ФОТО:
Према посредним сазнањима редакције „Сигурносно обавјештајна агенција“ Хрватске поднела је предсједнику Владе Републике Хрватске „Извјешћу о раду Сигурносно обавјештајне агенције у свези обране оптужених Хрвата пред судовим у Босни и Херцеговини и Републици Србији“ .
Извјешће садржи попис „активности на заштити интереса Републике Хрватске и обрани оптужених и осумњичених Хрвата у Босни и Херцеговини и Републици Србији“.
У докумету се, како сазнаје истраживачки тим редакције, између осталог, наводе подаци о активностима на заштити Бранка Тунића, етничког албанца са Косова и Метохије, држављанина Србије, који је пред оружану побуну у Хрватској 1991. године напустио Косово и као припадник паравојних јединица Збор народне гарде у Загребу у Центру за обуку специјалне полиције Хрватске „ Ракитје“ злостављао заробљене војнике ЈНА. Он је у Београду у јуну 2021. године оптужен да је у Ракитју физички и психички злостављао 14 војника, ломио им ребра, скакао по глави чизмама, тукао кундаком пушке, уринирао по њима, и убио пуцњем из пиштоља у главу деветнаестогодишњег војника Марка Утржана из Кикинде. Претходно је у Словенији 2017. године ухапшен по потерници Србије, али га је Словенија изручила Хрватској на њен захтев јер му је у међувремену дала и држављанство, чиме је спречила да му се суди. Тако се наводи:
„Изручењем Б. Тунића Републици Хрватској створили су се увјети за подузимање протумјера у вези дјелатности Тужитељства за ратне злочине Србије. Б.Тунићу и његовому бранитељу су дати упути за проналажење што повољнијег правног статуса и поради спрјечавања новог ухићења и захтјеван координиран рад са овом службом. Са ЖДО Загреб је договорено провођење истраге против Б.Тунића и након тога подизање оптужнице како би примјеном правила о забрани двострукога процеса било спријечено подизање оптужнице у Р. Србији, што је ЖДО у Загребу и учинило. У складу са наведеним требало је прибавити чињеничну потпору оптужнице из архива Жупанијског суда у Загребу из ранијег процеса против Б.Тунић 1997. године, чему се није могло удовољити јер су комплетни документи правомоћног предмета К – 70/97, осим првоступањске и другоступањске одлуке, нестали заједно са corpora delikti чахуром метка 7,62 и зрном. У координацији са ВСОА утврдили смо да је тајно уништење подузето тијеком њихове посебне ОА „Штит“ 2001. године. Унаточ нашим настојањима, оптужница није поднијета и још је у тијеку истрага, a Тужитељство у Р. Србији је 7. липња 2021. године поднијело оптужницу чиме смо доведени у неугодну ситуацију. Према нашим поузданим сазнањима са терена тужитељство Р. Србије интезивира рад на овом случају и након подношења оптужнице. На темељу сазнања до којих је ова служба дошла оперативним методама и од поузданих извора која су се до сада показала точним, слободни смо изложити да је крајњи циљ тужитељства Србије повезивање догађаја у Ракитју са догађајима у затвору у Влашкој и Гајевој у Загребу 1991. и 1992. године и у војарни Керестинец о којима, према нашим изворима, то тужитељство прикупља податке чиме би била учињена протутежа оптужбама за стварање логора у Србији 1991. године, оптужбама да су такви логори постојали и у Р.Хрватској, што више, у самом Загребу. Претходну тезу подупире и чињеница да је тужитељство за ратне злочине Србије оптужници доделило назив „Ракитје“, а не „Тунић“, чиме се даје на значају мјесту гдје се налазио затвор и можебитно је у функцији политичког притиска на РХ.
Стога је ова служба журно подузела мјере прикупљања, обраде и заштите документације МУП РХ и МО РХ о овом догађају и прецизних оперативних сазнања о свједоцима оптужнице и проналажења и припрема потенцијалних свједока обране. Претходно је могуће јер је ова служба извршила обавјештајни продор у одговарајући одјел суда. Ангажирајући троје сурадника Служба није изишла изван оквира своје активности. Састанци се одржавају искључиво у РХ , а на контакт долази посредник. Преко споменутих сурадника Служба је осигурала додатну добаву и других информација о можебитним оптужницама, намјерама и активностима тужитеља и ангажирању свједока усмјерених на процесуирање дужносника Хрватског сустава обране, што је потпора сталној ангажираности Службе по посебном плану. Служба је ангажирањем сурадника ступила и у посредни – несвијесни контакт са једним од ангажираних судаца.
Но, унаточ свему, Служба не може гарантирати успијех у поступку против Б. Тунића у Р. Србији.
Поради спријечавања крајњег циља тужитељства Србије да подигне и оптужнице у вези догађаја у Влашкој, Гајевој и војарни Керестинец и повијеже са оптужницом „Ракитје“ нужна је координирана ангажираност и органска повезаност сигурносно обавјештајног сустава РХ и више институција ( МОРХ, МВП, МУП РХ, ДОРХ и др.)“.
Поред овога у извештају се, наводно, наводи и следеће:
„ На основу знаковитих изјава представника тужитељства датих ангажованом сараднику Службе у једном медију, код истраге ген. Д. Крстичевића нема промјена у односу на претходно извјешће гледе истраге у Р. Србији, а према процјени ове Службе даље ангажираном сураднику треба тежишно усмјерити на истрагу у Б и Х“.
У Београду је познато да Хрватска тајна служба за своје сараднике до скоро, до пензионисања, имала најмање двоје судија који су били високо позиционирани у судству и да их је „на вези“ држао Бранимир Главаш, хрватски политичар, ратни злочинац одговоран за убиство најмање 12 српских цивила 1991. године у Осијеку, један од ратних команданата Осијека 1991.-1992. године.
Позната је и документована посвећена сарадња једног истражног судије за ратне злочине, такође скоро пензионисаног, са представником Државног одвјетништва Републике Хрватске мимо процедура предвиђених законом.
Зна се да се ранији Тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић са делом сарадника, али и других носилаца правосудних функција, често гостио по Брионима на позив државних органа Хрватске, док таквих дружења хрватских тужилаца за ратне злочине и судија у Србији није било.
Познато је и да је отац једног заменика тужиоца за ратне злочине био резидент Италијанске тајне обавештајне службе.
Можда је зрело да се просуди ко у Србији суди?
ИЗВОР: Васељенска