На граници смене техно-епоха
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Структуру светске заједнице у 21. веку све више одређује развој технологија, пре свега информационих. Вештачка интелигенција (ВИ) данас у томе предњачи. Без обзира на то колико је важан утицај технологије великих података, рачунарства, мобилних технологија итд., пресудно на развој људске цивилизације утиче вештачке интелигенције.
Руски IT аналитичар, Сергеј Карелов, сматра ВИ једном од технологија које воде ка новој техно ери која мења „не толико поглед на свет милиона људи колико организацију њихових живота у широком спектру аспеката: од политичких и друштвених на свакодневни и духовни живот“. У већини случајева, прекретница која означава почетак промене техно-епоха није сам проналазак одређене технологије, већ „пролазак одређене условне ‘стреле’ попут железничке, након чега даљи пут воза недвосмислено води у тачку А, а не у тачку Б, Ц или Д (из овога следи друго значење прекретнице – тачка без повратка).“
Карелов наводи два примера таквих прекретница.
„Прекретница у преласку у нову техно-еру, која је радикално променила перцепцију људи о физичкој величини света, било је стварање 1914. године првог St. Petersburg Tampa Airboat Line, чији су авиони летели по распореду.
Након ове прекретнице, десило се још много тога важног:
- од достизања превоза милион путник, 1934. године од стране Deutsche Lufthansa,
- до невиђено брзог ширења пандемије КОВИД-19 авионима широм света 2020. године. Међутим,и ово је постало могуће тек као последица прекретнице која се догодила 1914. године.“
Други пример. Прекретница у новој техно-епохи, која је променила идеје људи о информационом уређењу света, био је, према мишљењу руског аналитичара, почетак продаје Епл ајфона 2007. године.
У то време мобилни телефони су били у продаји већ 15 година, а удео iPhone -а међу продатим паметним телефонима износио је само око 1%. „Али тек након прекретнице на тржишту iPhone -а 2007. године техно-ера мобилних комуникационих уређаја (пејџери, мобилни телефони, комуникатори и паметни телефони) почели су да се трансформишу у техно-еру људских „информационих протеза“. У њих су се, на крају, претвориле све врсте мобилних комуникационих уређаја, који су за људе постали вештачке замене за памћење, многе когнитивне вештине, па чак и саму способност учења.
Да ли ће развој вештачке интелигенције довести до једнако радикалне промене у техно ери у војној вештини, другим речима, до револуције у војним пословима, сличне оној која је била повезана са појавом атомске бомбе?
Овен Џ. Дениелс, водећи аналитичар Центра за безбедност и нове технологије на Универзитету Џорџтаун (САД), верује да термин „револуција у војним пословима“ (RMA) може бити изузетно користан у разумевању утицаја вештачке интелигенције (ВИ) у националној безбедности: „РМА је нова комбинација оперативних иновација и организационих промена која стари начин ратовања чини застарелим.“ Данијелсова дефиниција се суштински поклапа са Кареловљевом формулацијом.
РМА, према мишљењу америчког аналитичара, може послужити као аналитичко средство за разумевање односа „између војне технологије, операција и организације“. Од кључног значаја је креативно разумевање употребе војне опреме. „Технологија омогућава револуцију, али сама револуција се дешава само када се развију нови концепти операција и креирају нове војне организације. Без одговарајућих иновативних промена у војним операцијама, процесима и структурама, војни утицај вештачке интелигенције може остати ограничен.”
ВИ, широко дефинисана као скуп технологија које омогућавају рачунарским системима да обављају задатке који иначе захтевају људску интелигенцију, углавном се ослања на системе машинског учења који користе дубоке неуронске мреже. Током протекле деценије, напредак у методама вештачке интелигенције вођеним неуронским мрежама био је посебно импресиван у областима као што су обрада и генерисање језика, компјутерска визија и подршка одлучивању. Међутим, недостаци ових ВИ апликација су у томе што „могу бити крхке изван окружења за обуку и рањиве на манипулацију од стране противника… рачунарска снага, скупови података и ресурси за обуку могу бити скупи и тешко доступни, а интеграција команде човека и машине за одређене ВИ апликације су тешке, па чак и потенцијално опасне.
Примена вештачке интелигенције је напредовала у областима аутономних система наоружања и роботике, подршке одлучивању, превентивног одржавања и логистике, сајбер безбедности, моделирања и симулације, али, према Овену Џ. Дениелсу, има много евидентираних недостатака. Према његовом мишљењу, вештачка интелигенција учинила је мало да подстакне оперативне иновације или организациону адаптацију у САД и Кини. Оперативне иновације потичу из критичког размишљања о томе како војне снаге могу имати користи од нових технологија и система, а организациона адаптација подразумева промене у структури борбених снага.
Концепт будуће „интелектуализације“ о којем расправљају неки кинески војни аналитичари сугерише да ће ВИ помоћи да СЕ доминира „когнитивним“ пољем, укључујући непријатељску психологију, перцепцију информација, чак и функцију мозга.
ВИ би могао да изазове еволуциону краткорочну промену током следеће деценије ширењем обавештајних способности, наравно без промене доминантних оперативних образаца. У САД дискусија о концепту JADC2 указује на ову могућност.
„Joint All-Domain Command and Control (JADC2)“ – Заједничка команда и контрола свих домена је концепт који је развио Пентагон да повеже сензоре из свих родова оружаних снага у јединствену мрежу засновану на вештачкој интелигенцији. Таква мрежа обухвата ваздухопловство, копнене снаге, маринце, морнарицу и свемирске снаге.
ВИ, са становишта аналитичара Пентагона, може да настави да развија своје аутономне способности, обављајући неборбене функције (на пример, превентивно одржавање опреме) или проширујући сајбер могућности.
Наставиће се
С руског превео Зоран Милошевић