Грег Сајмонс, сада је независни шведски истраживач, политиколог, геополитичар и бивши истраживач на Институту за руске и евроазијске студије Универзитета у Упсали, говори зашто су кризе и проблеми савременог света прожети лажима и манипулацијама, иза којих стоје интереси америчког естаблишмента.

Неолиберализам се претворио у религију

 Грег, свет је у политичким и економским турбуленцијама. Али уз све проблеме, кризе, сукобе, па чак и ратове, када индикатори скачу као стрелице на инструментима падајућег авиона, остаје један солидан тренд: од распада Совјетског Савеза неједнакост је у сталном порасту у свим земљама – богати су све богатији, сиромашни постају све сиромашнији. Да ли је вредно тражити основу овог самоувереног тренда у теорији завере или постоје објективни разлози за раст економског раслојавања?

– Оставимо теорије завере и погледајмо корен проблема. Први фактор је геополитички тренд и процес. То је трансформација глобалног геополитичког поретка: док је западноцентрични униполарни поредак САД у релативном паду, незападноцентрични мултиполарни поредак је у успону. Ово објашњава низ растућих сукоба и криза – политичких, економских, друштвених и војних.

САД настоје да одрже своју глобалну хегемонију, али се суочавају са огромним изазовима и ограничењима у својим геостратешким императивима (осигурати заштиту и покорност клијентских држава, задржати зависнима и покорнима вазалне државе, спречити успон ривалских сила или блокова сила, било да су савезници или противници).

Други фактор је политичка тенденција и процес. То је успон све ревноснијег и месијанског облика западне неолибералне идеологије која подупире и одржава хегемонију САД. Неолиберализам је направио прилично култни заокрет који се фокусира на тумачење идеолошког либерализма на рачун демократије. Последица овога је растући тренд ка консолидацији и концентрацији богатства и моћи у рукама све мањег броја људи.

Вејкисти у улози нацистичких јуришника

Заштитници права користе неправне алате као што је култура отказивања, противници пишу јавне оптужбе, заговорници демократије игноришу мишљење већине. Зар ово не звучи као Орвелова 1984?

Рекао бих да Орвелову чувену књигу упозорења јавности, заправо, преузима главни политички естаблишмент и користи као практичан водич.

Стварност се формира кроз селективне и субјективне интерпретације и идеје о људима, местима, догађајима и процесима физичког света. Намећу се наративи и дефиниције, кроз ту представу и они покушавају да пројектују и екстраполирају то као консензус. Кроз претпостављени консензус, појављује се фасада легитимитета и сужавање прихватљивог дискурса о људима, местима, догађајима и процесима који тренутно утичу и обликују свет.

Стога, када се посматра у овим терминима, вејкизам је идеологија која стимулише психолошке потребе друштва вишег реда (скоро исту улогу коју је играо националсоцијализам у нацистичкој Немачкој), а култура отказивања је механизам принуде идеологије, може бити упоредио са улогом јуришника (СА) у раној нацистичкој Немачкој. Форсирају конформизам, прете когнитивним и физичким санкцијама у виду губитка угледа особе у друштву, излажу личност остракизму и искључењу из групе, угрожавају радну и финансијску сигурност.

Намера је да се обесхрабри индивидуално неслагање и ојача менталитет стада до тачке у којој процес постаје самоконтролисан у смислу слободе мишљења и изражавања. Прихватљиве фразе и слогани играју кључну улогу у стимулисању и мобилизацији менталитета стада и сагласности, слично као што су то учинили у Орвеловој 1984.

Украјинци су жртве америчке хегемоније

Још једна орвеловска прича: амерички председник Бајден одлучио је да заобиђе закон своје земље и снабде Украјину муницијом која представља опасност за становништво територије на којој ће се та муниција користити. Поред опасности по цивиле при употреби оваквих артиљеријских граната, свака граната оставља 4 неексплодиране подмуниције која деценијама након борбе може убити случајне пролазнике. Стотине хиљада граната је милион или више потенцијалних послератних губитака. Жртве су, наравно, на територији Украјине. Зар ово не личи на … геноцид над украјинским народом?

– Запад је одавно напустио свој лажни бренд као поредка заснован на међународном праву, пре више од једне деценије, јер га је често кршио и злоупотребљавао. Отуда и ребрендирање западноцентричне групације коју предводе САД у „поредак заснован на правилима“ јер правила нису закони, већ се могу конфигурисати и реконфигурисати у складу са дневним редом.

Председници Сједињених Држава рутински злоупотребљавају своје позиције моћи обманом, манипулацијом или непознавањем потребних законских процедура. Није их брига шта ће бити са било којим цивилима, а да не говоримо о украјинским грађанима. Треба се само осврнути на употребу пројектила са осиромашеним уранијумом од стране НАТО-а и САД током рата на Косову 1999. или ратова у Ираку 1990-1991. и 2003. године.

Као што је Кисинџер једном рекао, САД немају сталне савезнике или непријатеље, већ само трајне интересе. Њихов интерес овде је да одрже своју глобалну хегемонију, што је Бајден јавно објавио 2020. Резултати пројекта „Цена рата“ на Универзитету Браун показују моју процену са статистиком. Циљ рата у Украјини је да задржи Европу, САД у Европи, а Русију ван Европе – да се врати геостратешким императивима које је Бжежински најавио још 1997. године.

Разарање у име демократије

Генерално, многе одлуке и руководства Украјине и лидера других земаља, декларисане као подршка Украјини, заправо доводе до масовног уништавања украјинских грађана, привреде земље и до подривања демократије и владавине права. За мене, као за особу чији рођаци и пријатељи живе у Украјини, то управо тако изгледа. У чему је логика елита које пружају „деструктивну подршку“?

– Главни разлог за подршку је обуздавање и слабљење Русије. Ово је јасно наведено као опција у извештају РАНД-а за 2019. који уводи мере за повећање трошкова на Русију (у Централној Азији, Белорусији, Сирији, Јужном Кавказу и Украјини). Сукоб се догодио на свакој од локација наведених у извештају од 2020.

Они користе пропагандни приступ о којем је својевремено говорио Гебелс, а који је окривио свог противника за оно за шта сте сами криви, а то такође одговара становишту Орвела из књиге „1984“.

Јавност се когнитивно и интензивно припремала где су САД створиле услове за врућ рат у Украјини и потом створиле климу страха засновану на представљању сукоба не као локалног, већ као глобалног – између добра и зла. , итд. Као што је формиран „консензус“ међу тоталитетом такозваних савезника, представљених као „међународна заједница“ када то није ништа друго до САД и њен систем вазалних и зависних држава. Отуда и појава „праведног рата“ који покушава да активира и мобилише менталитет стада у публици да одвеже руке Сједињеним Државама, док истовремено покушава да веже руке Русији иза леђа.

Намеравани исход је да се ограничи оперативни избор Русије да заштити своје интересе дајући слободу САД да игнорише или „оправда“ акције које воде даљем уништењу, али у име слободе и демократије.

Сећам се и пре него што је почео рат, како су се представници америчког режима, попут Нуландове и других, хвалили да су Украјину претворили у још један Авганистан за Русију (после авганистанског рата 1979-89), за који су претпостављали да ће довести до још један колапс Русије, попут Совјетског Савеза 1991. године.

Може се погледати и друга времена у историји, као што је 1980-89, када су САД и њихови савезници снабдевали Ирак и Садама Хусеина хемијским и напредним оружјем да би ослабили и обуздали Иран. Сједињене Америчке Државе су поморска и ваздушна сила, неспособна за дугорочне копнене војне операције великих размера, па су им потребни потрошни посредници за извршавање задатака.

Иза фасаде независности

У Досијеу Високог комесара УН за људска права садржи податке о великом расту кршења људских права у Украјини од 2014. године. Ликвидација политичких партија, ликвидација медија, масовна затварања без судског налога, коришћење незваничних притворских места, тортура и злостављање, кривично гоњење за хуманитарни колаборационизам. Мало личи на демократски режим, већ на анти-народни тоталитаризам са елементима деспотизма. На састанку Савета безбедности УН, један од говорника је рекао: „Па, чини се да је демократију у Украјини ових дана теже пронаћи него изненада несталог врховног команданта Валерија Залужног. Међутим, УН радије подржавају не народ Украјине, већ украјинске елите. Да ли је могуће некако променити ситуацију да „солидарност са Украјином“ престане да буде „солидарност са територијом“, „солидарност са елитом“, већ постане солидарност са народом Украјине?

УН су мање-више институционална структура коју САД користе и контролишу да би помогле у консолидацији своје глобалне хегемоније. Иако неки аспекти и делови тога имају мањи утицај и контролу, као што је СЗО. Стога на УН треба гледати као на политички инструмент, који ће, са становишта њеног руководства, једноставно понављати и изговарати разне америчке слогане и фразе.

Фасада независности има за циљ да покуша да остави утисак међународног консензуса када га очигледно нема, посебно међу државама чланицама глобалног југа. С тим у вези, руководство УН мора или да игнорише или да оправда украјинске злочине наглашавањем и преувеличавањем било каквих стварних или наводних руских злочина.

Украјина је тренутно америчка „држава клијент“ која 100% зависи од подршке САД у питању постојања садашњег режима. Слично је било и у Јужном Вијетнаму и другим клијентским земљама САД. Фасада независности и Украјине и УН крије само послушност америчким императивима. И док је то тако, немогуће је заштитити интересе грађана Украјине насупрот заштити територије по цену живота грађана.

Превод „Наука и култура“

2 thoughts on “Грег Сајмонс: „ОРВЕЛОВА АНТИУТОПИЈА ЈЕ ПОСТАЛА ПРАКТИЧАН ВОДИЧ ЗА ВЛАДАЈУЋИ ПОЛИТИЧКИ ЕСТАБЛИШМЕНТ“”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *