„Благо ономе који чита и онима који слушају речи пророштва, и држе што је написано у њему; јер је време близу.“ (Откривење Јованово, 1: 3)
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Прорицање и предвиђање будућности су „изумели“ још стари Јевреји. У најстаријој историји Јевреја изложеној у Светом Писму Старог Завета, пророци су видовити људи често у служби владара као саветници. Стари завет наводи деветнаест пророка: са најстаријом двојицом, Илијом и Јелисејем, нису повезани никакви списи, па је њихова активност описана у 3. и 4. књизи Царева. Према величини списа (тј. књига које су по њима добиле назив, пророци се деле на четири велика – Исаију, Јеремију, Језекиља и Данила – и на мале, који обухватају све остале, а то су: Осија, Јоил, Амос, Авдија, Јона, Михеј, Наум, Авакум, Софонија, Агеј, Захарија и Малахија. (Олег Мандић, „Лексикон Јудаизма и Кршћанства, Загреб, 1969)
Једини хришћански пророчански спис је Откривење св. Јована Богослова (гр. Αποκάλυψις), последња књига Светог Писма. У пророчким визијама св. Јована Богослова на челу снага Добра налази се Јагње Божје – Христос, а на челу злих – Цар анђела из бездана (јевр. ше`ол, „подземно царство смрти“), тј. сатана (Откр 9: 11). Њихова борба се завршава образовањем новог неба и нове земље и Новим Јерусалимом који силази с неба на земљу, па се тако остварује хиљадугодишње Царство Божје на земљи. (Откр 21: 1–2)
***
Да су живели пре две и више хиљада година, енглески писци Олдос Хаксли (Aldous Leonard Huxley, 1894–1963) и Џорџ Орвел (ен. псеудоним George Orwell, право име Ерик Артур Блер, Eric Arthur Blair, 1903–1950) били би сматрани пророцима. Пошто су живели и писали у 20. веку, убрајају се међу писце тзв. футуристичке литературе или научне фантастике.
Олдос Хаксли се прославио футуристичким анти–утопијским романом „Врли нови свет“ (ен. „Brave New World“) који је написао 1931. и објавио 1932. године. „Врли нови свет“ је постао синоним за бездушну техничку цивилизацију коју Хаксли пророчки наговештава. У овој утопији 632. године „Фордове ере“, деца се не рађају већ „изручују“ из епрувета, као већ сасвим предодређена за своју улогу у друштву подељеном на касте. Религија, уметност и снажна осећања („страсти“) су од „врле нове власти“ укинуте као штетне за стабилност друштва. У тај удобни, стерилни и безосећајни свет Хаксли уводи једног „од мајке рођеног“ младића из индијанског резервата у коме „дивљаци“ живе примитивно и још увек чувају застареле обичаје и установе као што је породица.
Роман почиње описом најважније зграде на свету:
„Здепаста сива зграда од само тридесет четири спрата. Изнад главног улаза речи: ЛОНДОНСКИ ЦЕНТАР ЗА ИНКУБАТОРСКУ ПРОИЗВОДЊУ И СИСТЕМАТСКУ ОБРАДУ, и, на рељефу у облику штита, гесло Светске Државе: ЗАЈЕДНИЦА. ИСТОВЕТНОСТ, СТАБИЛНОСТ.
Огромна сала у приземљу била је окренута северу. (…) `А ово је, рече директор отварајући врата, сала за оплођавање. Почећу из почетка, рече Директор Центра. Ово су инкубатори. (…) Једна оплодна ћелија, један ембрион, једна одрасла јединка – нормалност. (…) Ствара се деведесет шест људских бића од материјала потребног за само једно. Напредак!“ (Олдос Хаксли, „Врли нови свет“, превео Влада Стојиљковић, Београд, 1967, стр. 5–6)
Божанство Хакслијеве анти – утопијске државе звало се Господ Форд.
„Господ Форд – или Господ Фројд како је из недокучивих разлога имао обичај да себе назива кад се бавио питањима психологије – Господ Фројд је био први који је открио застрашујуће опасности породичног живота. Свет је био пун очева – дакле пун беде; пун мајки – дакле пун свакојаких перверзија, од садизма до невиности; пун браће, сестара, стричева, стрина – пун лудила и самоубистава.“ („Врли нови свет“, стр. 31)
„Постојало је нешто што се звало хришћанство. Жене су биле присиљене да и даље буду живородне.“ (стр. 37)
„Затим запеваше прву химну солидарности: Форде, нас дванаест састави у једно, Друштвена река да будемо трајна; Дај да сви сливени потечемо вредно, Брзо као твоја Лимузина сјајна!“ (стр. 62) „Сви запеваше трећу химну солидарности: Највише Биће већ нам шири руке! Веселимо се и умримо сливени! Истопимо се уз бубњева звуке, Јер ја сам у теби, а ти си у мени!“ (стр. 63) „Изненада снажан синтетички бас громко изговори речи које су наговештавале блиско искупљење и коначно постизање солидарности, долазак Дванаест у једном, отеловљење Највишег Бића: Форда славимо, Оргије правимо, Пуно соме, пуно секса, Паримо се без комплекса“. (стр. 65)
За остварење среће свих ових људи из инкубатора, Хакслијева држава и њено божанство Господ Форд нуди СЕКС и ДРОГУ СОМУ (рокенрол ће доћи касније). Зато је славна ливерпулска четворка звана „Бубе“ (ен. „The Beatles“) на омот свог чувеног албума „Клуб усамљених срца наредника Пепера“ (ен. „Sgt. Pepper Lonely Hearts Club Band“) из 1967. године, поставила бројне значајне личности, од Карла Маркса и Алберта Ајнштајна, преко Марлен Дитрих и Мерилин Монро, све до Алистера Кроулија и – Олдоса Хакслија.
***
Пре него што ће 1950. године напустити овај врли свет, млађи Хакслијев савременик и земљак, Џорџ Орвел, написао је и објавио своје главно књижевно дело које га је прославило широм света. Аутор је дао кратак наслов – „1984“ (Лондон, 1949).
Књижевно „загревање“ је започео у новембру 1943. једном сатиричном басном под насловом „Животињска фарма“ (Лондон, 1944). Орвелова басна описује живот на једној енглеској фарми коју води неки господин Џоунс, неспособни и пијани фармер. Вепар по имену Наполеон окупља незадовољне животиње и подиже устанак против фармера и његових помоћника. Устанак успева: успоставља се нови поредак чија је парола „Све су животиње једнаке!“ Но временом долази до деформације почетног егалитаризма, па се уз првобитну идеалистичку паролу дописује: „…али су неке животиње једнакије од других!“ Временом се Наполеон удружује са људима из суседних фарми и разлике између водећих животиња–револуционара, и људи који представљају стари поредак, све више нестају.
У свом најзначајнијем и најпопуларнијем роману „1984“ из 1949. Орвел напушта басну, алузију и сатиру, јер сматра да је наступио тренутак за подизање узбуне док још има мало времена да се спречи потпуна пропаст и понижење људске личности под ногама немани свеобухватне Супер–Државе и њеног вође, свевидећег Великог Брата.
„На сваком одморишту, прекопута врата за лифт, са зида је гледало огромно лице на плакату. Слика је била једна од оних које су тако удешене да очи на њој прате посматрача из сваког угла. Испод лица стајао је натпис: `ВЕЛИКИ БРАТ ТЕ ПОСМАТРА!` (Џорџ Орвел, „1984“, превео Влада Стојиљковић, треће издање, Београд, 1977, стр. 15)
(Аутору овог чланка, рођеном у Београду 1951. године, остао је у трајном сећању портрет Друга Тита са маршалском шапком и сиво–челичним погледом. Његова слика је била постављена у свим канцеларијама, школским учионицама, возним и аутобуским чекаоницама и другим јавним просторијама, чак и у посластичарницама, одакле нас је Он својим вазда будним очима посматрао док смо јели кремпите.)
Главне пароле Партије Великог Брата и његовог Министарства истине биле су: РАТ ЈЕ МИР, СЛОБОДА ЈЕ РОПСТВО, НЕЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ, ЛАЖ ЈЕ ИСТИНА!
***
Очигледно да су Орвелу као модел и надахнуће послужили Хакслијеви Господ Форд и Управитељ Мустафа Монд.
Хаксли и Орвел су се нашли на заједничкој тачки добронамерног упозорења: уколико човечанство ништа не предузме у својој одбрани од репресије државе Господа Форда и полицијско–бирократског система Великог Брата, сви људи би могли да постану огромна ропска маса изложена сваком понижавању и гажењу.
Оба ова изврсна пророчанска дела научне белетристике 20. века износе и описују слике ужаса, које се, нажалост, могу поновити и у нашем, 21. столећу. Хаксли упозорава на опасности које прете од злоупотребе природних наука, биологије и посебно генетике, што се у наше време кроз чиповање остварује у крајње наказном облику. Орвел указује на опасност од тоталне контроле коју држава Великог Брата жели да успостави над свим људима на планети, што, нажалост, у наше време такође улази у завршницу.
Зато сви треба да се боре и одупру насртајима нечастиве „Звери из бездана“. Мексички философ Хуан Адолфо Васкес (Juan Adolfo Vázquez Navarro, 1915–2011) је тачно приметио: „Освајање још није завршено, а није завршен ни отпор освајању.“
[…] Извор: Наука и култура […]