`СВЕТЛА` МУЗИКА `МРАЧНОГ` СРЕДЊЕГ ВЕКА
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Моје прво путовање у иностранство је било, ако тако могу да кажем, веома корисно. У јулу 1968. године моји родитељи, Раде, Нада и ја, Драган Млађеновић, смо породично посетили три средњо-европске престонице: Будимпешту, Праг и Беч. У свим овим старим градовима најпре смо посетили музеје музичких инструмената, где сам се у њихове експонате заљубио „на први поглед“. Имао сам велику срећу да у Прагу набавим ноте које су ови инструменти пре много векова озвучавали, а у Бечу још већу срећу да купим реплике историјских инструмената: једну средњовековну уздужну флауту, две ренесансне блок-флауте и гитар-лауту.
Ноте и партитуре ране музике (музике европског средњег века и ренесансе) озвучили смо на овим инструментима већ те јесени, на почетку школске 1968/69. године у средњој музичкој школи `Мокрањац` у Београду, коју смо тада похађали. А у пролеће 1969. Музичка омладина Србије прва нам је пружила драгоцену могућност да то величанствено откриће – рану музику, која се изводи на репликама средњовековних и ренесансних инструмената, представимо ђацима основних школа. Тада смо се шалили на рачун оних тада важећих црно– белих схематских подела на „напредна“ и „назадна“ друштва и епохе светске историје, па смо постављали питање публици:
– Знате ли, другари, зашто се Средњи век назива мрачним добом?
- ?
- Зато што тада није било струје.
Добар пример `светле` музике `мрачног` Средњег века (без струје) пружа један инструментални комад, или, тачније, игра под насловом „Истампита Гаета“ (ит. „Ghaetta“, ср. „Радојка“), коју су свирали и плесали момци и девојке у Фиренци у време славног писца Ђованија Бокача (ит. Giovanni Boccaccio, 1313–75). Гаета је део концерта ране музике који је за ТВ Сарајево снимио АНСАМБЛ РЕНЕСАНС 1991. године.
