ФЕМИНИЗАМ- МУЖ ЈЕ ЖЕНИН НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ

• Србија је  супер-сила феминизма.
• Патетично кукумавчење над тобоже тешким положајем жена са циљем прекрајања мушкарца у роба.
•  Феминизам је  друштвено шетен, психолошки  фрустрирајући, морално  декадентан, црквено је ђавоиман,  јеретичан, демонски и сатанистички  а безбедоносно  угрожавајући јер је део пропагандног рата против Србије.

Разговарао: Милорад Антонић

У последње време сведоци смо изјава ,али и упозорења учених и позваних људи, писаца нарочито, да наше друштво одавно иде странпутицом. Пратећи тај тренд у медијима стиче се утисак да је то добра тема за дизање прашине и тиража. Међутим, чини се да је неодговорно нешто што изгледа да  ипак јесте судбоносно опасно , сводити на тај  ниво. И баш то је разлог за бригу. Па још ако дођете до изјаве  др Зорана Милошевића који о појави  књиге  проф. Владислава Ђорђевића „Феминизам и теологија” изјави да се „ʼФеминистичка теологија’ одавно проширила по бројним протестантским деноминацијама. Она није ништа друго него секуларни феминизам обучен у теолошко рухо. Као таква, она је не само друштвено штетна, него и црквено јеретична. Она је пузајућа јерес,” биће вам јасно да смо скоро ,слбодно се може ређи ,у критичној фази.

Уз све то незаобилазна је и чињеница да феминизам  све своје постојање  заснива на  ширењу идеје да је муж  женин највећи непријатељ.

Како још др Милошевић препоручујући је написа да књига није преобимна, али јасно указа да проблем јесте и већи и „дебљи”, јер, тема коју аутор обрађује многима је позната али је  многи  обезвређују као пролазну фазу развоја друштва. А тема је , бар по ономе што се зна, поодавно прерасла у друштвено зло. И веома је препознатљив талас на коме пролази како код родитеља тинејџера који се интересују за феминизам, тако и код оних који још увек нису гласни, али и код „оцрковљених” (верујућих) људи, јер је и наша Српска Православна Црква на удару феминизма. Дакле, дошли смо до зида. Зато нека појашњења тражим од проф. Владислава Ђорђевића, аутора књиге „Феминизам и теологија” са намером да, колико је то могуће, станемо змији на реп!

Шта се дешава? Да ли је у питању феминистичка јерес (додајемо да је јерес, поред самоубиства неопростиви људски грех, јер припадају сагрешењу који се зове хула на Духа Светог)?

-Представници „феминистике теологије” свесно и намерно – тачније речено, злонамерно – уносе јерес у све традиционалне богословске дисциплине: догматику, литургику, библистику и моралку. Они их изврћу тако да одговарају интересима секуларног феминизма. Они покушавају да теологију претворе у слушкињу феминизма. Све је у „феминистичкој теологији” подређено интересима секуларног феминизма. Не бирају се средства, укључујући и грубо фалсифисковање текстова. Циљ „феминистичке теологије” није „богоподобност”, него „женоподобност”. Све треба уподобити интересима жена. „Феминистичка теологија” је помоћна коњица секуларног феминизма у рату против хришћанског морала.

У књизи указујете на чињеницу да је опасан пут којим могу да крену они који нису начисто да ли да сиђу са православног „курса” поимања ових животних вредности. Како се таквим, поготово младима, па и родитељима може помоћи?

-У „феминистичкој теологији” има не само много егзегетских погрешака, него и чисте, непатворене бласфемије.  Она, дакле, није никава теологија, него богохуљење. Она је антитеологија. То је и разумљиво, јер њен је циљ исти као и секуларног феминизма, а то је уништење хришћанства и његових темељних вредности. Тако, на пример, хришћанство је за поштовање светости брака, а „феминистичка теологија” за његово разарање; хришћанство је за поштовање живота од зачећа, а „феминистичка теологија” за утробна чедоморства; хришћанство је за различите и комплементрне улоге двају полова, а „феминистичка теологија” за нивелацију свих полних улога у породици и друштву; хришћанство је за примерну улогу мушкарца у друштву, породици и Цркви, а „феминистичка теологија” за рушење мушкарчевог ауторитета. Зато је један од најважнијих захтева „феминистичке теологије” право жена на „рукополагање”, а то је супротно и Светом Писму и Светом Предању.

Феминизам је псеудонаука

Критичари кажу да сте свој живот посветили сведочењу истине о односима мушкарца и жене у епохи у којој живимо. Указују на то да је ово „епоха слома свих вредности, у којој је човек згажен и понижен управо као лик Божји”, те да је коначни циљ, стварање трансхуманог биоробота, и, после свега, укидање човека као таквог и прелазак на тзв. „вештачку интелигенцију”. Шта то значи? Како се осећате у тој улози док поред вас „цветају” геј параде, лезбијски бракови итд?

-Феминизам је најјача, али не и једина антипородична, антипатријархална и антинаталитена идеoлогија. Поред ње антинаталитетне идеологије су и: политички хомосекуализам, трансџендеризам, екстремни педоцентризам и трансхуманизам. Све оне имају за циљ уништење моногамног, хетеросекуланог брака, мушког ауторитета у друштву, породици и Цркви и породичне прокреације.

У медијима се навелико помиње да ми већ увелико живимо у одавно пројектованој будућности. Неки кажу да нас само четири године деле од тог времена, да је канибализам ту, да ће веома брзо да се створи каста „људи-слугу” који служе „правим” власницима планете, да сукоби широм Земље служе за уништавање алфа мужјака људске популације, лишавајући је будућности?! Зашто је и коме је стало до тога да се униште мушкарци и жене овакви какви су?

-Основи циљ је депопулација – смањење броја људи на планети. То глобалистичка елита настоји постићи на бројне начине. Први је напросто убијање, а то се постиже изазивањем оружаних сукоба и ратова. Други је уништење људи биолошко-хемијским средствима, укључујући и обавезну вакцинацију непровереним вакцинама.Трећи је најспорији, али најубитачнији. Он је тиче уништења мушкости – психичке и биолошке – путем ширења антимушке феминистичке идеологије. Та стратегија делује. Мушкарац се под утицајем те идеологије феминизовао не само психички – наиме, попримио је женске црте личности, него чак и ендокринолошки. Наиме, константно опада количина ејакулата и сперматозоида код мушкараца, а то значи да се повећава мушка импотенција и стерилитет. Дакле, последица феминизма је велика девирилизација, тј. андрогинизација мушкараца.

Шта је радикални феминизам?

-Феминизам је научно нетачан, друштвно штетан, психолошки фрустрирајући, морално декадентан, безбедоносно угрожавајући и црквено ђавоиман. Научно је нетачан, јер пласира нетачне податке. Чак и кад даје тачне, погрешно их тумачи. Дакле, он је псеудонаука. Друштвено је шетен, јер уништава брак, породицу, наталитет и мушкарце. Психолошки је фрустрирајући, јер подсиче неурозе, анксиозности и депресије. Морално је декадентан, јер подстиче женску нарцисоидност и егоизам. Безбедоносно је угрожавајући, јер је део мрежног, тј. пропагандног рата против Србије. Он је део окупационог система у нашој држави. Део је окупаторске „меке моћи”. Црквено је ђавоиман, јер је јеретичан, демонски и сатанистички. Са које год стране гледали, феминизам је штетан и треба га одбацити.

Међу феминистињама доминирају лезбијке

-Основи циљ радикалног феминизма је оправдавање постојеће социоекономске и правнополитичке привилегованости жена, као и стварање психичко-емотивних услова да јавност не само ћутке прихвати, него чак и захтева нове привилегије жена. Да би се тај циљ остварио шири се „морална паника” („moral panic”) о тешком положају жена. Развијен је јак „жртвени” наратив у јавности. Та „жртвена култура” („victim culture”) подразумава ширење митова да жене трпе: обесправљеност, дискриминацију, сексизам, родне предрасуде, мизогинију, родно засновано насиље, породично насиље, фемицид итд. Иако су то обични митови, они су јако присутни у јавности и свести популације. Дакле, данашњи феминизам је пре свега „жртвени феминизма” („victim feminism”) – патетично кукумавчење над тобоже тешким положајем жена у породици и друштву и захтевање од државе да интервенише у корист жена. Зато је савремни феминизам у суштини „државни феминизам” („state feminism”). Он је део политике многих држава, укључујући и нашу. А када се наша отаџбина – Република Србија – упореди са другима може се мирне душе рећи да смо ми супер-сила феминизма. По броју и утицају владиних и невладиних феминистичких организација водећи смо у свету. По броју и радикалности феминистиких закона такође смо водећи у свету.

Може ли бити компромиса између хришћанства и савременог радикалног феминизма у служби глобализма?

-Хришћанство и савремени феминизам су две дивергентне идеологије. Међу њима компромиса не може бити. Данашњи феминизам је отворено антитеистички, антиклирикалан и антихришћански. Штавише, он је богохулан и сатанистички. Он је отворено пролезбијски, а то значи да је део глобалне хомосексуалне агенде. Међу феминистињама – у свету и код нас – доминирају лезбијке. Зато не чуди да су феминистиње ударна песница ЛГБТ покрета. Такође не чуди ни то да се лезбијке налазе на почетку тог акронима.

Није непознато да феминисткиње свесно руше темеље породице. И то кроз пропаганду да је то зато што жене раде, кувају спремају својој породици, па се стиче утисак да је у питању високо сложен однос?

-Феминизам је par excellence антибрачна идеологија. Он брак представља као „затвор” или „кулук” за жене. По феминизму, муж је женин највећи непријатељ. Треба га мрзити и уништити. То се постиже на бројне начине, а један од најчешћих је лажно оптуживање (false accusations) или лажно пријављивање (false allegations). Најчешће лажне оптужебе тичу се: насиља у породици, силовања, сексуалног узнемиравања и педофилије. Циљ тих потпуно измишљених или добрано претераних оптужби је енотивно и материјално уништење мушкараца. Феминизам је машинерија за уништавање мушкараца – посебно мужева и очева, а самим тим и бракова.

Мртав мушкарац или послушни женин роб!

Какав је ваш став по питању феминизације мушкараца?

-Феминизација мушкараца је један од најопипљивијих последица феминистичке идеологије. Под утицајем феминистичких закона и пропаганде мушкарци су попримили феминине црте личности. Како је већ истакнуто, чак су се и биолошки променили. Њихов ендокрини и репродуктивни систем је постао мање мушки. Постао је више „бесполан”, тј. „безродан” („genderless”). Та психо-биолошка транформација мушкараца има за последицу најпре ту да много жена има проблем да нађе мушкарца пожељног за брак и репродукцију. Дакле, феминизација мушкараца доводи до повећања анксиозности и фрустрације оба пола на пољу брачног и еротског живота.

Није више никакво чудо да се певачи облаче као жене (Дејвид Боуви, Фреди Меркјури итд.). Ви сте то својевремено и нагласили да се тиме сугерише женскост као идеал, а мушкост као нешто негативно. Ако хоћеш да будеш звезда, буди трансвестит. Како се борити против тога?

-Популарна култура – укључујући и популарну музику – свесно пропагира феминизовног, тј. андрогинизовног мушкараца, а јаку, тј. сексуално агресивну жену. Жена се у „индустрији забаве” („entertainment industry”) редовно приказује у имиџу „меке порнографије” („soft porn”). Таква агресивна „порногрфизација” жена довела је до моралне декаденције друштва, тј. енормне порасти „женске развратничке културе” („female raunch culture”). То промискуитетно и развратничко понашње жена део је глобалне феминистичке агенде о „обртању родних улога” („gender role reversal”). Популарна култура подстиче жене да буду „кучке” („bitches”), а мушкарци мекушци („sissies”). То је неприродно и само води ка неурозама и психичкој несигурности.

Ви сте изнели свој став да је „једини мушкарац који је прихватљив је мртав мушкарац или послушни женин роб! Ћутљиви феминизовани мушкарац”. На основу чега то закључујете?

-Савремeни феминизам је отворено мушкомрзачки, мизандријски. Он нескривено изражава мржњу према мушкарцима. Увек се мушкарац приказује као глуп и неспособан, а жена као паметна и способна. То се може уочити на бројним пољима друштвног живота. Једно од њих су дружтвене мреже које су преплављене женским егоизмом и нарцисоидношћу. Све је ту усмерено на задовољавање женских интереса и потреба. И феминистичко закодавство има за потку ту „женскоцентричност” („women-centredness”). Феминизам је данас филозофија мржње према мушкарцима („man-hating philosophy”).

Зашто се толико злоупотребљава, шта је циљ тога да се наводно мали број на руководеђим функцијама назива дискриминацијом? Ваљда се место директора неке компаније заслужује стручношћу, а не полом.

-Основни циљ феминизма као друштвеног покрета је економско слабљење мушкараца, тј. економско јачање жена. Жене се бирократским путем гурају навише на социоекономској лествици („social upward mobility”), а мушкарци спуштају („social downward mobility”). То се постиже мерама које се зову: „афирмативна акција” („affirmative action”), „преференцијани третман жена” („women’s preferential traetment”), „позитивна дискриминација жена” („women’s positive discrimination”), „систем квота” („quota system”), „компаративно добро” („comparable worth”), „политика родне равноправности” („gender equality policy”), „политика једнаких шанси” („equal opportunity policy”), „оснаживање жена” („women’s empowerment”) итд. Назива – често орвелијанских – има много, али њихова суштина је иста: огољена социоекономска и правнополитичка привилеговност жена, тј. дискриминација мушкараца. Феминизам у економској сфери не уважава критеријум стручности. Дакле, он је против меритократије (meritocracy) – награђивања пос залсугама. Он у свему као критеријум поставља „род”. Тај процес траје већ дуго и доста дугo ће још трајати. Зато ће се критичке евалуције феминизма умножавати. Мој публицистчки опус само је почетак те „маскулистичке” критике радикалног феминизма.

ИЗВОР: https://sedmasila.rs/feminizam-muz-je-zenin-najveci-neprijatelj/