- Да ли присуствујемо тријумфу еугеничке идеологије са којом се већ столећима покушава светска популација десетковати, како би се са њом могло лакше и ефикасније управљати?
- Ево доказа!
- Смрт великог броја пацијената у америчким болницама којима се мимо њихове воље даје лек ремдесивир неодољиво подсећа на нацистичке методе мучења у име медицинске науке.
- У случају да у америчкој болници пацијент преживи болнице од федералне владе добију само $3,200. А када му дају ремдесивир па пацијент умре, болница добија пун износ надокнаде по пацијенту, плус 20% бонус, што у америчком здравственом систему износи $500,000. Тако да би се могло рећи да амерички лекари и медицинско особље нису обичне убице, него плаћене.
- Чињеница да су слично и скоро исто радили нацисти, којима је суђено на чувеном Нирнбершком процесу, јер су били одговорни за убиства, мучења и зверства почињена у име медицинске науке, а имајући у виду податак да је Пацовским каналима у Јужну Америку, УСА, Канаду, Велику Британију и Француску пребачено преко 5,400 заробљених нациста високог калибра, међу којима скоро 2,000 научника из разних области, наводи на питање да ли је тако посејано семе зла из којег су се наредних деценија рађале нове генерације, чија је улога била да се настави нови циклус тог истог процеса.
- Припадници те генерације се данас препознају у ликовима политичара, бизнисмена, научника и осталих сегмената елите која је преузела улогу владара света и која своје руковођење спроводи на готово исти начин на који су то радили њихови очеви, а у неким случајевима и деде. Они су се првих деценија прикривали и маскирали, да би данас јавно и без околишења проповедали и спроводили у дело исте оне идеје због којих су 46-те и 47-ме осуђени они Хитлерови генерали и доктори.
АУТОР: Милован Шавија
О болничким затвореницима
Када је Реј Ламар (Ray Lamar) доведен у амбуланту хитне помоћи на руци је имао фломастером исписане две поруке: „NO VENT NO REMDESIVIR“. На другој руци је имао исписану исту поруку и још број телефона своје супруге. Не обазирући се на те поруке, које су морали видети, особље амбуланте му је убризгало ремдесивир. Његова удовица Пети ће се до краја свог живота питати, да ли је могла нешто учинити да га спаси.
Кристина Џонсон (Christine Johnson) је рекла докторима, док је лежала у болничком кревету, да је разговарала са својом кћерком, која је иначе медицинска сестра, и да она неће да буде третирана са ремдесивиром. И поред тога Кристини је убризган ремдесивир док је спавала. Њена кћерка Мишел је остала без мајке.
Ребека Стивенс (Rebeca Stevens) је редовно читала Epoch Times, где је сазнала много страшних ствари о леку ремдесивир. Она је пет пута одбила да прими ремдесивир, о чему постоје писани трагови у болничкој документацији. Особље болнице није марило за њено пет пута поновљено одбијање. Они су јој дали ремдесивир без њеног знања. Пет њених унука је остало са сузама у очима жалећи своју баку.
Када су Мајкла Хамилтона (Michael Hamilton), адвоката који заступа неколико калифорнијских породица на судским процесима због убистава њихових најмилијих на начин сличан горе наведеним, новинари упитали да нешто о томе каже, он је одговорио да је чуо на хиљаде сличних прича и да су болнички пацијенти данас у веома тешкој ситуацији. Болничко особље се уопште не обазире на жеље пацијената и лажу их у очи. „Ако би пацијент рекао сестри да не жели ремдесивир, она би одговорила, добро, нема проблема. Затим би му саопштила да је дехидрирао и прикључила га на онај апарат са пластичном цеви за интравенозну хидратацију. Међутим, кроз цев је уместо флуида у тело убачен ремдесивир.”
Адвокат Хамилтон наводи из свог богатог искуства да болнице имају у свом асортиману још тактичких варијанти да пацијенту убризгају нежељени и смртоносни ремдесивир. Када је отпор сувише јак примењују јаке дозе седатива, као што су морфијум, па чак и фентанил. Онда му тако омамљеном и успаваном убризгавају отров и убијају га.
Али, ако се деси да код неког од пацијената ремдесивир не делује, јер нису сви организми исти, неки могу да преживе тровање. Болнице и за те случајеве имају решење, то су они неумољиви вентилатори од којих нема спаса. Ако се неки од осуђеника на смрт извукао жив са те справе, онда, или је стварно рођен под сретном звездом, или болничко особље није било добро обучено за употребу тог апарата за убијање.
Нешто слично се догодило са поменутим Рејом Ламаром, који је преживео ремдесивир, па су морали да га прикључе на вентилатор. Његова будућа удовица Пети је била присутна и захтевала да њеног мужа не прикључују на вентилатор. Лекари су одмах почели да се деру и вичу: „Ти хоћеш да га убијеш! Ти хоћеш да га убијеш! Ти хоћеш да га убијеш!“ Након тих непријатних сцена она је морала да пристане. Њен вољени муж је сутрадан умро прикључен на вентилатор.
Јер, није лако ни пацијентима, ни њиховим ближњим, уколико су присутни, да се одупру медицинском особљу. Пошто данас више не важе она медицинска правила по којима се неки лек или третман може применити на пацијенту тек након што се он сагласио са тим, уз обавезу лекара да му претходно пружи све потребне информације о леку или третману, укључујући и могуће нус појаве и ризике. Уместо тога данас лекари пацијентов пристанак изнуде малтретирањем, дерањем, претњама и принудом.
У намери да још појасни како то у пракси изгледа Мајкл Хамилтон је навео застрашујући пример његове познанице, медицинске сестре, која се као пацијент нашла у болници у којој је била запослена пуних 26 година. Када је одбила вентилатор, доктор се издерао на њу: „Ти одбијаш докторов савет! Због тога осигурање неће платити болничке рачуне уколико умреш! Да ли ти хоћеш да твоја породица банкротира након што умреш? Да ли хоћеш? Да ли хоћеш?” Она је јадница у паници, да не би правила породици евентуалне проблеме, на крају пристала. Два дана након тога, као што то обично бива са онима на вентилатору, била је мртва.
Поред одсуства било каквих моралних скрупула, те злочиначких црта карактера, које су у мањој или већој мери присутне у сваком људском бићу, у описаном пројекту новац игра кључну улогу. Да су америчке болнице дале пацијенту ивермектин, или га излечиле на било који други начин, добиле би од од федералне владе само $3,200. У случају давања ремдесивира и планиране смрти болница би добила пуни износ надокнаде по пацијенту, плус 20% бонус, што у америчком здравственом систему износи $500,000. Тако да би се могло рећи да амерички лекари и медицинско особље нису обичне убице, него плаћене.
Али има адвокат Хамилтон још и горих прича из свог арсенала сведочанстава са којима се суочавао током последње три године трајања медицинског корона терора. Пацијенти су од стране особља болница, уколико нису били дисциплиновани, мучени ускраћивањем хране и воде, везивањем за кревете, тровањима са 50 разних врста фармацеутских токсина, и гушењем док су били прикључени на вентилаторе, тако да су на крају једва чекали да умру.
„Пацијенти примањем у болницу губе сва своја људска права”, рекао је сенатор Рон Џонсон водитељки Пати Мејерс у документарном филму Making A Killing, додајући још: „Они постају затвореници”. Тако да чланови породица таквих затвореника морају да ангажују адвокате да уз помоћ судова покушају извући свој ближње из болничких затвора. Ралф Лориго (Ralph Lorigo), адвокат из Бафала, је изнео своје искуство у таквим случајевима. У свим случајевима у којима је успео да добије на суду пресуду у корист чланова породице њихови ближњи су након ослобођења оздравили и преживели. У свим оним случајевима у којим није успео, ниједан пацијент који је остао у болници није преживео.
Сви ти поменути случајеви су само један мали део колекције појединачних људских трагедија којима се бави организација COVID-19 Human Betrayal Memory Project, која је до сада сакупила и каталогизирала преко хиљаду таквих прича са детаљним описом и подацима: када су се појавили симптоми, датум примања у болницу, име болнице и датум смрти, укључујући и фотографију страдалог, за сваки појединачни случај.
На оној црвеној косој печатираној линији на доњој илустрацији пише: Убијен смртоносним протоколом FDA (Aмеричка агенција за храну и лекове)
Та кампања је тек започета, а како се чини, активисти те организације су веома амбициозни и активни, тако да се у неком савезним државама, у којима нису на власти комунисти, поред аутопутева постављају табле са позивима да се јаве сви они који у својим породицама имају настрадале од смртоносног протокола FDA. На приложеној фотографији из Њу Џерзија на једној од таквих табли у првом реду са највећим словима пише: Смрт од ковида…Јесте ли сигурни?
Као што се може приметити, није Америка тако лоша, као што су је навикали они који прижељкују њену пропаст, а који би могли од Американаца да науче много тога корисног и да по угледу на њих и они у својим земљама поведу сличне кампање. Јер, онај смртоносни протокол није измислила FDA, већ је у облику налога стигао директно из седишта Светске здравствене организације (СЗО). Примењивала га је, без обзира што није био обавезујући, већина земаља света, осим Африке.
Докторски трибунал
Мало је познато да је после оног славног Нирнбершког суђења немачким ратним злочинцима америчка војна администрација 9. децембра 1946. започела суђење 23-јици водећих немачких доктора и медицинских администратора одговорних за убиства, мучења и зверства почињена у име медицинске науке. Након судског претреса који је трајао 140 дана америчке судије су 20. августа 1947. саопштиле пресуду, у којој је 16 доктора проглашено кривим, а 7 осуђено на смртну казну. Пресуда је извршена вешањем 2. јуна 1948. Остаје да се процени каква је разлика између убистава, мучења и зверстава почињених у име медицинске науке од стране немачких доктора за време II светског рата и убистава, мучења и зверстава, које су 80 година касније починили амерички доктори над својим грађанима.
А такођер остаје за процену да ли је Хитлер изгубио или можда добио тај II светски рат. Јер, након што су у првих неколико година после рата осуђени и повешани генерали и адмирали, а после њих и оних 7 доктора, наставило се по старом. У томе су веома важну улогу играле десетине хиљада нациста који су првих година после рата тајним каналима, познатим по имену Пацовски, пребацивани у Јужну Америку, УСА, и Канаду. Постојале су и специјалне операције, под разним шифрованим именима, као што су Covert Ruler, Overcast или Paperclip, а такођер и специјалне десантне ваздухопловне јединице, као што је T-Force, за евакуацију и пребацивање тог веома корисног терета.
Свакао да је најпознатија и најважнија од тих операција она по имену Paperclip (Спајалица), којом је за само пола године у УСА, а делимично и у Велику Британију и Француску пребачено преко 5,400 заробљених нациста високог калибра, међу којима скоро 2,000 научника из разних области. Када су за те операције сазнале вође из конкурентске чланице такозване „победничке” коалиције, Совјетског савеза, и они су брже боље направили своје тајне операције, како би се дочепали које мрвице тог изузетно квалитетног и потенцијално корисног људског колача.
Тако је посејано семе, из којег ће наредних деценија на новом плодном тлу ницати нове биљке, то јест рађати се нове генерације, чија ће улога бити да наставе процес који је само на први поглед прекинут и завршен, или боље речено да покрену нови циклус тог истог процеса. Припадници те генерације се могу данас препознати у ликовима политичара, бизнисмена, научника и осталих сегмената елите која је преузела улогу владара света и која своје руковођење спроводи на готово исти начин на који су то радили њихови очеви, а у неким случајевима и деде. Они су се првих деценија прикривали и маскирали, да би данас јавно и без околишења проповедали и спроводили у дело исте оне идеје због којих су 46-те и 47-ме осуђени они Хитлерови генерали и доктори.
Због тога се може слободно рећи да је Хитлер победио. А врхунац те победе се на најочигледнији начин могао видети у догађајима који су пратили ону COVID-19 пландемију, плански иницирану почетком 2020. Јер, његов лик се од тог тренутка могао лако препознати у ликовима Била Гејтса, Клауса Шваба, Јувала Ное Харарија и Џорџа Сороша, вођа, промотера, идеолога и финансијера новог светског поретка, скоро идентичног поретку који је Хитлер покушао да успостави.
Да се ради о континуитету и идентичном пројекту говори заједничка нит водиља, која се протеже кроз та два времена и генерације које су их повезале. А то је еугеничка идеологија са којом се већ столећима покушава светска популација десетковати, како би се са њом могло лакше и ефикасније управљати. Постоје, наравно, и нијансе по којима се незнатно разликују. Док се Хитлерова еугеничка стратегија састојала у елиминацији Јевреја и парцијалном истребљењу и поробљавању нижих раса, као што су Словени, дотле се еугеничка оштрица његових данашњих наследника усмерила ка читавом човечанству, са тежиштем на белој раси. Другу нијансу представља медицина, која се, захваљујући напретку нових грана науке, као што су биотехнологија и нанотхнологија, од помоћног средства у Хитлерово време, претворила у данашње моћно оружје, уз помоћ које ће се моћи коначно до краја спровести давно планирани еугенички депопулацијски циљеви.
Хитлер из наслова ове приче може се такођер схватати и као метафора једног процеса, који је започео још од оних првих месопотамскох цивилизација, и протегнувши се кроз читаву писану историју потрајао све до данашњих дана и који попут оног вука из пословице, длаку мења, а ћуд никада. Понекад се деси да се у његову славу на олтар положе жртве, као што се десило у Нирнбергу, али се по неписаном правилу све брзо заборави када на сцену ступе наследници, који ће наставити да раде исто оно што су радили они који су жртвовани, и за то бити слављени, све док неки од њих не буду исто тако жртвовани. После славног доктора Менгелеа дошао је доктор Фаучи, кога још увек славе, што не значи да и он ускоро неће бити један од жртвованих, да би се процес могао неометано наставити.
Наравоученије
Пошто се друго издање поменуте COVID-19 пландемије већ увелико најављује, да ли ће бити проглашено ове јесени или идуће године није толико важно, не би било на одмет подсетити се свега онога што се догодило са Рејом, Кристином, Ребеком и оном медицинском сестром, коју су убили њене колеге из болнице у којој је радила 26 година, и имати то у виду, јер, протокол према којем је то рађено ће сигурно опет бити примењиван, и вероватно бити обавезујући за све земље чланице СЗО.
Због тога, када крене она хистерија застрашивања, чак и ако имате неке симптоме, било да су стварни или умишљени, изазвани механизмом сугестије, не би требали јурити, избезумљени од страха, у најближу амбуланту или болницу, јер ће вас тамо једва чекати, засуканих рукава, доктори и медицинско особље, у којима неприметно чуче, злокобно се смешкајући Менгеле и Хитлер, да вас, држећи се оног протокола, спроведу до места где је планирано да завршите, а то је мртвачница.
Много већу шансу да преживите имаћете уколико останете код куће и покушате се излечити, ако сте стварно оболели, неким алтернативним средствима. Тако бисте положили још један испит и били корак ближе да се уфурате у неки од оних „паметних градова”.Јер,ти паметни градови,којима своје читаоце застрашују они алтернативни „сајтови”, нису предвиђени да се у њих смести читава популација, већ само одабрани, који прођу еугеничку селекцију. Становништво тих градова, како се наслућује, биће обојено, или прецизније, састављено од грађана разних боја кожа. То ће бити језгро за формирање нове потпуно контролисане расе будућности, која ће се само по боји коже разликовати од оне Хитлерове аријевске расе плавокосих, плавооких надљуди изразито беле боје коже. Хитлер вероватно није схватио да је његов Трећи рајх била само проба пројекта који ће за стотињак година довршити његов земљак Клаус Шваб.
А да се на реализацији тог пројекта ради убрзано показује онај предвиђени застрашујући пад светске популације до 2025. године са оног мистериозног „сајта” deagel.com, и то нарочито у моћним англосаксонским државама, као што су Америка, Велика Британија и Немачка, у којима је тај очекивани пад између 70-80%. Накнадна независна истраживања су на основу откривених тајних докумената показала да се у тој deagel-овој пројекцији не ради о предвиђању, него о прецизно зацртаном плану.
О том убрзању говоре и конвоји железничких композиција које, крећући се са југа ка америчко-мексичкој граници, превозе замену за белачку популацију Америке, која би требало да буде елиминисана према том deagel-овом плану.
https://x.com/GriffJenkins/status/1703529736985542989?s=20
О каквој брзини се ради говоре званични амерички податци, према којима је у фискалној 2022. години из Мексика у УСА убачено рекордних 2,378,944 имиграната, будућих становника оних паметних градова. У 2023-ој само до јула тај број је износио 1,973,092. Уколико би се неко јавно успротивио тој замени, бива проглашен расистом и следује му вишегодишња робија.
Огласио се и Илон Маск тврдњом да било ко са планете Земље може ући у Америку, јер су границе према Мексику потпуно отворене. Лукави Маск, само је констатовао, али се није противио.
И још нешто, нико се до сада није запитао зашто је она такозвана ЛГБТ заједница изабрала за свој симбол баш заставу дугиних боја. Та застава је замишљена да буде симбол те нове мултикултурне, мултиетничке и мултиколорне расе, чији представници ће, то се подразумева, успут морати да припадају ЛГБТ-у.
Уколико вам се не свиди таква перспектива, да, претходно полно, родно и сексуално трансформисани, својом белом бојом коже допринесете том шаренилу и тако постанете равноправни припадник те нове расе, а тиме и саучесник у том пројекту, ипак имате алтернативу. А то је да одустанете од даљих искушавања и да, чим започне она COVID-19 2.0 пландемија, отрчите до најближе болнице и да се тамо, одглумивши да сте заражени и болесни, препустите добровољној еутаназији.
ИЗВОР: https://sedmasila.rs/milovan-savijahitler-je-pobedio/?_rstr_nocache=rstr8086515a67cc76e3