• Аутор разоткрива намере руководства Сједињених Држава, које снажно подржава Константинопољску патријаршију. Према његовом мишљењу, Бела кућа жели да поткопа турску државу изнутра стварањем „православног Ватикана на својој територији“.
  • Међутим, ово је само пола невоље. О резултатима састанка патријарха Вартоломеја са Бајденом – у чланку „Џумхуријета“

АУТОР: Денис Берктај (Deniz Berktay)

Посета константинопољског патријарха Вартоломеја Сједињеним Државама имаће значајне последице са аспекта интереса Турске и земаља региона. У оквиру посете, која је почела 23. октобра и трајаће до 3. новембра, патријарх се састао са председником САД Џоом Бајденом и државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном. Вартоломеј се на састанку са Бајденом пожалио на ситуацију у којој се налази патријархат у Турској. Он је навео да треба поново отворити богословску школу Халки на острву Хејбелијада. Позвао је САД да помогну. Критиковао је, такође, став Руске православне цркве по питању Украјине. Он је навео да је Фанар (турска верзија имена историјског округа Истанбул, на чијој се територији налази резиденција константинопољског патријарха – прим. прев), као „старији брат“ других православних цркава , одговоран је за руковођење њима. Добивши подршку Бајдена и Блинкена, Вартоломеј је америчког председника назвао „лидером са вером и визијом“.

Вартоломејева посета Сједињеним Државама 12 година раније и његов сусрет са Бајденом демонстрирају разјашњење ставова Сједињених Држава и Фанара према Турској и региону. Хајде да ово објаснимо.

Иако Константинопољска патријаршија себе назива „старијим братом“, она нема апсолутни ауторитет у православном свету. Он нема, другим речима, иста овлашћења као Ватикан у римокатоличком свету. У православном свету постоји 14 (или 15) независних (аутокефалних) цркава. Цариградска патријаршија се сматра „првом међу једнакима“. Иако остале цркве Фанераназивају „Великим братом“, ниједна од њих не признаје његово вођство у правом смислу. Неправославно руководство САД покушава, заправо, да од Фанара направи правог лидера свих православаца света.

Тензије између САД и Русије

Од 1940-их, Сједињене Државе су користиле Константинопољску патријаршију за потчињавање православних народе источне Европе и Балкана себи. Да би ова политика била ефикаснија за примену, желе да га и друге православне патријаршије признају за свог поглавара. То је повезано и са притиском на Турску у правцу „признања Фанара као екуменског“. У овом случају, реч „екуменски“, подразумева признање Фанара као вође свих православних хришћана. Турска, у оквиру Лозанског уговора, сматра да је Константинопољска патријаршија верска институција грчке православне заједнице на својој територији и не жели да Фанар добије овлашћења попут Ватикана.

Московска патријаршија, са којом се Фанар највише сукобљава у православном свету, каже: „Ми поштујемо Фанар, али имамо највећу православну заједницу на свету. Помагали смо Фанару стотинама година. Нека Фанар не игра великог брата пред нама.“ Константинопољска патријаршија је пре три године најавила прелзак Украјине под своју јурисдикцију. То је довело до прекида односа са Москвом. У православном свету Фанарова одлука није наишла на подршку. Међутим, Русија заузима најтврђи став према Фанару. Са становишта Москве, ови догађаји су део америчке стратегије да је окруже. Бајден се по овом питању залаже за активнију политику од Трампове администрације. Константинопољски патријарх је, да подсетимо, био један од првих који је честитао Бајдену избор за председника.

Отварање богословске школе Халки на острву Хејбелијаде биће корак којим ће изаћи из оквира припреме православних свештенослужитеља и ојачаће Фанарове претензије на лидерство у православном свету. Уколико се ов одогоди, турске власти неће моћи у довољној мери да контролишу Фанар. Овде ће студирати кандидати из других православних земаља, што ће ојачати претензија на лидерство. Уосталом, у свету постоји много школа за припрему свештеника.

Ако Фанар буде званично признат као екуменски, тј. као лидер православног света, услови попут урског држављанства за патријарха и друго свештенство биће укинут. А то ће значити формирање државе у Турској у држави коју Турска неће моћи да контролише и која ће се мешати у политику околних православних земаља. Бајден је јасно ставио до знања да је за ово дао зелено светло.

НАПОМЕНА: Денис Берктај је турски новинар и стручњак за источну Европу. Дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Анкари, одсек за међународне односе. Од 2007. године живи и ради у Украјини као новинар. Завршио постдипломске студије на Кијевском универзитету Славистив 2017. године, одсек за међународне односе са тезом о украјинско-руским односима 2004-2014. Радио је за многе медијске организације, укључујући including Cumhuriyet Newspaper, TRT Turk, BBC Turkish Service, DW Turkish Service, Al Jazeera Turk, TRT Haber, Dogan News Agency…

Специјализовао се за источну Европу и православље, а говори енглески, руски и украјински.

Превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.cumhuriyet.com.tr/yazarlar/olaylar-ve-gorusler/abdnin-fener-karti-deniz-berktay-1880837

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *