Фанар заузео курс зближавање са Лутеранима? Фото: СПЖ
АУТОР: Константин Шемљук
Фанариоти у Финској препознали су делотворност крштења које су извршили лутерани. Шта ово значи за Цркву?
Дана 29. септембра 2022. године, финска архиепископија Константинопољске патријаршије и Евангеличко-лутеранска црква Финске потписале су заједничку декларацију о крштењу.
Од сада, ако припадник Лутеранске цркве Финске одлучи да постане православац, „неће се поново крстити“, јер „наше цркве признају валидност крштења обављеног код њих“, каже се у документу.
Такав споразум се заснива на тврдњи да „обе цркве признају крштење као свету тајну“, а „крштени човек може добити благодат вечног живота у Христу“. У изјавама датим на потписивању документа, представник фанариотске архиепископије у Финској, архиепископ Лев, изразио је наду да ће документ помоћи Црквама „да лакше пренесу значење појма крштења у ситуацији када се крштење деце смањује.”
Међутим, поред питања о разлици у разумевању крштења и „доступном саопштавању његовог значења“, поставља се питање о правим циљевима таквих одлука.
Лутерани, Фанар и ЛГБТ
Лутеранизам се појавио у Финској у 16. веку, када је римокатоличка бискупија Або постала протестантска 1554. године и постала део Шведске лутеранске цркве. Од 19. века лутерани Финске су постали независна заједница. Данас се Евангелистичка лутеранска црква Финске сматра државном црквом и већина становништва себе сматра њеним делом. Године 2020, 67% Финаца се изјаснило као лутерани. Међутим, ако се сетите да је 1980. ова цифра била изнад 90%, јасно је да подршка лутеранизму у земљи брзо опада.
Са становишта православља, лутерани (укључујући и финске) су јеретици. Они, у извесном смислу, признају крштење и причешће као сакраменте Цркве, међутим, не признају свету природу свештенства, поричу улогу човекове слободе у његовом спасењу. Управо су фински лутерани највише напредовали у црквеној „демократији“. Године 1986. овде је одобрено женско свештенство, а до 2013. године број женских пастира у Финској је већ био 50% од укупног броја свештенства уопште. Године 2010. лутерани Финске су рукоположили свог првог женског епископа (епископесу).
Фински лутерани не сматрају хомосексуалност и промену пола грехом
Године 2017. године, након ступања на снагу закона о равноправним браковима, поглавар лутерана Финске Кари Мекинен обратио се ЛГБТ особама са речима честитке: „Данас посебно мислим на вас, којима се сада отвара прилику да ступите у брак. Много сте ме научили и показали богатство и разноврсност живота и љубави коју нам је Бог дао. Благодарим Богу што постојите“.
Чини се да би све ово требало да буде довољно да православни немају ништа заједничко са лутеранима. Управо то је Руска православна црква урадила 2013. у односу према лутеранима Шведске након што је признала геј бракове.
Међутим, у Финској православној цркви Константинопољске патријаршије нису се сложили са оваквим ставом. Коментаришући прекид односа између Руске цркве и лутерана Шведске због признавања ЛГБТ особа, архиепископ Лев је отворено изјавио да одлука Руске православне цркве „за нас није важна“. Патријарх Вартоломеј је такође подржао свог штићеника, рекавши (одговарајући на апел Руске православне цркве) да ће, иако осуђује хомосексуализам, наставити дијалог са лутеранима Шведске „на друштвеном и теолошком нивоу“. Као што видимо, теолошки дијалог је настављен и са лутеранима Финске.
Како се показало из заједничког документа потписаног 29. септембра 2022. године, православни Финци не само да не сматрају лутеране јеретицима, већ такође тврде да Православна црква и Евангелистичко-лутеранска црква Финске „имају заједничке корене у неподељеном хришћанству првог миленијума“, а „после тога, развој догматике је ишао другим путевима, па стога имамо различите идеје о крштењу и начинима његовог вршења. То јест, никаква јерес, већ једноставно „различити начини развоја догматике“. При томе, се не узима у обзир чињеница да су ови различити путеви довели једну од „цркава“ до женског свештенства и прихватања ЛГБТ популације. Па шта се, дакле, то дешава?
Јединство са јеретицима: први корак
Фанариоти су дуго и отворено говорили о потреби јединства целог хришћанског света: православних, римокатолика и протестаната. Истина, не на основу православног Предања и канона Цркве, већ на сасвим другим принципима. Иако сам патријарх Вартоломеј изузетно активно ради са папом и римокатолицима, онда је рад са протестантима, очигледно, предана у руке фанарске архиепиксопије у Финској.
Тако је, приликом потписивања документа о крштењу, архиепископ Лев са одушевљењем изјавио да је „Финска православна црква саставни је део православног света и делује заједно са другим православним црквама. Наше позиције се могу дефинисати као двосмерни дијалог: са западном културом и православним светом. Њен успех је изузетно важан, јер се захваљујући њему рађају могућности за јачање екуменских веза у будућности – можда и ближих односа православних и лутерана у Финској и на међународној арени“.
Из ових речи архиепископа Лава можемо закључити да његову архиепископију Фанар користи да успостави не само „екуменски“, већ и „ближи однос између православних и лутерана“. Каква је, заправо, ово веза?
Да бисмо одговорили на ово питање, треба да се присетимо да су се још 2006. године неки представници фанариотске архиепископије у Финској удружили са лутеранским пасторима у покрету „Јединство“, који отворено подржава идеју црквеног освећења истополних бракова. Међу потписницима декларације „Јединства“ у одбрану брака хомосексуалаца налазе се и имена финских свештеника Фанара Хејка Хутунена и Тима Лехмускоског. А ово уопште нису обични клирици.
Испоставило се да је православни свештеник који се залагао за венчање хомосексуалаца умешан у признавање крштења лутерана.
Хутунен је председник Савеза православног свештенства Финске и генерални секретар Финског екуменског савета. И мало је вероватно да ћете се зачудити, ако сазнате да је током „теолошких дијалога“ који су довели до потписивања заједничког крштења са лутеранима, Финску цркву представљао исти тај протојереј Хејки Хутунен (sic!). То јест, испоставило се да је особа која се залаже за венчање хомосексуалаца умешана и у признавање крштења лутерана од стране финских фанариота. Шта је следеће?
А онда, очигледно је, догодиће се причешће са јеретицима. Још 2005. године митрополит хелсиншки Амвросије је изјавио да би „православна и лутеранска црква Финске могле да постигну ’евхаристијско гостопримство‘ тако што ће се заједно причешћивати, на пример, у случајевима мешовитих бракова између православних и лутерана“.
И, у принципу, након признавања ваљаности крштења лутерана, нема препрека за заједничку „евхаристију“ са њима међу финским фанариотима, осим, можда, канона и догмата Цркве. Али, судећи по поступцима патријарха Вартоломеја и његових потчињених последњих година, поштовање црквених канона данас није приоритет у Фанару.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://spzh.news/ru/zashhita-very/91077-fanarioty-priznali-lyuteranskoje-kreshhenije-chto-dalyshe