„Патриотске“ конфесије проричу рат за Украјину. Фото: УПН
  • Последњих месеци Украјина је на ивици хистерије. Западни медији и политичари најављују „инвазију Кремља“, наше власти демантују . На чијој су страни верске конфесије?

АУТОР: Кирил Александров

Украјина однедавно живи на врелом угљу, са свих страна се извештава да ће Русија још мало и нападне нашу земљу и започне рат. Објављују се карте инвазије, називају се конкретни датуми (који се стално померају)..

Инвеститори повлаче средства, национална валута пада, градоначелници проверавају стање у склоништима, људи живе у страху и неизвесности. Али од почетка 2022. информациони хаос је почео постепено да се обликује: постало је јасно да поруке о „инвазији“ продуцирају западни политичари и медији, док су украјинске власти говориле супротно – да је ситуација на границама стабилна и нема опасности од почетка рата. И, по њиховој логици, они који говоре о „инвазији“ раде против Украјине, јер њиховепоруке

  • не усклађују се са стварношћу;
  • изазивају страх, неизвесност и панику код становништва и инвеститора, што има сасвим предвидљиве последице.

И у овој ситуацији многе изјаве о „инвазији“ католика, унијата, фанариота и представника ПЦУ добијају неочекиван и нимало патриотски смисао.

Шта кажу западни политичари и медији

Да Украјинац који чита извештаје западних медија о Украјини не би одмах паничио, мора да има веома јак нервни систем. Ево неколико примера из медијског простора Запада.

Начелник Заједничког штаба америчких генералштабова, генерал Марк Мили: „Ако се све ово (руска војска – прим. аут.) обруши на Украјину, ситуација ће бити озбиљна, веома озбиљна, а резултат ће бити озбиљни губици. Можете и сами да замислите каква ће бити слика у густо насељеним урбаним срединама, дуж аутопутева и тако даље. Биће грозно. Биће страшно“.

Џен Псаки, секретар за штампу Беле куће: „Ово нас враћа у 2014, укључујући саботаже и информативне операције које оптужују Украјину да припрема непосредне нападе на руске снаге у источној Украјини и руске војне планове да започне такве активности у недељама пре војне инвазије, која може почети између средине јануара и средине фебруара».

Џон Кирби, портпарол Пентагона: „Не улазећи превише у детаље, имамо информације које показују да Русија већ активно ради на стварању изговора за потенцијалну инвазију, улазак у Украјину.

Не заостају за америчким званичницима и прекоокеанским медији. Они, генерално, нимало постиђени, дижу панику на удицу или на превару.

На пример, 30. јануара 2022. енглеско издање «The Sun» објавило је чланак у коме се наводи да се чак и деца спремају да бране Украјину од руске инвазије.

Скриншот сајта thesun.co.uk

У чланку се наводи: „Истраживање Кијевског института за социологију показало је да ће се половина земље одупирати руској инвазији. Руски председник Владимир Путин распоредио је 127.000 војника, као и тенкове и ракете близу границе са Украјином.»

Новине «The New York Times» су објавиле прилично увредљиве речи професора Краљевског колеџа у Лондону и ветерана америчког маринског корпуса Роберта Лија, који тврди да „ако Русија заиста жели да употреби своје оружје, може да направи огромну штету у веома кратком временском периоду и уништи украјинску војску на истоку веома брзо, у првих 30-40 минута.

Још у децембру 2021. «BILD» је известио да се руски председник Владимир Путин спрема да заузме око две трећине украјинске територије почетком 2022., чак  је нацртао и мапу инвазије.

Скриншот сајта bild.de

Истовремено, «BILD» је овако описао страхоте предстојећег рата: „Пре свега, они (руска војска – прим. аут.) ће опколити градове и прекинути снабдевање струјом, гасом и храном.

«The Washington Post» је објавио да ће 175.000 војника учествовати у масовној војној офанзиви Русије на Украјину, а такође је навео и своју мапу.

Скриншот сајта washingtonpost.com

Није изненађујуће што након таквих материјала обичан Украјинац почиње да доживљава страх и неизвесност у погледу будућности. Али украјинске власти кажу нешто сасвим друго.

Изјаве о „инвазији“ од украјинских власти

Украјинске власти цео децембар све ово нису коментарисале, али су онда, по свему судећи, схватиле какву су им незавидну улогу приредили њихови покровитељи преко океана. И они су очајнички почели да се одупиру перспективи у најмању руку, а као максимум – да буду увучени у рат са катастрофалним последицама.

Готово једногласно, руководство Украјине је изјавило да не постоји опасност од „инвазије“ и чак се усудило да критикује САД због ескалације ситуације.

Председник В. Зеленски: „Сада активно нападају не нашу земљу, већ на ваше живце, тако да имате стални осећај узрујаности“ (видео порука од 19. јануара 2022).

„Бела кућа разуме да постоје ризици, стално причају о томе, стално подржавају ову тему и чине је што је могуће оштријом. По мом мишљењу, ово је грешка <…> Сигнали су ишли чак и од уважених шефова држава, који су већ отворено, недипломатским језиком кажу да сутра ће рат. У Енглеској, Немачкој, Француској, Литванији преко медија се ствара утисак да е код нас рат, да код нас војска корача по путевима, да се мобилишемо. А ово није тако. Не треба нам ова паника” (конференција за новинаре 28. јануара 2022.).

 Секретар Савета за националну безбедност и одбрану (НСБО) А. Данилов: „Сада не видимо никаквог основа да данас тврдимо о нападу великог размера на нашу земљу. То је немогуће чак ни физички“.

Министар спољних послова Д.Кулеба: „Позивамо стране партнере да се уздрже од предузимања корака у јавном простору који заоштравају информационо поље и подривају друштво“.

Народни посланик Давид Арахамиа, шеф фракције Слуга народа: „Чини ми се да је већина људи видела да су три, четири, пет „тачних датума“ већ прошли и схватили да је то само застрашивање људи и покушај да се сеје паника. Не знам праве разлоге зашто САД то раде, али то дефинитивно не ради у корист украјинске економије“.

„САД и други шире панику због напада на Украјину. Ово није пријатељски потез.“

Министар одбране А. Резников: „На дан данас, чињенице које ми посматрамо према нашим обавештајним подацима, према обавештајним подацима наших партнерских земаља, отприлике су сличне оној ситуацији која је била прошлог пролећа, пред Ускрс. Дакле, за дан данас, није створена ниједна ударна група Оружаних снага Руске Федерације, што би указивало да ће они сутра прећи у офанзиву„.

У интервјуу издању Лева обала од 31. јануара 2022, А. Резников је одбацио могућност мобилизације, што би било логично да је претња инвазије стварна: „Нема сада потребе за мобилизацијом због претње. Ако распишемо мобилизацију за обуку, то ће изазвати панику на улицама. Сви ће мислити да смо знали и крили да ће непријатељ сутра напасти.”

Председник В. Зеленски је навео цифру од 12,5 милијарди долара, које су због панике повучене из Украјине. Украјински министар спољних послова Д.Кулеба је у интервјуу америчком издању Vice говорио о штети по економију земље због извештаја о „ескалацији“: „Ми већ патимо економски и слабимо због панике која се шири у друштву.“

 На чијој су страни католици, унијати и фанариоти?

Од друге половине јануара 2022., хору западних медија који Украјинцима „пророкују” скори рат, снажно су се придружили католици и унијати, којима су се касније придружили и фанариоти у САД, као и ПЦУ.

Савет епископских конференција Европе, који чине 33 католичка јерарха, 21. јануара је изјавио да „цела међународна заједница тумачи акције руских оружаних снага као реалну претњу миру“ и позвао „међународну заједницу да подржи Украјину пред опасношћу од руске војне офанзиве“. Католици су такође рекли да подржавају Украјинце „у овом периоду страха и неизвесности“. И чак је изгледало смешно, јер је само дан раније Владимир Зеленски разговор о руском нападу назвао „лажним и хорор причама“.

Сутрадан су унијатски епископи у Сједињеним Државама објавили своју поруку у којој су пренели очигледно лажну информацију да је „Русија за време Божића распоредила више од 100.000 својих војника на граници са Украјином“ (да подсетимо, наше власти тврде да број руских трупа се није мењао током године). А онда су извештаји о „инвазији“ падали од католика као из рога изобиља. Убрзо се овом хору придружио и Сергеј Думенко.

Он је 24. јануара 2022. године објавио свој апел народу у коме је писало: „Драга браћо и сестре! Нагомилавање руских трупа на границама наше државе, ширење информација о плановима агресора да покрене инвазију, друге непријатељске изјаве и акције руских лидера захтевају наш одговор. <…> Искрено захваљујемо Америци, земљама Европе и свим нашим савезницима у свету на подршци, дипломатској, економској и војној помоћи.<…> За украјински народ речи државне химне „душу и тело положићемо за слободу своју“ нису празна фраза, већ дубоко уверење, потврђено вековима борбе за сопствену независну саборну државу.

Овај апел је прочитан 30. јануара 2022. године у свим храмовима ПЦУ, а истог дана је С. Думенко благословио „да се узнесу додатне посебне молитве за нашу Отаџбину“ у којима је, посебно, речено: „Нека буде воља Твоја, Господе, над нама и ако је Твоја Промисао да душе наше уведе у битку за Веру и Украјину, онда им опрости сагрешења…“. То веома подсећа на католичку индулгенцију коју је папа издавао у средњем веку, као и на тврдњу да муслиманин који је погинуо током џихада одмах доспева у рај.

Поглавар УГКЦ Свјатослав Шевчук, позивајући 26. јануара 2022. да се придруже молитви за мир коју је најавио папа, рекао је: „Зашто данас треба да се молимо за мир у Украјини? Када се појаве нове опасности и непријатељ закорачи на праг, наши војници проверавају своју борбену спремност, државници раде на
уређивању друштвених механизама, дипломате раде на томе да свет подржава наш народ и државу“.

На први поглед су веома лепе речи. Али, у ствари, иста ескалација панике: „непријатељ је на прагу“, „војска проверава своју борбену спремност“ и тако даље. А ако се подсетимо милитантне реторике Свјатослава Шевчука из недавне прошлости, када је, на пример, изјавио да „нема сумње да се рат не може завршити миром по било коју цену” и да „од рата су се уморили само они који мисле како да се спасе“, онда све долази на своје место.

Нажалост, изјаве „патриотских“ (како сами себе називају) ПЦУ и УГКЦ сведоче да у информационој конфронтацији власти и Запада они раде за други табор. И то упркос чињеници да нагомилавање хистерије очигледно није добро за Украјину и, очигледно, подрива националну економију.

Хоће ли Русија напасти или не?

Нико од најактивнијих гласноговорника о руској агресији још није одговорио на једно једноставно питање: зашто би Русија напала Украјину? Које своје задатке може да реши на овај начин? Сваки разуман политиколог ће рећи да ће Русија данас добити много више проблема од инвазије него добити. Руске дипломате су директно и јасно изјавиле да оштра реакција (напомена, чак ни инвазија) може уследити у два случаја:

  • улазак Украјине у НАТО и размештање офанзивног наоружања на њеној територији које прети Руској Федерацији;
  • провокације у Донбасу или негде другде.

Осим ових случајева, Русија нема апсолутно никаквог разлога не само да изврши инвазију на Украјину, већ и да примењује, како сада кажу, мере војно-техничке природе.

Из горе наведеног списка, распоређивање офанзивног наоружања у Украјини способног да нанесе неприхватљиву штету Русији је у принципу могуће, али то дефинитивно није питање наредних месеци. А о „инвазији“ Русије кажу да ће она почети ево сада, ако не данас, онда сутра. Раније су се помињали термини: после Нове године, крај јануара. Сада кажу – почетак фебруара, или бар до краја овог месеца. Подсећа на гатања о календару Маја и смаку света.

Дакле, остаје друга опција – провокација, после које Русија неће моћи да не реагује. Провокације могу бити различите: паљба, терористички напади, инсценирање употребе хемијског оружја, инсценирани видео снимци и тако даље. Извршиоцима провокација може бити свако, али поручиоци провокација ће свакако бити они који имају користи од рата у Украјини.

Ко има користи?

Да би се одговорило на ово питање, потребно је замислити геополитичку ситуацију у свету на најглобалнијем нивоу. Данас се формирају два супротстављена блока, која се условно могу назвати англосаксонским и руско-кинеским. Ови блокови не само да се политички супротстављају једни другима, већ нуде и различиту идеологију, која се у неким моментима чак и прераста у религију.

Англосаксонски блок проповеда безусловно вођство Сједињених Држава у међународним пословима, либерализам, глобализам, одбацивање традиционалних вредности и концепата и деградацију моралних стандарда. Руско-кинески се залаже за равнотежу интереса главних међународних играча, поштовање националних интереса, традиционалних вредности. Исход борбе између ових блокова у многоме ће зависити од тога на коју ће страну стати најутицајније земље Европе, Индија и неке друге државе. Данас је најжешћа борба за Европу.

Као што да претпоставити, рат у Украјини ће приморати Немачку, Француску и друге европске земље да дефинитивно пређу на страну англосаксонског блока. Поред овог глобалног задатка, САД ће моћи да прекину економске везе између Русије и Европе, што ће довести до значајног слабљења привреда обе стране. На основу овога можемо закључити да је рат у Украјини првенствено у интересу САД, Велике Британије и других земаља Британског Комонвелта. То потврђује чињеница да медији ових земаља баш ти који најактивније дрмају ситуацију, политичари изјављују о спремности да евакуишу дипломатско особље из Кијева, а такође испоручују оружје Украјини, од којег су више од 500 тона недавно стигле у Кијев (!).

Међутим, у овом сценарију постоје и значајни ризици за САД. Није било који рат у њиховом интересу. Муњевити пораз Украјине довешће до већитог слабљења САД и пораза Демократске странке на предстојећим изборима. А ако, истовремено, Кина искористи прилику да заузме Тајван, САД ће бити на ивици сопствене политичке катастрофе. Стога им је потребан дуготрајни сукоб у Украјини са великим бројем жртава и разарања. Тада ће Англосаксонци моћи да уведу санкције Русији, оптуже је за ратне злочине, покушају да је политички изолују, и што је најважније, прекину политичку и економску сарадњу Русије са европским земљама.

Толике акције и изјаве америчких и британских политичара изгледају као да једноставно моле Русију да започне такав рат. То је и стално подсећање да ни САД ни НАТО се неће борити за Украјину; и проглашавање санкција Русији које неће моћи да јој нанесу значајну штету; и периодичне публикације у ауторитетним издањима које говоре о немогућности искључивања Русије из SWIFT система и уопште образложење да санкције као такве можда и не уследе.

Како се све ово може завршити?

Ни Украјини, ни Русији такав рат није од користи. Може одговарати интересима само треће стране. Хоће ли она успети да постигне своје? То не знамо. Али чак и без обзира на циљеве које постављају активни покретачи „инвазије“, њихово распиривање хистерије доводи до врло конкретних губитака за украјинску привреду и, као резултат, до тензија у друштву. Инвеститори масовно повлаче капитал из Украјине, гривна убрзано пада, цене расту, а камате на државне кредите расту. Све то, чак и без „инвазије“, може довести до колапса привреде и унутрашње нестабилности.

Посматрајући све ово, нека сваки извуче закључке о томе ко заиста жели добро Украјини и њеном народу, а ко сипа воду на воденицу оних који је, у ствари, уништавају.

ИЗВОР: https://spzh.news/rs/zashhita-very/86065-isterija-vokrug-vtorzhenija-putina-i-roly-v-nej-patrioticheskih-konfessij

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *