Ужаси вакцинације
Да су вакцине преносиоци најтежих заразних болести код људи и животиња, тврдили су поједини амерички лекари још почетком 20. века. Тада је у САД основана и Национална лига против вакцинације која је у великој петицији од председника Вудро Вилсона 1919. тражила да се обавезна вакцинација за војнике стави ван закона. Шокантни подаци о вакцинама, тада предочени америчком председнику и Конгресу, објављени су 1920. у једној књизи која је деценијама била негде “затурена”. Поводом најаве министра Лончара да је поднео 1.200 пријава против родитеља који нису вакцинисал децу од малих богиња, као и судског поступка који је покренут против јавих личности које су подржавале родитеље, прештампавамо истраживачки текст Ивоне Живковић.
Савременом медицином након Другог светског рата доминира само једна медицинска школа (алопатска, која каже “клин се клином избија”), и она прихвата постојање познатих заразних болести као један природан феномен који се догађа с времена на време. Најефикаснијим средством за спречавање инфективних болести ова школа, која је и оснивач Светске здравствене организације, прогласила је вакцинацију, тј. превентивно тровање крви болесним клицама.
Зато мало лекара данас у свету зна како су се њихове колеге у САД почетком 20. века жестоко бориле против оваквог начина “лечења”, вођени знањем из више медицинских школа. За многе од њих тада је и сама помисао на то да се нека болест може спречити управо њеним ширењем – била суманута. Посебно им је било неприхватљиво мешање инфициране крви између људи и животиња.
Како се ова варварска и суманута идеја масовног тровања временом увукла у савремену медицинску школу и праксу и помрачила сваки здрав разум о томе шта је људски организам, шта живот, а шта тровање и убијање – свакако мора бити тема за размишљање сваког честитог лекара који има снаге да мисли својом главом.
Зато ћемо овде открити неке мало познате детаље из једне петиције која је 1919. године упућена америчком председнику као врховном команданту свих команди америчке војске да се обавезна вакцинација у војсци укине јер је опасна, неприродна, варварска и у потпуној супротности са америчким уставом и његовим темељним начелима о слободи свих грађана и њиховом праву на здравље.
Огромна документација о томе шта су вакцине и какве ефекте изазивају код људи и животиња објављена је у књизи Horrors of Vaccination, издатој у САД 1920. Документацију је као заступник потписника Петиције прикупио Чез М. Хигинс испред великог броја струковних и грађанских организација и удружења и проследио америчком председнику и Конгресу.
По библиотекарском картону из Лине Медицал Либрарy види се да је књига последњи пут била на читању фебруара 1962. и маја 1965. Након тога је “нестала”. Тек недавно, неко ју је открио и досетио се да је ископира и стави на Интернет. Документа и тврдње изнете у њој савршено показују како су временом заташкана многа тадашња сазнања и стручна мишљења о катастрофалним последицама вакцинације и како је медицинска наука корупцијом утицајних појединаца у медицинским круговима толико унакажена да се данас ово масовно варварско тровање крви људи и животиња сматра врхунским достигнућем у превенцији болести. Термин “излечење” у модерној медицини се више и не помиње, већ постоји само терапија (алопатска) прописана од само једног светског здравственог ауторитета – а то је Светска здравствена организација у коју се примају само следбеници и заговорници једне медицинске школе.
А један од захтева у Петицији био је и да се у свим управним одборима националних здравствених служби у САД налазе лекари који заступају различите медицинске школе.
Ко је увео отрове у медицину?
Тровање је одавно било ефикасан метод за елиминисање политичких противника, јеретика и непослушних чланова владарских династија у Европи и на богатом Далеком истоку, који нису уважавали врховну власт Католичке цркве. Тако су језуити (једна организација унутар Католичке цркве) често ишли у егзотичне крајеве истражујући ефикасне отровне биљке.
Позната је вештина тровања коју је упражњавао чувени (по злу) папа Александар Борџија и тако елиминисао велики број својих противника. На крају је и сам отрован и његово тело се од непознатог отрова потпуно распало. Како је у средњем веку цветала трговина са Далеким истоком, преносили су се и уносили у Европу и разни егзотични отрови. Нема сумње да су многи завршавали у земљишту, на трави или у води. Није искључено да их је домаћа стока могла тако покупити са травом и од тога оболети и угинути, а преко меса таквих животиња отров се могао пренети и на људе.
Једна од болести коју су краве често добијале преносила се преко муже и на људе, а испољавала се оспицама и пликовима по кожи. Неуки сељаци су тако из празноверице почели да испредају причу како они који би добили од краве такве оспице, постали “отпорни” на велике богиње – болест која је харала у нехигијенским условима живота у то време. Ту причу је почео да “истражује” један сеоски надрилекар Едвард Џенер (1749 -1823) и дошао на идеју да из крви једне тако оболеле краве узме лимфу и убризга је у малу изрезану рану на руци детета или одраслог човека. То је назвао вакцином – превентивним леком за велике богиње. Ваца је латинска реч за краву, па је тако исмишљен латински термин вакцинација. Ожиљке од овакве вакцинације носе на руци сви који су вакцинисани до шездесетих година 20. века.
Ако имате у виду да се у сваком храњивом органском окружењу по природи веома брзо формира нека бактерија, преносом заражене кравље лимфе се тако и она уноси у крв примаоца вакцине и ту брзо размножава.
Вирулентност вакцина
Доктор М. Ј. Росенау је био почетком 20. века један од највећих америчких ауторитета за вирусе и тада је написао у свом раду Превентивна медицина и хигијена из 1914. да: “…вакцина увек садржи бактерију. Не постоји ништа као асептични вирус…Стафилококе, стрептококе, чланови хеморагичне септичне групе бактерија и неколико узорака спора тетануса и гасних бацилуса (анаеробих) пронађени су у вакцинама”.
Занимљиво је напоменути да данас критичари вакцинације као најопаснији штетни садржај из вакцина углавном наводе адјувенте, тј. разне токсичне додатке који служе као конзерванси живих протеинских форми (ако их у данашњим вакцинама које се производе у десетинама милиона уопште има). Произвођачи вакцина кажу да они појачавају дејство вакцине (!) Али убацивање патогених бактерија и гљивица (што ваљда јесте функција вакцине) значи убацивање протеинских форми живота које се у организму лако приме чим дођу у контакт са крвљу, односно успешно се населе и наставе ту да живе. Колико су бактерије веште и способне за живот, већ смо писали у претходном броју. Дакле, убацити токсин у малој количини у организам, може испољити ефекат одмах или много година касније и то често посредно на неку протеинску форму, али убацивање бактерија или гљивичних спора које се брзо могу размножити и које не припадају основној бактеријској колонији или симбиози бактерија које чине људски организам, може изазвати жестоку реакцију имуног система и тешке инфекције.
У медицинском билтену из 1903. у тексту “Нечистоћа у вирусу вакцине”, др Росенау је написао: “…Вакцинија је специфична болест чији узрок није тачно одређен. Ми, дакле, радимо у потпуном мраку. Ми лекари смо обавезани да вакцинишемо наше пацијенте вирусом (тј. протеинском формом) који садржи микроорганизме другачије од оних који су узрочници вакциније. (Вацинија је назив за кравље богиње, а вируси су тада очито сматрани микроорганизмима. Подсетимо да се реч “вирус” у средњем веку користила у медицини да означи неки отров).
“…Многе смрти од вакцине су регистроване сваке године и те смрти се класификују са поднасловом Пyемиа-Септицемиа и она носи број 20 на међународној листи узрока смрти и под овим генералним насловом је изведена подела на Пyемиа бр. 20 А. Септикемиа бр. 20 Б, Вациниа бр 20 Ц. Под овим словом се у поднаслову види да је више смрти код деце забележено од вакцинације него од самих великих богиња “, записао је др Росенау.
Узроци смрти коју је издао У.С. Ценсус Буреау, 1913. под бројем 20, вакцинација је разврстана као форма пурулентне (гнојне) инфекције и септикемије.”
“И то је септикемична или гнојна инфекција, чиста и једноставна за дијагнозу. Али она није опасна само због тога, већ она носи собом и тетанус и друге болести, и које ту налазе основну културу за свој смртоносни развој када се појаве као дупла или мешана инфекција”, записао је др Росенеу пре 90 година.
“Понекад се овакве гнојне ране од вакцинације нагомилају и прошире по читавом телу као код тешког случаја великих богиња”.
Потпуно супротне “стручне” тврдње о вакцинама
Чез. М. Хигинс је у Петицији навео да је Џенерова “стручна” тврдња да се вакцинацијом “доживотно спречава појава великих богиња”, оповргнута још 1901. и то управо стручним тврдњама лекара који су били заговорници вакцинације. Тако је др Роберт Олсен из америчке Службе за здравствену заштиту становника (U.S. Public Health Service) објавио у једном медицинском билтену да “заштићеност вакцином против великих богиња траје само 6 до 12 месеци”, и закључује да је “неопходна ревакцинација” и то сваке године (!) Он је чак утврдио да се ревакцинација “мора вршити све дотле док се богиње појављују” (а очито су се појављивале и убијале и поред вакцинације).
Др Олсен је чак стручно закључио да ништа осим вакцинације велике богиње не може спречити (и то је став који се и данас може чути) и то је потпуно супротно тврдњи великог изумитеља вакцина Едварда Џенера, који је “стручно” проценио да се вакцинацијом стиче доживотни имунитет против великих богиња.
А велике богиње су очито харале и то је показала статистика оболевања и смртности која је у Петицији приложена. Хигинс из ове статистике предочава председнику САД да је у појединим срединама више људи умрло од вакцина против великих богиња него од саме болести, те да су епидемије биле најжешће у срединама где је била најизраженија вакцинација и ревакцинација.
Зашто се прво вакцинишу најотпорнији?
Још један од апсурда на који се у Петицији скреће пажња јесте тај да се вакцинацијом тј. “подизањем имунитета” прво обухватају они који су по природи већ најотпорнији, а то су деца од 6 до 19 година која имају чак 12 пута јачи имунитет и виталност од оних испод 6 година и шест пута су отпорнији од одраслих. Такође је код њих смртност од заразних болести најмања и износи свега 5 посто.
Поред њих највише се посеже за вакцинацијом људи у најбољем здрављу и најбољим годинама, а то су војници.
Зашто се баш њима прво убризгавају отрови у крв, пита се Хигинс у Петицији.
Последица овакве здравствене политике је што је 1918. на 1.000 војника њих 6,4 одсто умрло од неке болести. Код цивила је то 4,7 одсто. Ако се урачуна да су код цивила и стари људи, а код војника млади у пуној снази, ова размера је нелогична. Зато се и посумњало да у питању може бити последица вишеструке вакцинације војника.
У Петицији је зато тражено да се на основу бројних изнетих података наложи истрага и утврди да ли су вакцине узрок многих болести.
У то време, управо почетком 20. века када је почела масовна примена обавезне вакцинације, забележен је и највећи број епидемија великих богиња, тетануса, као и слинавке и шапа код животиња и људи.
Петицијом је тражено, не само укидање обавезне вакцинације у војсци, већ и ослобађање од тешких казни за све оне који су одбијали да се вакцинишу.
У Јапану који је, поред Немачке, имао највише вакцинација и чији закони су били прекопирани од немачких који су били и најригорознији, избиле су и најжешће епидемије. Код њих је била обавезна ревакцинација и то најчешће против великих богиња. Вакцине су тако прављене комбиновањем болесне животињске и људске лимфе и та се комбинација убризгавала у крв.
Да напоменемо да су Немци и Јапанци иначе били и највећи јеретици и отпадници од учења Католичке цркве. Мало је познато да је у Јапану почела да се развија ортодоксна хришћанска црква. Можда се можете запитати и ко им је увалио вакцине Други светски рат је и једној и другој земљи послао најразорније бомбе. Немци (цивили) су добили напалм бомбе и то по градовима где је цветала реформистичка црква, а Јапан је добио две атомске бомбе. Обе земље су денацификоване и данас су практично под управом глобалне трговачке олигархије која води порекло од млетачких трговаца, а “Круна” им се данас налази у Лондону. Али, све ово спада у домен глобалне завере.
Ова комбинација у вакцинама је смртоноснија него природна болест која настаје због нехигијене, и преносе је углавном стенице. Тако је у Јапану избило до тада неколико најжешћих епидемија великих богиња и то 1898. када је оболело 27 одсто, 1905. са оболелих 31 одсто и 1908. када је оболело 32 одсто. Проценат оболелих је очито у свакој епидемији био већи упркос вакцинацији и равакцинацији, или управо због ње.
И то су до тада биле највеће епидемије великих богиња у свету.
Епидемија слинавке и шапа у САД
Америчко министарство здравља је чак званично објавило да је вакцинација у Јапану највероватнији узрок тешке епидемије слинавке и шапа, која је пренета преко заражених говеда односно вакцина направљених од тих болесних јапански крава и којима је вакцинисана стока у САД. Епидемија је избила 1902. и 1908. Тада је велики број стоке морао да буде уништен и америчка привреда је претрпела штету од тадашњих 9 милиона долара.
Да су ове вакцине узрок објављено у билтену америчке канцеларије за сточарство (US Bureau of Animal Industry1902. и 1908). Они су у званичном извештају за штампу за епидемију оптужили вирус из вакцине који је стигао из Јапана. Радило се о вакцини коју је произвела приватна компанија Parke, Davis and Co из Детроита.
Овај вирус из Јапана су по Америци вакцинама рашириле две компаније – једна у Филаделфији, а друга већ поменута у Детроиту. Они су чак дуго прикривали ову заразу из 1902., тако што су сопствена говеда на којима су правили вакцину 1902 побили, па су од сељака узели здрава како би вирус унели у њих и тако ојачали своју вакцину. Ова вакцинисана говеда су онда враћена фармерима и помешана за здравима. Све ово је откривено тек када је од “ојачаних” вакцина избила још жешћа епидемија 1908.
У Петицији је приложена и мапа ширења слинакве и шапа која је била најјача у неким државама Нјујорка и баш у тим државама је 1913. и 1914 дошло до избијања великих богиња код људи. Зато је од председника тражено да се испита могућа повезаност ових болести. Такође су дате карте по којима се види да су највеће епидемије избиле у земљама где се стока највише вакцинисала.
Тражила се и истрага због бројних прикривања података од стране владиних службеника, лекара, који су тврдили да се у вакцинама не налази никакав микрорганизам, а заправо су вешто продавали свој стручни ауторитет.
Поменут је и случај извесног др Ј. Ф. Андерсона, који је са позиције стручњака за вакцине у федералној влади, где је радио за плату од 4.500 долара, касније прешао у приватну компанију која производи вакцине и то за плату од 25.000 долара годишње. Он је тврдио да вакцине не изазивају тетанус.
Болести које узрокују вирулентне вакцине
У Петицији се наводе многе болести за које се веровало или за које су већ постојали докази да су последица вирулентних вакцина.
На прво место је стављен тетанус, једна од најсмртноноснијих болести, иначе болест која се најбрже шири. На другом месту су различити облици сепсе који стварају тешке ране, пликове, апцесе и улцерације различитих врста. (Објављено у медицинском билтену У.С. Хyгиениц Лабораторy 1903.)
На трећем месту се наводи актиномикоза која ствара ужасне гнојне туморе у костима или ткиву главе, мозга или кичме, који понекад имају ефекат канцера, туберкулозе или менингитиса (разарају околно ткиво), па се често у дијагностици могу заменити.
На четвртом месту је дечја парализа за коју је наведено да постоје јаки докази да је управо последица вакцинације, и то директна или индиректна, и да то није “мистериозна” болест како се и данас често тврди.
Пето и шесто место заузимају канцер и туберкулоза (која је управо харала у Немачкој и у Јапану за време и након Првог светског рата, у време најинтензивнијих вакцинација становништва).
Обе болести су, како се тврди, почеле да се нагло развијају управо са вакцинацијом.
По статистици из 1913, која је приложена, у америчкој држави Јута забележена је тако најмања стопа смртности од туберкулозе у САД. У овој држави је вакцинација била законом забрањена.
На седмом месту су слинавка и шап, обољење често названо “обликом крављих богиња” које се преноси и на људе.
У Петицији се каже и да су менингитис и пнеумонија најчешће болести које настају због вакцинације, а помиње се и тифусна грозница.
Неки од захтева из Петиције
Петицијом се посебно тражило да се поведе истрага против свих владиних службеника и лекара под контролом Министарства здравља и здравствене статистике (Департмент оф Хеалтх анд Витал Статистиц) због порицања и скривања података из којих се види да је од вакцина сваке године умрло више људи него од великих богиња у периоду од 15 година. Такође су оптужени многи лекари да су скривали од јавности смртовне листе и друге службене податке чиме су омогућили избијање епидемије.
Тражено је да се изврши истрага ко је све од лекара за новац вршио пропаганду и ширио болести вакцинацијом и да се истраже ефекти ових радњи на здравље људи и животиња и утврди колико су они својим радом допринели појави епидемија грипа и пнеумоније.
Инсистирало се и да се одреди тачан број случајева разболевања и смрти на годишњем нивоу који су директна или индиректна последица вакцинације код војника и код цивила.
Захтевано је од председника да се законом обавежу сви управни одбори свих здравствених институција да морају да дају истините податке о броју оболелих и умрлих сваке године за које се посумња да су последица вакцинације и да се пропишу најоштрије казне онима који такве податке скривају.
Такође је тражено да се као чланови државних медицинских тела и управних одбора у државних службама и болницама налазе људи различитих медицинских школа, како би се спречио монопол само једне, и да се успостави слобода за промовисање у јавности медицинске науке и праксе из различитих школа.
А 1. Може и без вакцина
Министарка здравља Пољске, Ева Копач, одбила је почетком јануара месеца 2010. године да потпише спровођење масовне вакцинације, упркос томе што је тадашњи омбудсман Јануш Кохановски поднео кривичну пријаву против ње да је угрозила здравље Пољака, јер није набавила вакцине и зато што је поставила произвођачима услов да преузму одговорност и пусте вакцине у слободну продају, што ниједан од пет произвођача, са којима се преговарало, није хтео да учини. Грип који се у јануару 2010. године ширио Пољском, убрзо је престао. И без вакцина.
Аутор: Ивона Живковић
ПРЕУЗЕТО СА САЈТА: https://borbazaistinu.rs/farmagedon-sta-je-sakrila-istorija-medicine-a-sta-ministar-zdravlja-zlatibor-loncar/
Добар текст!