Members of left wing parties shout slogans behind a burning European Union flag during an anti-EU protest in the northern Greek port city of Thessaloniki, Sunday, June 28, 2015. Greek Prime Minister Alexis Tsipras says the Bank of Greece has recommended that banks remain closed and restrictions be imposed on transactions, after the European Central Bank didn't increase the amount of emergency liquidity the lenders can access from the central bank. (AP Photo/Giannis Papanikos)

Фото: mintpressnews.com

Европска унија има озбиљне проблеме, али је прерано говорити о сумраку

АУТОР: Владимир КУДРЈАВЦЕВ

Недавно је познати амерички стручњак Патрик Бјукенен (бивши помоћник председника Ричарда Никсона, бивши председнички кандидат, аутор неколико књига, оснивач уредника часописа „The American Conservative“) објавио чланак под насловом „Пропадање Европе“, у којем је по зна који поново оно што је пре њега речено много пута: будућност припада Азији; Окретање Америке према Кини и Индо-Пацифику постаје будућност, а Европа – прошлост (нема јединства, НАТО слаби итд.).

И ту се намећу два питања. Прво, да ли је у Европи заиста све тако лоше или је пацијент више жив него мртав? Друго, догађа ли се одлазак Америка из Европе?

Када се бавимо првим питањем, одмах пада на памет класично дело Освалда Шпенглера „Пад Европе“ (1918-1922). Међутим, од тада се много тога променило: Европа је успела да преживи деструктивни у сваком смислу Други светски рат, да уђе у интеграциони циклус у облику Европске уније. Данашња ситуација је већ фундаментално другачија и то у корену, другачија је зато што се „бори“ (?), није Европа држава, у којој су сви боре против свих, већ јединствен простор са јединственом европском валутом и са наднационалним институцијама власти.

Другим речима, ако Европа данас иде низбрдо, то се одвија са веома виског спрата (Европске уније). Иако је вероватно прерано говорити о пропадању ЕУ: тренутно стање Уније, које Бјукеанан сматра падом, пре се може описати као фаза велике транзиције са непознатим исходом (ова фаза се поклапа са горе наведеним ). Европа може ићи и путем дубоке дезинтеграције (распад ЕУ и појединих држава) и путем федерализације (потпуне или делимичне, у којој ће присталице националног суверенитета или завршити ван ЕУ или ће живети у блоку према на другачија правила у поређењу са интегрисаним језгром).

Истовремено, Брексит и сукоб између Брисела и Варшаве и Будимпеште (који се посебно заоштрио након усвајања у Мађарској закона који забрањује пропаганду ЛГБТ идеологије и одлуке пољског Уставног суда о превласти пољског националног права над европским).

Даље се поставља питање: који је сценарио вероватнији? Скептици ће рећи да, прво, ЕУ нема идеологију развоја, а идеја вредности су, заправо, силе дегенеризације које се утапају у деструктивни постмодернистички концепт неограничене толеранције, који одбија традиционално конзервативна друштва. Друго, епопеја о коронавирусу показао је да је у критичној ситуацији свако у Европи за себе, а институције Европске уније неефикасне. Треће, етничко лице Европе се мења пред нашим очима, а мигранти почињу да му намећу своје поредак (сетимо се, на пример, писма француских генерала).

Коначно, у Старом свету постоји акутни дефицит лидерства. Француски председник Емануел Макрон покушава да подигне заставу уједињене Европе, али није Наполеон. Дугогодишња немачка канцеларка Ангела Меркел такође није била нешто посебно у смислу политичке харизме и активности, међутим они који је смењују далеко су испод њеног нивоа.

Оптимисти ће приговорити: према Евростату, европска економија се опоравила од мера карантина и изолације брже него што се очекивало, расте потрошња – људи су се вратили у продавнице, хотеле и места за одмор. И уопште, динамика БНД-а ЕУ, улога евра као светске валуте омогућавају нам да говоримо о озбиљној резерви економске снаге и потенцијалима утицају Уније. Европске наднационалне институције власти, упркос свој бирократији и сложености одлучивања у њима, у стању су да нађу компромисе чак и у најтежим ситуацијама. Проблем европских лидера постоји, али програм интеграција наставља да живи.

БНД ЕУ по годинама у милијардама америчких долара. Извор: take-profit.org

На пример, недавно се поново говори о потреби стварања војске ЕУ. Шеф Европске комисије је отворено рекао: „Потребна нам је Европска одбрамбени савез“. На овом месту време је да одговоримо на друго питање чланка, али шта је са Сједињеним Државама?

С једне стране, Вашингтон нема ништа против да искористи Европљане (постављајући их под удар) у својој борби са Кином и Русијом – није џабе Џо Бајден путовао у иностранство и измислио „самит демократија“ како би се борио против глобалног ауторитарног зла. Осим тога, у Европској унији Сједињене Државе имају бескрајно лојалне савезнике у лицу Пољске и прибалтичких држава, који се боре да спрече пресецање (или барем лабављење) пупчане врпце прекоокеанске зависности Европе од Америке. С друге стране, приче о Северном току 2 (када се Вашингтон повукао, подвлачећи своју немоћ у овом питању) и стварању АУКУС -а (уз јавно понижавање Француске и омаловажавање улоге НАТО -а) показују да Американци више немају довољно снаге да присиле Европљане да се понашају онако како им је потребно, па су стога данас вероватно спремнији да пусте Европу да слободно плута и делује без освртања на њу.

Укратко, сада се ЕУ налази пред одлучујућим тренутком: да коначно утврди како ће даље живети, томе Унију терају како унутрашњи (на пример, понашање Пољске) и спољни разлози (промена спољнополитичких приоритета САД у корист Азије), што хтели или не хтели признати, гура Унију ка овом решењу. Истовремено, Европа има довољно потенцијала за успешан наставак у једном или другом облику интеграционих пројеката и његовог независног развоја. Остаје само да се донесе одлука која би ставила тачку на i.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2021/10/12/evropa-bolshoj-perehod-54659.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *