вези са тачком А (Закон: https://www.legislation.gov.uk/ukpga/1967/87/data.pdf)). У студији „Легалне и нелегалне баријере абортусу у Ирској и Великој Британији“ (Legal and non-legal barriers to abortion in Ireland and the United Kingdom https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/23992026211040023) Сидни Калкин и Ела Берни наводе за Енглеску: „2019. године, 98% абортуса су извршени на основи овласти из Ц тачке. Од ових 99,9% су извршени због ризика за ментално здравље. Стога, енглеске болнице тумаче закон либерално, насупрот радећи у контексту које чини абортус криминалним“ (ово се односи и на остале делове ВБ осим специфичности северне Ирске). Значи, сваки абортус на захтев се у Енглеској тумачи да ће трудноћа ментално штетити жени те се тако тумачи да је легална на захтев. То је очито изврнуто тумачење закона, а питање да ли је парламент имао на уму тако шта када је доносио закон. Након Енглеске, следећа у Европи држава која је легализовала абортус на захтев је била Француска 1975. године Законом 75-17.