Фестивал руске културе „Вернисаж“ отворен је 18. маја у Руском дому у Београду и трајаће до 8. јуна. Посвећен је делима руских уметника који живе у Србији, а у поменутом периоду биће одржаване позоришне представе руског позоришта из Новог Сада, концерти, радионице, сусрети са уметницима.

Циљ фестивала је повезивање уметника и љубитеља уметности, неговање стваралаштва руских уметника у емиграцији, сагледавање међусобних утицаја – Србије на Русе који овде живе и руских уметника на српску заједницу којој се представљају.

Аутор и организатор фестивала је фотограф Илмар. Више о самим програмима током фестивала можете сазнати на адреси Руског дома (https://ruskidom.rs/sr/dogadjaj/festival-ruske-kulture-vernisazh/ ).

***

Фестивал „Вернисаж“ је поглед на савремене Русе који стварају у Србији и доприносе српској култури, али хајде да се подсетимо и момената из не тако давне историје (у питању је свега један век), када су Руси извршили велики утицај на развој Србије, односно тадашње Краљевине СХС.

Једна комерцијална домаћа серија пре две године је неславно представила „белу емиграцију“ широј публици, не обазирући се на њихове заслуге и доприносе „другој отаџбини“. Заступљен је био и лик генерала Петра Николајевича Врангела, али далеко од тога да је описао стварну његову величину и карактер. Генерал Врангел је остао упамћен као човек витешке нарави, племенити ратник, борац за идеале, а у Краљевину СХС долази са својим штабом, уз наклоност краља Александра Карађорђевића. Био је вођа руских избеглица, најугледнији од свих белих емиграната, са штабом у Сремским Карловцима.

Не можемо да не поменемо и архитекту Николаја Краснова, који је пројектовао спољашњи изглед Дома Народне скупштине, зграду Владе Србије, зграду Министарства спољних послова, Министарства финансија, Државног архива Србије, Југословенског драмског позоришта, Мост краља Александра Првог итд. Краснов је сахрањен на Новом гробљу у Београду.

Не можемо да не поменемо још неколико архитекти, који су обликовали изглед Београда – Виктора Лукомског, Василија Баумгартена, Сергеја Смирнова, Василија Андросова, Валерија Сташевског и Григорија Самојлова. Своје место у Краљевини СХС нашли су и професори: Степан Кулбакин, Фјодор Тарановски, Григорије Острогорски, Сергеј Тројицки; сликари: Степан Колесников, Леонид Шејк; примабалерина – Нина Кирсанова; писца и преводиоца Сергеја Калужанина. Они су доприносили нашој култури и развоју и треба да их се сећамо са поносом и захвалношћу.

***

Хајде да повежемо прошлост и садашњост – и данас имамо одређени број Руса, образованих и професионално остварених, који живе и стварају на територији Србије. Фестивал „Вернисаж“ је прилика да се упознамо са руским уметницима. Учесници изложбе „Вернисаж“ су: фотограф Ана Бочкарјова, сликар Шеомир Гучепшоко, скулптор Јелена Златковић, сликар Анатолиј Ивакин, фотограф Илмар, гравер и сликар Андреј Колосов, сликар Андреј Можаровски, акварелиста Вита Пироцка, сликарка Софја Јечина, фотограф Андреј Трубњиков.

Радозналој публици најављујемо и концерт изненађења (1. јуна), као и финално вече (8. јуна), за које не сумњамо да ће изазвати радост и одушевљење.

Д. Лазаревић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.