- Данас, када су малолетни преступници уверени да им закон не може много, олако се упуштају у најтеже злочине, укључујући и наручена убиства.
- Власти на Западу ће морати да реагују, јер је очигледно да постојећи закони не само да не обуздавају криминал, већ га фактички подстичу.
- То не значи да треба враћати вешала и гиљотине, али казна мора бити сразмерна злочину.
- Јер свако нормално друштво има право да се заштити од чудовишта — без обзира на то колико година имају.
АУТОР: Валерија Вербинина
Основни принципи хуманизма према деци доведени су у питање у Европској унији. Разлог је то што деца све чешће чине најстрашније злочине, укључујући и наручена убиства. Зашто је у таквим околностима, ипак, највероватније немогуће пооштрити казне за њих?
Министар унутрашњих послова Француске Лоран Нунјес предложио је одустајање од једног од најважнијих принципа европског хуманизма последњих деценија. Према том принципу, малолетним преступницима се за тешка кривична дела суди не као одраслима, већ као деци, уз показивање попустљивости чак и у случајевима убистава почињених са посебном свирепошћу.
„Када видите колико је малолетника укључено у озбиљна кривична дела… који се баве незаконитом трговином наркотицима, учествују у обрачунима банди уз употребу хладног оружја… очигледно је да морамо барем поставити питање (како то оцењивати)“, изјавио је Нунјес.
Подршку му је дао министар правде Жералд Дарманен. Према француским законима, чињеница да је починилац малолетан значи да му прети највише половина казне коју би добио одрасли, или чак и мање.
„Потребно је бити много строжи према малолетницима који чине монструозна дела, као што су убиства“, изјавио је министар. Додао је и да „злочини које чине малолетници постају све суровији“.
Повод за ове изјаве био је процес против четрнаестогодишњег тинејџера који је пристао да буде плаћени убица и хладнокрвно убио у Марсеј 36-годишњег Нессима Рамдана, возача и оца троје деце. Убиство се догодило 4. октобра 2024. године, али је суђење почело тек сада. Иако се одвија иза затворених врата и име оптуженог није објављено, процес изазива велико интересовање јавности.
Током истраге утврђено је да су марсејски нарко-дилери почели да врбују малолетнике преко друштвених мрежа како би преко њих обрачунавали се са супарницима или убијали људе који су им се замерили.
Када је полиција ухапсила малолетног убицу, он је покушао да их убеди да је пуцањ био случајан и да није намеравао никога да убије, али су истражитељи открили да је деловао по наруџбини. Несрећни возач чак није ни био мета — сасвим случајно се нашао у близини места где је тинејџер чекао своју праву жртву.
Не пати само Марсеј, који је постао легло нарко-мафије. Француски медији непрестано бележе нове шокантне злочине у које су умешани тинејџери. Тако је шеснаестогодишњи ученик избоден ножем при изласку из лицеја након школске свађе, а други је убијен када је одбио да малолетним разбојницима преда свој телефон.
Пре неколико дана у Кану једна ученица је ножем напала свог бившег дечка и нанела му лакше повреде врата и руке. Много мање среће имала је шездесетогодишња наставница у месту Санари-сур-Мер — четрнаестогодишњи ученик ју је тешко ранио задавши јој четири убода ножем, након чега су је лекари једва спасли. И то упркос томе што су у француским школама уведене контроле ранчева како би се открило и одузело хладно оружје.
Талас омладинског насиља није захватио само Француску. У Шведској банде ангажују тинејџере за убиства и друге криминалне послове, па је према статистици у 2024. години четвртина осумњичених у кривичним поступцима била млађа од 18 година. У Немачкој расте број кривичних дела која чине малолетници — према подацима за 2024. годину, готово сваки пети ухапшени (18,1%) био је млађи од 21 године.
У Великој Британији расте број кривичних дела почињених хладним оружјем, јер су раније ножеве носили углавном чланови омладинских банди. Сада их, из страха за сопствену безбедност, носи све више младих људи и у случају претње их одмах користе — како је приметио криминолог Џејмс Александер са Лондонског метрополитен универзитета, „често са трагичним последицама“.
У Холандији је комесар полиције Амстердама Петер Хола, говорећи о статистици за 2025. годину, признао: „Забрињава нас што се број жртава и осумњичених у старосној групи од 12 до 17 година удвостручио у односу на претходну годину.“ Као разлоге навео је финансијске тешкоће, близину организованом криминалу и утицај друштвених мрежа.
„Они немају појма на шта пристају за неколико стотина евра“, додао је, говорећи о тинејџерима врбованим преко интернета за криминалне послове.
Ишло се дотле да је један белгијски тинејџер, кога је у Холандији ангажовала гангстерска група, послат у шпанску Фуенхирола да убије 25-годишњег холандског држављанина. Након што је изрешетао жртву, побегао је, али је на крају ухапшен по европском налогу у Генту и изручен Шпанији.
Таква „деца-убице“, како их називају на Западу, постала су додатна главобоља за органе реда, јер постојеће законске мере на њих, чини се, не делују. Зато све чешћи захтеви да за злочине одговарају као одрасли добијају подршку јавности. Међутим, са правне стране, ствари нису тако једноставне.
У Француској је принцип блажег третмана малолетника утврђен не само законом, већ и на нивоу устава. То, ипак, није спречило Дарманена да изјави: „Залажем се за измене устава.“ У пракси, међутим, да би до такве измене дошло, потребна је подршка три петине гласова у обе парламентарне куће.
С обзиром на садашњи састав француске Народне скупштине, подељене на три велике фракције, уставне измене тренутно немају изгледа да буду усвојене — што признаје и сам министар. Тако се очигледно назреле промене одлажу, али предстоје председнички избори, на којима чврст став о осетљивом питању које забрињава јавност може донети политичке поене. Министар није крио да би расправа о пооштравању закона могла ускоро да се обнови: „Мислим да је то питање наредне године, односно председничке дебате.“
Некада је хуманизација законодавства и ублажавање казни за малолетнике деловало као велики цивилизацијски напредак. Још у XIX веку у просвећеној Великој Британији без много обзира су вешали преступнике без обзира на године (као 17-годишњег Чарлса Добела 1889. године због убиства из користољубља).
Данас, када су малолетни преступници уверени да им закон не може много, олако се упуштају у најтеже злочине, укључујући и наручена убиства. Власти на Западу ће морати да реагују, јер је очигледно да постојећи закони не само да не обуздавају криминал, већ га фактички подстичу. То не значи да треба враћати вешала и гиљотине, али казна мора бити сразмерна злочину. Јер свако нормално друштво има право да се заштити од чудовишта — без обзира на то колико година имају.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2026/2/15/1394004.html