Грађанима Немачке је саветовано да се ређе купају и да се одрекну меса

  • Према експертима УН, вода ће у 21. веку постати важнији стратешки ресурс од нафте и гаса.
  • Данас у свету једна особа у просеку троши 2 пута више воде него 1900. године. Удео компанија као што су Suez, Veolia, RWE, итд., у глобалној контроли водних ресурса порастао је са 9% потрошача у 2005. години на 30-40% у 2015. години.
  • Сада најмање трећина светске популације добија воду од картела Светске банке по ценама које она контролише, а овај проценат расте.
  • Данас у Европској унији комбинација објективних фактора (сушно лето, пожари) и субјективних фактора („зелена агенда“ као део „нове нормалности“) претвара обичну воду у политичко средство

 АУТОР: Артјом Игнатјев

Обична вода постаје све значајнији политички фактор у земљама Европске уније које су сусед Русији (Калињинградска област). Крајем јуна у француском говорном подручју глобалне мреже појавио се снимак у којем генерални директор једне од глобалних корпорација и највећег произвођача хране Нестле Петер Брабец-Летмат каже: употреба воде треба да буде приватизована и контролисана од стране елита. Нико не би требало да има слободан и бесплатан приступ водним ресурсима.

Неколико дана касније, 30. јуна, литвански парламент је одобрио увођење накнаде за коришћење обичне речне и језерске воде у земљи. Укључујући плаћање за заливање башта. Становници који користе воду из река, језера и других површинских водних ресурса више од 10 кубних метара дневно, сада морају бити уписани у посебан регистар Агенције за заштиту животне средине. И да воде за свој трошак евиденцију потрошње више од 10 кубних метара дневно, а такође морају доплатити за сву у Морају се регистровати и власници малих Хидро електрана. Потрошња воде мора се израчунати у року од месец дана, а затим поделити са бројем дана. Иновација ступа на снагу 1. јануара 2024. Одговарајуће измене закона покренуло је Министарство заштите животне средине, али оне се не односе толико на екологију колико на политику „зелене нормале“, тј. зелене агенде. Стога су одмах изазвали огорчење људи који верују да ће ускоро бити приморани да плаћају и ваздух.

Готово истовремено са литванским властима, у Пољској је одлучено да се становништво научи како да штеди воду. У другој половини јула, градска већница Варшаве покренула је кампању „Поштуј воду”, позивајући становнике да смање потрошњу воде. Стотине општина широм Пољске упутиле су позиве да ограниче употребу воде током врелог лета. Савети Градског већа укључују затварање славине приликом прања зуба, коришћење машине за прање судова уместо ручног прања судова, избор туширања уместо купања у кади и заливање башта и цвећа сакупљеном кишницом или водом која је остала од прања воћа и поврћа.

Истовремено, градоначелник пољске престонице Рафал Тржасковски уверава да нема говора о несташици воде, само да би Пољаци, који су забринути због грејне сезоне, високе инфлације и наглог раста цена, требало да науче и како да штедите воду. Слична кампања је покренута у Вроцлаву. Поред метода које су наметнуте становницима Варшаве, Вроцлав позива на смањење бацања хране и смањење куповине одеће (индустрија хране и одеће „захтева велике количине воде“).

Док људи у Пољској штеде воду смањењем куповине одеће и употребом отпаде воде, уверавајући да воде неће бити, Институт за метеорологију и водопривреду (IMGW) упозорава: ниво Висле је већ пао на 30 цм, што је само 4 цм изнад рекордно ниског нивоа забележеног 2015. и 2018. године. Државна агенција је упозорила да период топлог и сувог времена, са температурама које су у јуну понегде достизале око 38°Ц, значи да је више од половине територије Пољске у озбиљном ризику од суше.

Трајектна линија у Варшави је обустављена. Стручњаци наводе да се ситуација сваке недеље погоршава од средине маја и да се неће побољшати ни у августу. Последњи месец лета биће прилично сув са мало падавина. И што је најважније, тако дуга суша може довести до хидрогеолошке суше и током наредних неколико месеци, дубоко под земљом, где се вода за пиће узима за водоводне мреже.

Слични проблеми постоје и у Немачкој. Европска комисија је указала да скоро половини ЕУ прети суша, која ће вероватно довести смањења летине. У другој половини јула немачки савез градова и општина упозорио је на несташице воде у неколико региона Немачке. Због ненормално високих температура повећана је потражња за водом у индустрији, пољопривреди и приватним домаћинствима. Заливање вртова, пуњење базена и инсталација за заливање травњака могу довести инфраструктуру за снабдевање до тачке лома, саопштила је Унија.

У међувремену, у Немачкој још увек постоји режим употребе маски (наслеђе „пандемије“), што отежава кретање по граду. Осим тога, људи троше више воде него иначе због загушљивости у јавном превозу. Власти позивају грађане да „основано преиспитају како треба поступати са драгоценим водним ресурсом” и спекулишу о „бољој дистрибуцији воде”. Размишљају о томе и да задрже веће количине пречишћених отпадних вода које се избацују у реке које иду у Северно и Балтичко море.

Остала решења, попут стварања „зелених климатских оаза у градовима“ или замене црног асфалта „лакшим“, изгледају потпуно ван додира са животом. Због тога се немачким грађанима саветује да се одрекну меса, ређе купају, возе бицикл и постепено заборављају на предности цивилизације.

У међувремену, УН-ов извештај „О стању безбедности хране и воде“, објављен почетком јула, напомиње да глобални напори за искорењивање глади и неухрањености не дају очекиване резултате. У 2021. години број гладних у свету достигао је 828 милиона. То је оно што Уједињене нације називају „одрживим развојем“.

Према експертима УН, вода ће у 21. веку постати важнији стратешки ресурс од нафте и гаса. Данас у свету једна особа у просеку троши 2 пута више воде него 1900. године. Удео компанија као што су Suez, Veolia, RWE, итд., у глобалној контроли водних ресурса порастао је са 9% потрошача у 2005. години на 30-40% у 2015. години. Сада најмање трећина светске популације добија воду од картела Светске банке по ценама које она контролише, а овај проценат расте.

Данас у Европској унији комбинација објективних фактора (сушно лето, пожари) и субјективних фактора („зелена агенда“ као део „нове нормалности“) претвара обичну воду у политичко оруђе.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/08/02/evropa-bez-vody-56852.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *