Њиво моја њиво неорана

не орем те три године дана.

Што да орем њиву џаба

кад никоме не треба,

даће нама политика

из увоза хлеба.

 

Немој њиво да ти буде криво,

немам пара да купим ђубриво.

Што да гајим свиње беле,

кад су много масне,

добићемо из увоза

свеже, првокласне.

 

Даће нама Европска унија

свеже месо од десет година.

Шта нам вреди што је наше

и здраво и млађе

кад тајкуни наши кажу

 да је туђе слађе.

 

Ој, сељаче зашто радиш тако

увек радиш нешто наопако.

Што не гајиш жуте крушке,

за наше тајкуне.

И банане за мајмуне,

велике бабуне.

 

Да у њиви цвета политика

не би мени требала мотика.

Имао бих све што желим,

и срећан бих био

крај тебе би, њиво моја

тако остарио.

Ми идемо све по стопу,

брзим возом у Европу,

биће пара, биће жита,

биће, браћо, и кредита.

Ал’ незгода једна има

што не годи сељацима,

не зна сељак где ће спават

мора њиве наводњават.

Ако опет буде суше,

сељаци ће да попуше,

цигарете скупе много,

не би сељак пушит мого.

Не можемо издржати

нека пуше и богати.

Са правом се сељак буни

нека пуше и тајкуни…

АУТОР: Драгољуб Бата Цветуљски

Пољопривредник из Бадовинаца и вођа певачке групе „Дрина“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *