Руководство ЕУ наставља да доноси апсурдне и самоубилачке одлуке

  • А Европа, која је дуго била покорни вазал Сједињених Држава, није била у стању да се одупре овом притиску Сједињених Држава. И не само из овог разлога. Дошло је до дегенерације њене владајуће класе, која више није била способна да самостално доноси одлуке.
  • А када нема лидера, нема идеја и вредности, наступа деградација. Укључујући и структуре моћи

АУТОР: Владимир Малишев

Према западним стручњацима и политиколозима, бриселска политика постаје право „лудило” како у економији, са њеном непромишљеном и исхитреном „зеленом транзицијом”, коју данас покушавају да не помиње, а тако је и у другим областима.

Чешки председник Милош Земан недавно је отворено изјавио да је став земаља ЕУ у вези са забраном испоруке руског гаса „шизофрен“, пошто ЕУ прети Москви да ће престати да купује њено гориво и истовремено се плаши да ће она сама престати да им исто продаје, преусмеравањем снабдевања гасом Кине, Индије и других земаља.

Истовремено, познати европски посланик Тјери Маријани рекао је на страницама француског листа „Valeurs Actuelle“ да је „идеолошко лудило” захватило и Европу.

„Немојмо да подлегнемо идеолошкој помами која сада обузима Европу, са њеним ‘лудим компасом’ и потпуном дезоријентацијом“, пише он. – Интерес Француске није у победи Украјине. Међутим, није ни у томе Русија заузме врх. Наш интерес лежи у брзом повратку мира“.

Клишеи уместо идеја

„Ми имамо посла са правом демонизацијом Русије и њеног руководства“, напомиње политичар. Ова демонизација, каже, има два извора. Први је уобичајена неспремност да се уложи макар неки аналитички напор, да се уместо клишеа понуде идеје. Други је инстинкт мржње према целом руском свету. Зар овим „аналитичарима“ заиста није јасно да када цела велика држава мобилише своје оружане снаге, своју привреду, свој индустријски апарат за операцију оволиких размера, то није због нечијег индивидуалног лудила, па чак ни због колективне мегаломаније. Има много дубљих разлога. Да, Руси више не желе да буду окружени земљама чије су елите, дипломате и лидери буквално храњени идејама „атлантског јединства” из неког разлога усмереним против Русије. Да, Руси верују да масовно и континуирано размештање америчког наоружања на тлу њиховог најближег суседа представља претњу њиховој безбедности. Истовремено, Русија је дуго желела да се приближи западној Европи, улагала је напоре да нам постане прихватљив партнер или чак постане као ми, наглашава он.

„Сада не Москва, већ ми треба да се почнемо бринути. Треба да се плашимо могућности да ће Москви постати незанимљиве наше земље, које сматра вазалима САД, неспособним да самостално делују у међународној арени“, упозорава Тијери Маријани.

И не мисли тако само овај Француз. „Лудаци у Берлину и Бриселу нас воде у туђи рат – без смисла, разлога и сврхе!“ – овако је ситуацију описао посланик немачке партије „Алтернатива за Немачку“, посланик у Европском парламенту Максимилијан Крах.

Слепило преплављеним мржњом заиста нема граница. А сада редом друге радње, за које је такође тешко наћи разумно објашњење. На пример, када се реч „Руси” мења чак и на сликама светски познатих сликара. Као што се то догодило са Дегаовом сликом „Руски плесачи” која је у Националној галерији у Лондону преименована у „Украјински плесачи”. „Докле ће ова хистерија ићи? – Европски посланик из Француске Жилберт Колар је збуњен због овога.

Али Европа није „полудела” изненада, сама од себе. Гурнули су је на овај пут апсурда, укључујући самоубилачки сукоб са Русијом, Сједињеним Државама. Како примећује Мисл Полска, са почетком сукоба у Украјини, у јеку „санкционог лудила“, Американци су успели да убеде политичаре ЕУ да ако сарадња са Русијом не одговара интересима Сједињених Држава, онда је погубна и за Европу. Пре неки дан, „Лос Анђелес Тајмс“ је објавио политички чланак под отвореним насловом – „Европа мора да се жртвује. Одмах зауставите увоз гаса и нафте из Русије“.

Као резултат тога, показало се, примећује Мисл Полска, да је управо средња Европа – Немачка, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Аустрија – имала највећу корист од блискости са Русијом, а сада привреде ових земаља испоставилњ су се као најрањивије због економског рата и раскида односа са Руском Федерацијом.

А Европа, која је дуго била покорни вазал Сједињених Држава, није била у стању да се одупре овом притиску Сједињених Држава. И не само из овог разлога. Дошло је до дегенерације њене владајуће класе, која више није била способна да самостално доноси одлуке.

Европа – без лидера!

„Горка реалност је“, признао је пре неки дан бивши италијански премијер Силвио Берлускони, „да Запад последњих година није имао, а и сада нема, ауторитативне лидере, нема поверења у себе, у сопствене идеје и систем вредности“.

А када нема лидера, нема идеја и вредности, наступа деградација. Укључујући и структуре моћи. Тадашњи заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев био је у праву када је, не марећи за политичку коректност, недавно без икакве двосмислености назвао европске лидере који уводе санкције Русији „копиладима и дегенерицима”. „Они су копилад и дегенерици“, написао је он на свом Телеграм каналу. „Они желе нашу смрт, Русије. Медведев предвиђа „пожар светске револуције у економији“ изазван антируским санкцијама. Европа је, према речима заменика председавајућег Савета безбедности, већ замахнула „дубином народног рата, који ће прописно загрејати европске званичнике“.

И на крају, шлаг на торти. Италијански лист „Ђорнале“ назвао је најновију директиву ЕУ „Жене у управним одборима“ правим лудилом, према којој представници слабијег пола морају да се постављају на руководеће позиције у свим компанијама, па и приватним.

Нема граница лудилу ЕУ лидера

„Нема граница“, пишу највећи штампани медији у Италији, „лудилу руководиоца Европске уније, која све грозничаво регулише и намеће свима правила, норме, обавезе, и жели не само да каже грађанима како да живе и понашају, али се и мешају чак и у одлуке европских компанија, говорећи предузетницима кога треба да запосле или именују на руководеће позиције. Можда се чини апсурдним, али управо то прописује директива ЕУ „Жене у управним одборима“, усвојена као део споразума између Европског парламента, Европског савета и Европске комисије са циљем „гарантовања родне равноправности у Управни одбори предузећа”. Овом директивом ЕУ утврђују се процедуре запошљавања, према којима најмање 40% позиција директора или 33% свих руководећих позиција у компанијама у земљама ЕУ морају да заузимају представници слабијег пола.

Као резултат тога, све европске фирме са више од 250 запослених сада су обавезне да једном годишње надлежним органима доставе информације о заступљености полова у својим управним одборима, а ако не испоштују обавезне квоте, суочавају се са оштрим санкцијама.

„Али како ЕУ може наметнути правила запошљавања за приватну компанију?“ „Ђорнале“ је огорчен. Према мишљењу листа, одлука је супротна свим принципима либералне економије и једноставно је „будаласта“. То је такође противно принципима „меритократије“ око које се у Европи бори деценијама. Жене ће морати да буду постављене на позиције не зато што су стручне као специјалисте, већ једноставно зато што су жене. Увођење оваквих квота доводи до тога да нестаје сам смисао предузетничке активности, наводи лист.

Ово није први пут да су бирократе у Бриселу оптужене за овакву апсурдну одлуку, која се већ назива просто „лудом“. Други пример је ново упутство које је недавно одобрила Европска унија под називом „Родно неутралан језик у Европском парламенту“. У њему се наводи да се „што је више могуће смањи употреба родних термина” и да се избегавају помињања „жене или мушкарци”. На пример, речи као што су „стјуардеса“ или „директорка“ су забрањене. У приручнику се наводи: „Треба избегавати употребу речи ‘особа’ на многим језицима у широком спектру идиоматских израза који се односе и на мушкарце и на жене. Објашњавајући разлоге за нова правила, руководство ЕУ објашњава: „Родно неутралан или родно инклузиван језик више је од политичке коректности“.

Руперт Метјуз, посланик ЕП из Источног Мидлендса, поднео је писмено посланичко питање у коме је замерио што су „еврократе наметнуле своју верзију политички коректног језика”. „У Европском парламенту морамо да трпимо оно што зовемо ‘евро-енглески’. То није прави језик, већ одвратан хибрид“.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.stoletie.ru/politika/jevropa_ni_liderov_ni_idej_999.htm

One thought on “Европа: ни лидера, ни идеја”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.