НЕОУСТАШКИ НАПАДИ НА СПЦ И СВЕТОГ САВУ САДА СТИЖУ И ПРЕКО БОШЊАЧКИХ ИМАМА

* Експерт за борбу против тероризма и верски аналитичар Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ: Махић практично плагира Анту Пркачина, посланика Домовинског покрета у Хрватском сабору који свако посланичко питање и свако обраћање јавности користи за напад на СПЦ, захтијева њену забрану, све вријеме нападајући оно мало Срба који живе у Хрватској

* „Ислам који значи мир  – наглашава Галијашевић – никада није заживио ни у души, ни свијести муслимана на овом страшном и тамном мјесту, управо захваљујући том подвојеном бошњачко-османском и квазиисламском идентитету, на који се накалемила сва германска друштвена патологија Аустроугарске монархије и Трећег рајха“

* Лутајући непознатим стазама богатог исламског учења и насљеђа, прошлости и будућности, додаје Галијашевић, Бошњаци су се захваљујући Алији Изетбеговићу, „Младим муслиманима“ и „Муслиманској браћи“ затекли заробљени усвојеном идеолошком матрицом нацистичке идеологије и фашизма. И још се нису пробудили нити запитали како је цијела њихова заједница постала главни фактор нетолеранције и извор нових сукоба у `тамном вилајету`

______________________________________________________

УВРЕДЕ и напади на Српску православну цркву /СПЦ/ и оспоравање њене верске, од Бога надахнуте мисије, као и улоге Светог Саве, стижу из неоусташких извора Хрватске, БиХ и Црне Горе, изјавио је Срни експерт за борбу против тероризма и верски аналитичар Џевад Галијашевић.

Галијашевић је навео да се, након увреда које је изрекао главни имам Меџлиса Исламске заједнице Козарац Амир Махић, и хоџа Мухамера Штулановић, редовни професор Исламског педагошког факултета у Бихаћу, у обраћању послије молитве обрушио се на Републику Српску, али и на цијели српски народ.

Амир Махић и његов заштитник – реис Хусеин Кавазовић

Према његовим речима, хоџа из Козарца није имао стрпљења за стратегију напада „корак по корак“ већ је јавно напао Светосавље као носиоца фашистичке идеологије, а СПЦ назвао сектом.

Изјаве Махића прво је осудило Међурелигијско вијеће БиХ, а потом је овај имам упутио извињење због изговорених речи.

„Хоџа, солидног образовања, и вјерског и свјетовног, у вјери хафиз /чувар/ познавалац Курана и магистар који је научно звање стекао на тему `Докторат Мехмеда Беговића`, који ради докторску дисертацију на тему `Шеријатско породично право у земљама Магреба`, показао је поводљиву природу усташтва која је у њему потиснула и знање и вјеру, па је извињење бесмислено“, оцијенио је Галијашевић.

То неискрено и изнуђено извињење, додао је Галијашевић, дошло је од подвојене личности конфузног идентитета и верског и академског.

Галијашевић је нагласио да је Махић изговорио речи које су тек пуки плагијат Анте Пркачина, злоћудног сељака и ратника легионара из Хрватске, генерал-мајора ХОС-а и Хрватског вијећа обране, који је рођен у Славонском Броду у Хрватској, где и сада живи, а који је у рату био командант ХОС-а за Херцеговину.

Према његовим речима, данас је Пркачин посланик Домовинског покрета у Хрватском сабору и просто нема седнице на којој није демонстрирао своју мржњу према Србима и СПЦ. Свако посланичко питање и свако обраћање јавности из Сабора користи за напад на СПЦ, захтева њену забрану, све време нападајући оно мало Срба који живе у Хрватској.

Практично, истакао је Галијашевић, све што је Махић изговорио представља усташке тираде Анте Пркачина, како и приличи „усташком цвијећу“.

Галијашевић је навео да је то криво срастање разних идеологија и формалног учења Курана протумачио још 1931. године академик Мехмед Беговић, чије је дело, очито, врло површно читао ефендија Махић.

Истина је на крају, констатовао је Галијашевић, да су општи циљеви и интереси, наслеђе и тумачење заједничког живота, прошлости и ратова на простору бивше СФРЈ оставили дубоки траг, а поглед на узроке и последице још зависи од тога где који народ стоји у историји.

Очито је, каже Галијашевић, да Срби, Хрвати и муслимани /касније Бошњаци/ имају, супротстављене визије и интересе.

„Бошњаци су, кроз искривљено сјећање, градећи свој национални, потпуно нови идентитет уз помоћ Германа и Турака, ископали велики јаз између себе и других у начину разумијевања, шта су они данас и шта је уопште бошњачки идентитет, којој цивилизацији припадају и шта знају о себи“, констатовао је Галијашевић.

Џевад Галијашевић

Иако је Бошњацима вјера одувек била темељ разлике и нове визије, ипак је она у свести и пракси била лишена исламске јуриспруденције, егзегезе и теологије /фикха, тефсира или келама/, а посебно есхатологије и свести о ахирету, другом свету и судњем дану.

„Ислам који значи мир никада није заживио ни у души, ни свијести муслимана на овом страшном и тамном мјесту, управо захваљујући том подвојеном бошњачко-османском и квазиисламском идентитету, на који се накалемила сва германска друштвена патологија Аустроугарске монархије и Трећег рајха“, рекао је Галијашевић.

Лутајући непознатим стазама богатог исламског учења и наслеђа, прошлости и будућности, навео је овај аналитичар, Бошњаци су се захваљујући Алији Изетбеговићу, „Младим муслиманима“ и „Муслиманској браћи“ затекли заробљени усвојеном идеолошком матрицом нацистичке идеологије и фашизма.

„И још се нису пробудили нити запитали како је цијела њихова заједница постала главни фактор нетолеранције и извор нових сукоба у `тамном вилајету`“, поручио је Галијашевић.

ИЗВОР: Срна

One thought on “Галијашевић: Бошњаци су градећи свој нови идентитет уз помоћ Германа и Турака, ископали велики јаз према другима”
  1. Ако им Ислам није заживео у души и боље. Не само што је та религија, као и свака друга непомирљива са православним Хришћанством, него је она насилнаи јасно опредељена непријатељски према свакоме споља. Куран каже да се немуслимани убијају (чари тог ,,мира“ се могу видети рецимо у Сури 9), дозвољава заробљавање, силовање и продају жена (могуће и по силовању) и о томе потврду можете наћи у хадисима, а није згорег поменути да се ни пријатељевање са немуслиманом не саветује, а мислим да се и забрањује (макар неки мисле да је забрањено) По становишту самог Ислама земља се дели на земље мира и то су земље Ислама и земље рата, а то су оне где Ислам није владајући. Толико о миру. Једино православна мисија је решење за наше сукобе и проблеме. Црква зна за мисију и заповеђена јој је од Господа, док Ислам зна за наметање, рат, репресију, уцене, подмићивања. Хришћански метод је бољи и Јеванђеље доноси мир.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *