- Европљани се жале се на политичаре који се свађају као деца а владе тешко проналазе заједнички језик чак и о једноставним питањима
Европа постаје неуправљива, а политичка фрагментација паралише највеће економије на Старом континенту. Становници земаља ЕУ жале се на политичаре који се свађају као деца. Владе тешко проналазе заједнички језик чак и о једноставним питањима а камоли о оним најургентнијим као што су све већи прилив миграната, рат у Украјини, економска стагнација
Један немачки гласач на недавној дебати упорно је критиковао канцелара Олафа Шолца: „Немачка влада није у стању да влада, а њени министри се свађају као деца“.
Уместо да одбије оптужбе, Шолц је признао поенту: „Истина је да си у праву. Али шта би било ваше решење? Мислим, тражим пријатеља.”
Дијалог је изазвао мало комешања у највећој европској економији, која се некада сматрала моделом доброг управљања. Сада политичари о мало чему могу да се договоре, а камоли да договоре спроведу у дело. Недавни изборни успеси крајње десничарске странке Алтернатива за Немачку задали су још један ударац Шолцовој расцепканој влади, пише „Волстрит џурнал“.
Француска, која је деценијама била покретачка снага Европске уније уз Немачку, налази се у сличном стању политичке парализе након што су јунски избори поделили посланичка места између више партија.
Председник Емануел Макрон формирао је владу десног центра, иако је коалиција левичарских партија освојила већину места у Народној скупштини. Ова одлука је оставила његову владу посебно рањивом на крајње десничарски Национални скуп који предводи Марин Ле Пен. Равнотежа би се нарушила ако би њена странка одлучила да гласа за неповерење влади или одбије да подржи буџет.
Политичка фрагментација и поларизација везали су руке политичким лидерима који могу да управљају земљом само кроз незграпне коалиције између партија левице и деснице. Владе се боре да пронађу заједнички језик чак и о основним питањима, а камоли о неким од најхитнијих проблема: суочавање са све већим бројем имиграната, сукоб у Украјини и стагнирајући економија.
„Лидери не могу и неће да постигну консензус о хитним акцијама које су потребне, а недостатак одлучних реформи за борбу против раста популизма, слабе економије и масовне миграције – одржава овај зачарани круг,” објашњава Мујтаба Рахман, виши директор консултантске куће „Јуросиа груп“ и бивши званичник ЕУ.
„Као резултат тога, ЕУ и владе чланица не испуњавају своје обавезе према бирачима и ризикују да додатно заостану за конкурентима САД и Кином. Паралелно са тим, растући трошкови задуживања и успорен економски раст доприносе повећању пореског оптерећења становништва, чак и у некада моћним државама као што је Немачка.
Семафорска коалиција, која укључује Шолцов СПД, Зелене и либерални ФДП, успела је да се договори око неких питања као што су легализација марихуане и родни идентитет. Али постизање консензуса о низу других питања показало се много тежим.
Европске земље су се бориле да остваре повећану производњу оружја како би задовољиле потребе Украјине или да се договоре о политици имиграције на нивоу целог континента. Шолцова влада није испунила своја обећања да ће ублажити стамбену кризу, смањити бирократију, побољшати инфраструктуру и смањити криминал.
Немачки возови касне, порези на добит предузећа у Немачкој су највећи међу земљама сличног степена развоја, инфраструктура се урушава (прошлог месеца у Дрездену се срушио мост због кашњења радова на поправци).
У Француској упркос Макроновим обећањима да ће смањити државну потрошњу, у стварности су се француски буџетски дефицит и дуг само повећали током његове владавине.
Незадовољство бирача „мејнстрим“ покретима довело је до постепене фрагментације политичких група: сада у земљи постоји седам значајних партија, од којих су три на политичкој периферији, што отежава стварање одрживе коалиције на савезном нивоу али и у већини од 16 немачких савезних држава, објашњава професор Манфред Гулнер, оснивач једног центара за истраживање јавног мњења Форса.
Крајње десничарска Алтернатива за Немачку попела се на друго место у савезним анкетама и постала највећа политичка снага у неким источним државама, терајући своје политичке ривале у замршене коалиције како би је задржала ван власти.
Истовремено, нова левичарска „Унија Сара Вагенкнехт“, која дели сличности са Алтернативом у свом проруском ставу и критици НАТО-а, победила је главне странке на недавним регионалним изборима.
У Француској је Макрон дошао на место председника стварајући сопствену политичку странку. Био је виђен као кандидат за лидера у процесу европских интеграција, способан да промени Унију и сопствену државу.
Међутим, на крају свог другог председничког мандата постао је жива илустрација како Француска и Европска унија клизе у дисфункционалност, каже бивши француски премијер Мануел Валс. Сада држава доживљава кризу легитимитета у очима грађана који су навикли да очекују било шта од своје владе, сматра Валс.
Европа не може да се ослободи болести која је мучи, чак ни пред сукобом у Украјини. У трећој години руске војне операције, Европска унија још увек није испунила своје обећање да ће Кијеву снабдевати милион граната, нити је успела да спречи Москву да повећа производњу наоружања.
Залихе Француске, Немачке и других земаља су практично исцрпљене и нема назнака обећаног повећања њихових одбрамбених способности, каже Иван Крастев, сарадник Европског савета за спољне послове.
„Тренутна ситуација у Европи са војном производњом, чак и суочена са перципираном егзистенцијалном претњом из Русије, је обичан циркус. Не постоји већина која би могла да реши кључне проблеме и основа легитимитета а држава лежи у њеној способности да делује, коју сада има, очигледно није довољно,“ истиче Крастев.
ИЗВОР: Политика