Синоћ је у спортској дворани на међународном ногометном турниру на Илиџи у Сарајеву, дјечија екипа у сред утакмице скандирала „Уби Србина“, упућујући громогласне повике екипи из Србије, тачније из Београда. Има снимак на интернету тог видеа којег је снимио неки родитељ београдског ногометаша, који их прекоријева са ријечима „Ко ти то рекао да певаш?“

Бошњацима је пао камен са срца када се одкрило да су то у ствари била дјеца из Сплита, а не домаћа. Лично сам јако разочаран у понашање младих Далматинаца које су одгојили њихови родитељи и њихов образовни систем, нисам ово од њих очекивао да су овако острашћени и антисрбски расположени иако смо истог поријекла, исте генетике.

Овај говор мржње је кажњен избацивањем сплитске екипе са такмичења.

Али остаје дјело мржње за које се не зна ко су починиоци пошто се у вијестима крију имена нападача, стоје само иницијали. Тешко је
повјеровати да су и ти нападачи на родитеље београдских ногометаша у хотелу, који су се десили након утакмице, опет неки Далматинци. Прије бих рекао да је то неки домаћи живаљ подстакнут на ово дјело мржње већ
споменутим говором мржње.

Ситуација је слична као у другом свјетском рату када је Сарајево било дио НД Хрватске. Стално се говори да су Србе прогониле, затварале у концентрационе логоре и убијале усташе, при чему је то био синоним у ствари за Хрвате. Тада када нису још били конституисани Бошњаци, већину усташких формација на територији данашње БиХ су чинили у ствари муслимани, тј. Хрвати мухамеданци како су се званично водили у документима тог времена.

Понукани и осокољени хрвацком политиком НД Хрватске према Србима, кренули су у крвави поход према својим сусједима Србима и починили скупа са Хрватима римо-католицима дјело мржње, које би се данашњим ријечником оквалификовало као холокауст над Жидовима и геноцид над Србима и Циганима (тако су се звале у то вријеме званично те етничке групе). Исто су то у радили у минулом сецесионистичком рату од Југославије. Хрвати су кренули у противуставну сецесију и Муслимани (тако су се тада звали), су
по истом историјском принципу кренули у исти поход против Срба, као и у Другом свјетском рату.

Ова ситуација сада треба многе да плаши, као да опет само траже неки повод и подстрек да наставе започет посао против Срба. Ово позивање на убијање Срба, као да су неки само чекали да упадну у хотел и нанесу зло гостима из Србије. Ношење ножева говори о стварним наканама. Сада је, надам се, свима јасније како је САД успио да одговори Изетбеговића да повуће подпис са споразума са Србима којег је сам склопио и покрене рат у којем су сами највише пострадали.

Историја ће нам се понављати све док се не почне предавати по школама онаква каква јесте била.

Душко Бошковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *