- Фриц Шапф је, бавећи се овом темом, описао политику умрежавања као деловање у «сенци хијерархије». Такве мреже се укључују у процес преговарања и доношења одлука, али искључиво у оквиру законодавства.
- Ако прописи не дозвољавају ту врсту деловања, онда се вероватно ради о развоју сумњиве инфраструктуре, која је по природи криминална и корупционашка.
- Како су Сједињене државе имале велико искуство у стварању и управљању таквим мрежама, оне су од деведесетих година – након нестанка биполарног светског поретка и почетка процеса глобализације – почеле да граде своје мреже широм света. Појава нових средстава комуникације допринела је овом процесу.
Сматра се да је истраживање политике мрежа започело 1950. године, у вези са сарадњом појединих интересних група са Владом Сједињених држава. Ова политика је у почетку била повезана са релативно малим и стабилним групама корпоративних актера, уроњених у редовне контакте у вези са одређеним правилима и законима, који важе у неком посебном сектору.
Те јаке и институционализоване везе између ових учесника су довеле до израза «под-влада» или «гвоздени троугао». Читава унутрашња и спољна политика Сједињених држава је грађена на делатном кретању ових «гвоздених троуглова».
Фриц Шапф је, бавећи се овом темом, описао политику умрежавања као деловање у «сенци хијерархије». Такве мреже се укључују у процес преговарања и доношења одлука, али искључиво у оквиру законодавства. Ако прописи не дозвољавају ту врсту деловања, онда се вероватно ради о развоју сумњиве инфраструктуре, која је по природи криминална и корупционашка. [i]
Поред тога, стварање мрежа у сенци, могло би бити у оквиру неких тајних споразума Вашингтона и његових сателита, као што је случај са операцијом «Кондор» у Латинској Америци.
«План Кондор» је у земљама овог региона представљао стратегију, коју подржавају Сједињене државе зарад супротстављања ширењу левичарских идеја – нападима на активисте у шест земаља. Координацијом између влада ових земаља, њихових обавештајних служби и америчког ФБИ, идентификација и узнемиравање левичарских активиста постали су транснационални.
Основни акт су 1975. године у Сантјагу поптисали представници обавештајних служби Аргентине, Боливије, Чилеа, Уругваја и Парагваја, а касније се споразуму придружио Бразил. Војни представници држава-поптисника су размењивали драгоцене информације о «саботерима» у својим земљама, откривајући њихове локације и идентитете.
Циљ је био да се искорене сви трагове левичарске, комунистичке и марксистичке идеологије. Америчка влада је, истовремено, преко служби ЦИА пружала и технологију и стручна знања.
То је, у ствари, била мрежа широм читавог региона, која се непрестано развијала током седамдесетих година прошлог века. Латиноамеричке диктатуре, по налогу Сједињених држава, нису реаговале једино на оно, што се сматрало значајним политичким претњама њиховој моћи.
Уместо тога, спроводили су активне и систематске акције отмица, мучења, убијања и нестанка политичких, друштвених, синдикалних и студентских активиста – а, тиме, и искорењивање левичарске политичке мисли широм региона. Методе које су користили оперативци Кондора, укључивале су неке од најужаснијих тактика државног тероризма познатих у новијој историји. [ii]
И, све то, уз подстицање и директних упутстава из Сједињених држава.
Како су Сједињене државе имале велико искуство у стварању и управљању таквим мрежама, оне су од деведесетих година – након нестанка биполарног светског поретка и почетка процеса глобализације – почеле да граде своје мреже широм света. Појава нових средстава комуникације допринела је овом процесу.
У студији организације Pew Research се наводи да су «учесници, који су глобализацију видели као прилику, а не као претњу, говорили и о личним облицима међународне заједнице, које је омогућио напредак у комуникацијским технологијима.
То је за неке представљало замену за осећај локалне или националне солидарности, које су глобалне силе ослабљивале. Брзина и свеприсутност друштвених медија се описују као омогућавање тренутне комуникације ‘широм света’ и стварање могуће ‘светске заједнице’ која може пружити ‘подршку када се нешто догоди широм света’.» [iii]
Тако се појавио феномен узајамног развоја и утицаја мрежа – као активно развијајућих средстава комуникације, као политичких или квазиполитичких структура. Вашингтон је, експлоатишући та средства, истовремено покушао и да успостави дугорочни стратешки политички утицај и да стекне финансијску и економску контролу над што већим бројем сектора.
Такве мреже могу имати различите конфигурације. На пример, могу бити свеканалне – сваки корисник мреже може бити повезан са било којим другим коирсником мреже. Или, могу звездастог облика – све информације и ресурси пролазе кроз једну тачку. [iv] Управо је тај, звездасти облик био најпогоднији за Сједињене државе, како би контролисале све информације кроз сопствене филтере.
На примеру рада Стејт департмента (Сједињених држава) можемо видети како се спроводе различити пројекти за изградњу мрежа глобалног утицаја.
На званичном сајту Стејт департмента читамо следеће: «EducationUSA је мрежа америчког Стејт департмента којој припада више од 430 међународних центара за саветовање студената у више од 175 земаља и територија. Мрежа промовише високо образовање у Сједињеним државама за студенте широм света, нудећи тачне, свеобухватне и релевантне информације о могућностима студирања у акредитованим високошколским установама у Сједињеним државама.
EducationUSA пружа и услуге америчкој заједници високог образовања, како би помогла руководиоцима образовних институција да постигну своје циљеве у запошљавању кадрова и интернационализацији кампуса. EducationUSA – ваш је званични извор информација о високом образовању у Сједињеним државама.» [v]
Овај пројекат је, у ствари, познатији као одлив мозгова – многе иностране студенте, ако су иоле компетентни и способни за рад, одмах покушавају да врбују за даљи рад у Сједињеним државама.
Али, постоје и друге мреже за оне, који у Сједињене државе одлазе у оквиру неког програма (то могу бити новинари, представници локалних власти или бизниса). На пример, Alumni је «ексклузивна онлајн заједница за све, који су учествовали у програмима размене и завршили их, а које финансира или спонзорише америчка влада. Придружите се колегама, бившим студентима, којих у овој заједници има више од 500 000, како бисте се дружили, стекли прилику да развијете вештине током размене искустава и да се инспиришете.» [vi]
Америчка агенција за глобалне медије је међународна мрежа која повезује шест структура као што су Радио Слобода, Радио Слободна Европа, Канцеларија за кубанско емитовање, Радио Слободна Азија, мреже за емитовање на Блиском истоку и Фондација за отворену технологију. [vii]
Све ове структуре обављају међусобно повезане задатке дезинформација, пропаганде, подстицања на иступања против влада и наметања америчког начина живота.
Бројни амерички истраживачки/аналитички центри који раде за владу и одбрамбени сектор, најнепосредније се баве мрежном анализом како би истражили текуће трендове.
Центар за примењену мрежну анализу корпорације RAND подстиче примену формалне мрежне анализе појединаца, организација и система, у складу са читавим истраживачким спектром корпорације RAND. Тамо се изучавају и одговори на оваква питања : ‘Који односи су важни за исход политике?’ или ‘како међусобни односи стварају заједнице?’
Мрежне методе посматрају системе у целини, а нису усмерене на појединачне карактеристике – тиме се омогућава пружање свеобухватних информација и решења о важним политичким питањима.
На сајту овог Центра се каже да су „наши истраживачи стручњаци у областима као што су анализа политике, математика, бихејвиоралне и друштвене науке, медицина, физика, статистика и инжењерство – на тај начин се у истраживачки рад уноси животно важни интердисциплинарни дух“. [viii]
Притом је опсег истраживачких интересовања прилично широк – од употребе наркотика у Сједињеним државама и модела друштвених обука до промовисања екстремизма на друштвеним мрежама и до покушаја смањења утицаја руских медија и постављања детаљних мапа пословних структура у Јужној Азији, што би послужило супротстављању раста кинеског утицаја у региону.
Центар за стратешке и буџетске процене спроводи детаљну анализу у вези са израдом америчких војних и политичких стратегија (како глобалних, тако и регионалних, ослањајући се на партнерске мреже), уз одговарајуће надокнаде. [ix]
Ако анализирамо инфраструктуру америчке војске, закључићемо да се ради о сложеној мрежи. Не ради се само о Интернету, који је израстао из утробе Пентагона и првобитно био предвиђен као резервни комуникациони канал у случају нуклеарног рата. Сâме америчке војне базе, расуте широм света, такође су мрежа инсталација, војних аеродрома и лука, складишта и специјалних центара у чијем саставу су различити објекти.
Сâма америчка стратегија нуклеарног одвраћања заснива се на присуству мрежа. Недавна студија, коју је припремила Федерација америчких научника, каже да ће «у складу са овим ревидираним нуклеарним ставом, кредибилитет политике одвраћања Сједињених држава у великој мери бити обезбеђен опстанком инфраструктуре нуклеарне команде, контроле и комуникације (NC3), јер би разорни напад на амерички NC3 могао спречити председника да нареди одмазду, коју би извеле америчке нуклеарне подморнице. Дакле, надограђени NC3 системи, у комбинацији са усвајањем NC3 гаранција и мера подршке, помогли би јачању услова под којима би Сједињене државе могле да се одрекну ограничавајућих нуклеарних удара.
Такве инвестиције би помогле да се учврсти поверење у средства за одвраћање Сједињених држава, јер све док непријатељ не буде сигуран у своју способност да уништи сваку америчку нуклеарну подморницу или онеспособи америчку мрежу NC3, теоријски би постојао стабилан однос одвраћања. Према овој ревидираној полозицији, сваки покушај првог удара на америчке стратешке нуклеарне снаге вероватно ће и даље оставити већину америчких подморничких снага са балистичким ракетама релативно неоштећеним и спремним за лансирање.» [x]
Треба се присетити и америчке мреже за подводно слушање система за надзор звука (SOSUS), која је доживела значајна побољшања након шездесетих година, а станице за слушање откриле су нежељене механичке тонове и сигнале током првих тестова пловидбе подморнице Thresher. То је подстакло америчку морнарицу да одустане од ових тонала за све своје будуће подморнице, све док Совјетски савез није покушао да створи своју верзију SOSUS. Због тога су Американци користили дизајн и конструкцију подморница на којима нису могли да одстране нежељене ефекте све до раних осамдесетих.
Еще один пример показывает, что боевые системы управления и контроля Boeing опирались на резервную матрицу из закаленных подземных кабелей, соединяющих стартовые площадки и центры управления запусками. Конфигурация General Electric, с другой стороны, использовала одножильную сеть закаленных заглубленных кабелей со среднечастотной радиостанцией для обеспечения командования, управления и мониторинга системы. Обе системы связи также требовали собственных уникальных программ обучения для обслуживающего персонала и экипажей запуска, а также отдельной логистической цепочки поставок.
Још један пример показује да се Боингови борбени системи управљања и контроле наслањају на резервну матрицу од каљених подземних каблова, који повезују лансирне рампе и лансирне контролне центре. Конфигурација General Electric је, са друге стране, користила једножилну мрежу каљених, закопаних каблова са радио-фреквенцијом средњег опсега, како би осигурала команду, контролу и надзор система. Оба комуникациона система такође су захтевала сопствене јединствене програме обуке за полазнике и посаде за лансирање, као и засебан логистички ланац снабдевања.
Постоје и посредне мреже иза којих стоје Сједињене државе. Конкретно, НАТО је 2001. године покренуо мрежни рачунарски пројекат за академске институције на Кавказу и у Средњој Азији под називом «Виртуелни пут свиле». Када је у августу 2003. године примљена прва порука унутар те мреже из Туркменистана, НАТО је изјавио да је научни програм успешно реализован.[xi]
Испоручујући опрему постсовјетским земљама, стручњаци НАТО пакта су, такође, успостављали везе на терену, водили пропаганду и прикупљали разне информације. Да ли је сувишно рећи да је сва опрема сигурно била опремљена и ‘тројанцима’и ‘бекдором’ за даљинско праћење и инфилтрацију. А, ако је било неопходно и за вирусну инфекцију рачунара, који су касније коришћени као локална чворишта. До дан-данас не можемо бити сигурни да рачунарски системи у споменутим регионима нису заражени НАТО вирусима.
Сада ћемо размотрити питања финансијског сектора и пословања кроз призму америчких интереса.
Све у свему, позивање на рефлексивне друштвене праксе у управљању бизнисом, према америчким ауторима, показало се плодним, посебно тамо где се правни концепти мрежног феномена морају развијати у складу са мотивацијом учесника.
Циљ усвајања регулаторних смерница (посебно у разматрању учинковитости као полазне тачке) и правних истраживања система дознака и других мрежа у приватном сектору, јесте да се анализирају и ускладе у иновативну категорију „мрежног уговора“.
Друге студије о симбиотским уговорима инспирисане институционалном економијом, успешно су показале побољшање учинковитости умрежавања, те стога и промовишу њихову правну институционализацију. Економска истраживања о мрежним ефектима и њиховим различитим правним последицама, такође, пружају јаснији увид. [xii]
Из тог разлога постоји велико интересовање савремених економиста за теорије мрежа.
Банковни систем SWIFT је, такође, мрежа. SWIFT или Друштво за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију представља безбедан систем, који помаже у спровођењу прекограничних плаћања и омогућава да међународна трговина протиче лако. Систем се користи у више од 200 земаља.
Али, како овај систем контролишу Сједињене државе, било им је лако да из њега изкључе банковни систем Русије, па грађани Русије не могу користити своје банковне картице у иностранству.
У целини узев, амерички финансијски систем је уобличен као средство за укључивање глобалних институционалних инвеститора у развој и коришћење великих количина ликвидних средстава која они контролишу. Такозвани Консензус Волстрита сада одражава или, барем, прелама раст капитализма оних који управљају активом и ширење сивог банкарства, посебно након глобалне финансијске кризе, 2008. године.
Истраживач Илиас Алами сматра да је за разумевање начина рада Волстрита, односно глобалног капитала са седиштем у Сједињеним државама, потребно сагледати преобразбе капитализма изван сфере новца и финансија. Такође сматра да пажљива усмереност Волстрита на инфраструктуру није случајна.
Бројни коментатори тврде да смо ступили у ‘доба логистике’, у којем је оптимизација промета капитала попримила изразито стратешки карактер. Са убрзаним увођењем Нове међународне поделе рада, такође смо сведоци великог померања тежишта светске капиталистичке економије са Северног Атлантика на Пацифик, што захтева огромне инфраструктурне потребе, како би се посредовало у овом новом моделу неравномерног географског развоја.
У складу с тим, повратак територијалног планирања и нови нагласак на великој уједињујућој инфраструктури (као што су луке, канали, железнице и интегрисани системи логистичких веза) у развојној политици и пракси имају за циљ да интегришу удаљене територије, доприносе приливу капитала и промовишу стратешку повезаност фирми, које поседују глобалне производно-продајне ланце. [xiii]
Алами сматра да је корисно сагледати финансијализацију као облик изражавања урођеног стремљења капитализма – тежња капитала је да се људски живот и светови сведу на економске ресурсе и монетарне апстракције уз помоћ приватизације, комодификације и маркетинга, као дела неодољивог замаха капитала за повећањем вредности.
А, све то није ништа друго него мрежни маркетинг, у коме манипулација укусима потрошача делује у корист мултинационалних компанија и банкарског сектора. Ипак, ако говоримо о геополитици, за Вашингтон је важно дасвоје партнере и сателите увуче у разне уговорне обавезе, пактове и савезе.
Током председниковања Доналда Трампа, у Сједињеним државама је покренут програм ‘Чиста мрежа’ (Clean Network), која је, како се наводи у званичној презентацији «представљала свеобухватан приступ администрације заштити националних актива, укључујући приватност грађана и најповерљивије информације компанија, од агресивних упада злонамерних субјеката, попут Комунистичке партије Кине.
Чиста мрежа уклања дугорочну претњу приватности података, безбедности, људским правима и принципијелној сарадњи, коју ауторитарни злонамерни субјекти представљају за слободни свет. Чиста мрежа се заснива на међународно признатим стандардима дигиталног поверења. Представља увођење вишегодишње, општедржавне, дугорочне стратегије засноване на коалицији поузданих партнера и на брзо променљивим технологијама и на економији глобалних тржишта. [xiv]
У програм су се укључили како амерички технолошки концерни, тако и друге државе и иностране компаније.
Истина је и то да се партнерима Сједињених држава често не дозвољава да делују онако како би хтели и готово да су оптуживани за недопустиве поступке. На билатералним скуповима ЕУ и Сједињених држава, а на којима су учествовали званичници из Вашингтона, они су изразили забринутост због „дуопола“ Ericsson и Nokia 5G. Европске колеге су им одговориле да ‘Велике технологије’ претерано доминирају у многим важним секторима.
Закон о дигиталним услугама и Закон о дигиталним тржиштима усвојен у ЕУ, који обједињују претраживаче, веб локације за куповину и резервације, оперативне системе и мноштво других услуга, нису се свидели америчким дипломатама.
Упркос стварним монополима на претраживачима, друштвеним мрежама, оперативним системима и одређеном интернет софтверу, амерички лобисти верују да интернет-гиганти чине добро функционалним тржиштима.
Истовремено, амерички Закон о иновацијама и конкуренцији предвиђа милијарде субвенција, што не одговара захтевима СТО за стварање домаћих алтернатива и уклањање премоћи на тржишту европских и корејских играча. [xv]
Бајденов главни спољнополитички приоритет је такође мрежне природе: «консолидовати своју мрежу Савеза и покушати задржати надмоћ Сједињених држава у присиљавању Запада да се супротстави Кини». За коментаторе кинеских државних медија, на пример, Комунике са самита Г7 постао је «најсистематичнија осуда Кине и мешање великих западних сила у њене послове.»
Америчка иницијатива ‘Build Back Better World’ «заснована је на вредностима, високим стандардима и на транспарентном инфраструктурном партнерству, на челу са највећим демократијама»… указује на «америчку намеру да одржи хегемонију у свету у пост-COVID ери». Вашингтон „политички експлоатише“ слабије савезнике у НАТО пакту, у коме «Сједињене државе желе да створе наратив по коме се изједначава хегемонија Сједињених држава са колективном стратешком предношћу Запада.» [xvi]
Као што видимо, искуство Сједињених држава у изградњи различитих политичких мрежа је прилично велико. И све те мреже представљају алате утицаја и манипулације. Да бисте их се решили, потребно је, не само уништити чворове ових мрежа и одвојити различите заједнице од њих (бизнис, медији, етничке групе, политичке организације, итд.), већ и створити сопствене мреже које би могле постати привлачнија алтернатива. Нарочито када је у питању неопходност за сталним емитовањем сопствених идеја у спољном окружењу.
[i] https://www.geopolitika.ru/book/setecentricheskie-metody-v-gosudarstvennom-upravlenii
[ii] Lucía Cholakian Herrera. The Condor Trials: Transnational Repression and Human Rights in South America (Review). July 29, 2022.
https://nacla.org/condor-trials-transnational-repression-and-human-rights-south-america-review
[iii] In U.S. and UK, Globalization Leaves Some Feeling ‘Left Behind’ or ‘Swept Up’
https://www.pewresearch.org/global/2020/10/05/in-u-s-and-uk-globalization-leaves-some-feeling-left-behind-or-swept-up/
[iv] https://www.geopolitika.ru/books/setecentrichnaya-i-setevaya-voyna-vvedenie-v-koncepciyu
[v] https://educationusa.state.gov/
[vi] https://alumni.state.gov/
[vii] https://www.usagm.gov/who-we-are/organizational-chart/
[viii] https://www.prgs.edu/research/methods-centers/network-analysis.html
[ix] https://csbaonline.org/research/publications
[x] Matt Korda. Siloed Thinking: A Closer Look at the Ground-Based Strategic Deterrent. FAS, March 16, 2021. р. 34.
https://man.fas.org/eprint/siloed-thinking.pdf
[xi] https://www.nato.int/science/virtual_silk/index.htm
[xii] Marc Amstutz and Gunther Teubner. Networks. Legal Issues of Multilateral Cooperation. Hart Publishing, 2009. p. 12.
https://www.bloomsburycollections.com/book/networks-legal-issues-of-multilateral-co-operation/ch1-hybrid-networks-beyond-contrac…
[xiii] The Geopolitics of Financialisation and Development: Interview with Ilias Alami. OCTOBER 19, 2021
https://developingeconomics.org/2021/10/19/the-geopolitics-of-financialisation-and-development-interview-with-ilias-alami/
[xiv] https://2017-2021.state.gov/the-clean-network/index.html
[xv] Hosuk Lee-Makiyama. National Insecurity: Transatlantic Distress over Market Concentration. November 2021.
https://ecipe.org/blog/transatlantic-market-concentration/
[xvi] See-Won Byun. Chinese Views of Hegemony and Multilateralism in the Biden Era. July 7, 2021
https://theasanforum.org/chinese-views-of-hegemony-and-multilateralism-in-the-biden-era/#113
ИЗВОР: https://www.geopolitika.ru/sr/article/globalne-mrezhe-sjedinjenih-drzhava