Руси се слажу са мишљењем да је потребно борити се против оних који намерно покушавају да искриве историју наше земље
Сверуски центар за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ) представио је податке из анкете посвећене мишљењу Руса о фалсификовању историје и начинима борбе против тога.
Према ВЦИОМ-у, данас апсолутна већина Руса сматра важним познавање историје Русије (96%), у последњих 7 година њихово уверење у овом питању је порасло (2015. тако је мислило 92% испитаника).
Проблем искривљавања руске историје у контексту погоршања односа са Западом последњих година је посебно акутан. Сваки други Рус је приметио случајеве намерног искривљавања историје Русије (53%), од 2015. овај удео се није променио (54%). Трећина се суочавала са њима више пута – 3 пута или више (34%), чешће су то пријавили мушкарци (40%), грађани средњих година 35-44 године (41%) и они са високим образовањем (41%), становници Москве и Санкт Петербурга (45%). Присуство оваквог искуства зависи и од медијских преференција: активни корисници интернета имају 1,5 пута већу вероватноћу од активних ТВ гледалаца да се најмање три пута сусрећу са фалсификовањем руске историје (38% према 26%). Истовремено, 40% није приметило такве случајеве; у групи младих од 18-24 године и грађана са средњом стручном спремом и ниже, њих је више од половине (57% и 57-63%).
Постоје врсте и мотиви за искривљавање историје. Према анкети ВЦИОМ, фалсификовање историје Русије, према онима који су се са њом сусрели, првенствено се односи на догађаје из Другог светског рата, посебно на искривљавање чињеница, његових резултата (18%) и умањивање улоге Русија у победи (10%). Замену појмова, измишљање историје навело је 11%, отприлике исто толико – искривљавање историје Древне Русије (10%) и СССР-а (9%). Нешто ређе грађани примећују скромно знање младих из историје (6%) и лошу наставу предмета у школи (5%). Разноликост понуђених одговора указује да се фалсификовање историје у главама Руса не ограничава само на догађаје из Другог светског рата.
Који су мотиви фалсификатора историје?
Према онима који су искусили таква изобличења, међу главним циљевима су слабљење Русије, подела руског друштва и обмањивање грађана (по 22%). 17% је уверено да је главни мотив дискредитација Русије у очима светске заједнице. Постојао је и став према коме се прибегава фалсификовању историје у сопственим себичним интересима („сопствени циљеви, профит” – 13%, „борба за власт” – 9%, „привлачење пажње” – 4%).
Руси су солидарни са мишљењем да се треба борити против оних који намерно покушавају да искриве историју наше земље (87%, 2015 – 83%).
Међу представницима старије генерације (60+), мештанима села и активним ТВ гледаоцима, уверење у овом питању је близу апсолутног (92%, 94%, 95%). Методе борбе против фалсификовања историје које предлаже ова група (препознавање потребе за борбом) могу се поделити на „смирујуће“ („кажњавати, гонити“ – 9%, „затворити“ – 7%, „кривичну одговорност“ – 4% , „глоба“ – 3% итд.) и „мирно“, кроз образовање („побољшати квалитет наставе у школама и на универзитетима“ – 9%, „предавати историју“ – 7%, доказати истину – 6%, „рећи истину“, „васпитавати омладину“ — по 5%.
Према резултатима анкете коју је спровео ВЦИОМ, само 7% верује да нема потребе да се бори против намерног фалсификовања догађаја из прошлости у Русији. Међу главним разлозима су бесмисленост (22%) и чињеница да свако има свој поглед на историјске догађаје (20%).
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://ruskline.ru/news_rl/2022/09/14/vciom_falsifikaciya_istorii__i_kak_s_nei_borotsya