• Како пронаћи миран излаз из рата који се води у Украјини? Тешко да је од заинтересованих могуће добити непристрасан одговор на ово питање, па смо се обратили међународним стручњацима.

Разговор водио: Џафар Салимов

БЕЗ ЕМОЦИЈА, АЛИ СА ИСТОРИЈСКИМ ЕКСКУРСОМ

Јан Лисневски, молдавски конфликтолог, шеф политичке консултантске и истраживачке компаније „Intellect Group“, упозорио је и на пристрасност у расправи о сукобу, али и на површну анализу тренутне ситуације:

– Сваки сукоб неминовно добија своју реторику, тумачења, предрасуде, веома јаке емоције, извештаје у штампи и мишљења. Конфликтологија је добра јер вам њена методологија омогућава да одбаците ову шљокицу и откријете саму суштину, оно иза сцене, костур који носи конструкцију сукоба. Непристрасна научна анализа конфликтолога који сецира сукоб тешко да ће се свидети политичарима и симпатизерима обе стране, јер им је циљ да освоје максимум, а не да сазнају истину, коју они, са великим степеном вероватноће, већ знају.

Конфликтологија захтева прво да открије предуслове, факторе конфликта, како економске тако и политичке. Штавише, предисторија њиховог формирања није ништа мање важна. Затим се разматра почетак сукоба и његов ток – интензитет, трајање. Након тога можете тражити излазе из сукоба.

Ипак, ово неће бити коначно решење за конфликтолога – прекид сукоба уопште не гарантује да је он исцрпљен. Следи фаза проучавања стабилности решења. И сукоб је коначно затворен … стварањем митова – стварањем разумљиве интерпретације онога што се догодило, коју ће прихватити све стране у сукобу.

Према Лисневском, за Европу се полазном тачком за формирање конфликтних фактора који су довели до сукоба наредних векова може сматрати 19. век, када су почеле да се формирају националне државе. Неке земље, попут Румуније, су биле испред на овом путу, а неке су касниле, попут Финске, која је стекла независност тек након Руске револуције.

– Државе које су касниле два века и које су стекле независност из руку умирућег совјетског режима почеле су да надокнађују изгубљено време, а многе од њих су кренуле сличним путевима“, објашњава Лисневски. „Уместо да формирају самосталан курс, суверене привреде и политике, похрлили су у самопотврђивање, доказујући своју независност од некадашње метрополе – Москве.

Већина сукоба ове врсте је била у успону до врхунца, а затим је склизнула у зону помирења. Оне од њих који су имали неколико врхунаца, заоштравања, нису могли без утицаја треће (четврте, пете …) стране. Референтни пример су преговори Русије и Украјине на самом почетку сукоба. За преговарачким столом обе стране су показале поштовање и спремност на тражење компромиса. Међутим, очигледна интервенција треће стране зауставила је тренд смањења интензитета сукоба и он је поново вештачки распламсаван са новом снагом.

ОГРАДА И ИСЦРПЉЕНОСТ

На питање о начинима изласка из сукоба, Лисневски одговара:

– Нема их много. Први је исцрпљеност једне од страна. Ако говоримо о актуелном сукобу, онда се Запад клади на њега. Зато земље НАТО-а полако, дозирано опремају Украјину оружјем. Ризик ове одлуке су велики губици међу цивилним становништвом и уништавање инфраструктуре.

Друга опција је изградња ограде, изолације. Али ова опција је применљива само на мале државе које су погодно лоциране за примену ове стратегије. Сједињене Државе су прилично успешно „саградиле ограду“ око мале острвске државе Кубе, Израел је подигао прави зид, ограђујући се од Палестине.

Лисневски је подсетио да је у историји било случајева када су се ограда и умор ишли заједно. На пример, Римљани су подигли оградду око Картагине, оградивши је чак и од мора – браном, и наставили да је исцрпљују нападима. Он сматра да су покушаји изолације Русије, уз курс ка њеном исцрпљењу, исти трик. Али Украјина не може да подигне „зид“ око Русије, то раде друге државе и тако себе означавају као пуноправне стране у сукобу.

Зоран Милошевић, професор геополитике из Србије, слаже се да практична примена конфликтних стратегија чини да земље које су „издале пуномоћје за рат” Украјини буду пуноправни учесници сукоба:

– Претварање целе нације у камиказу – бомбаша самоубицу убеђивањем да је то неопходно је нова стратегија која омогућава земљама иницијаторима да покажу неумешаност. Међутим, они су невини као генерал који шаље војнике у напад.

КАДА ЋЕ ДИЈАЛОГ БИТИ МОГУЋ?

Трећи начин окончања сукоба, такозвани „мирни“ или „дипломатски“, према Лисневском, неизбежно почиње замрзавањем. Међутим, конфликтолог се фокусира на чињеницу да замрзавање, престанак активних непријатељстава уопште не значи да ће се сукоб завршити – може се поново разбуктати. Ипак, даљи кораци и преговори могу почети само замрзавањем сукоба.

Степен даљег напретка на путу ка миру може бити различит, као и одрживост пронађеног решења. Слажем се, замрзавање сукоба између Јерменије и Азербејџана, између Турске и Грчке има другачији степен поузданости и конфорности за земље.

Индијски политиколог, оснивач 2Bibartan научног центра“ Бхаскар Сур развија следећу идеју:

– Прва тачка је – „свађа“. Постоји друга тачка – „загрљаји“. Које путне тачке се налазе између њих и којим редоследом? Први корак је да зауставите следећи ударац. Пут ка миру неће почети све док удари трају. Али ако само једна страна заустави ударе, то неће довести до мира, већ ће довести до добијања батина. Дакле, први корак је међусобни прекид борби. Замрзавање.

Имтиаз ул Хак, политиколог из Пакистана, сматра да је неопходни услов за почетак мировног процеса да се заустави или игнорише спољно мешање:

Захтевање једностраног прекида борбе или чак повлачења једне од страна ће довести до свега осим до мира.

– Преговоре могу да воде само субјекти. Ако је једна од страна вештачки лишена субјективитета, ако не може не само да се брани, већ и формулише своје интересе, ако је принуђена да следи упутства која су за њу погубна – у буквалном смислу те речи – онда ће преговори бити губљење времена. Прво морате стећи субјективност, игноришући команде треће стране.

Говорећи о могућности дијалога, Џо Ломбардо, координатор у Уједињеној националној антиратној коалицији Сједињених Држава, сматра да иницијатива треба да пође од Русије:

– Русији прете НАТО и САД користећи украјинску војску коју су изградили као помоћну. Било би мало дрско постављати услове било каквом мировном плану у Украјини, као што би било погрешно да америчка влада одлучи да Украјина не преговара са Русијом.

О ЧЕМУ И КАКО СЕ ДОГОВАРАТИ?

Сви стручњаци су се сложили да ће сваки сукоб бити разрешен тек када се отклоне основне противречности између субјеката сукоба.

– Без овога можете рачунати само на мање-више поуздано замрзавање, тврди Лисневски, – А ово је лоша вест за Русију: ако се постигне мир са Украјином, водеће антируске снаге наћи ће спремну нову „Украјину“ да постане „фронтмен“ конфронтације.

Киргиски политиколог Дмитриј Орлов такође говори о потешкоћама отклањања противречности:

– Украјина бира деструктивну стратегију о којој је говорио Лисневски – стратегију која води ка уништењу инфраструктуре и бројним жртвама. Такав избор би био сасвим логичан ако територија на којој се сада воде главна непријатељства треба да буде без људи. Таква опција се, наравно, никако не може искључити, ако се сетимо да становништво Источне Украјине за западни део ове земље „нису баш Украјинци“, па их кијевском режиму није жао. И сви јауци Кијева о њиховој несрећној судбини су сурово лицемерје.

То значи да противречности треба тражити не између Русије и Украјине, Украјина није страна у сукобу, већ њен инструмент. Док се ове противречности не открију, нико вам неће тачно рећи када ће се преговарати, са ким и под којим условима.

Бхаскар Сур такође указује на улогу медија:

– Иза многих сукоба стоји страх, а тај страх је често измишљен – медијска фикција. Дужност научника је да помогну људима да се ослободе психозе страха и припреме терен за мир. Штавише, потребна нам је култура мира, која захтева ново разумевање у јавности – како живети у миру, без насиља.

„Ако се узме у обзир све што су колеге рекле, онда се питање своди на давно познате алгоритме“, каже професор Тони Кашани, професор на Универзитету у Масачусетсу.

Постоје интегративни преговори, чији се модел фокусира на стварање вредности и проналажење обострано корисних решења и подстиче стране да идентификују заједничке интересе. Други тип су дистрибутивни преговори, у којима стране настоје да поделе фиксни скуп ресурса или постигну компромис. Ово често укључује конкурентске стратегије и компромисе како би се осигурао најбољи могући исход за сваку страну. Коначно, постоји принципијелно преговарање, модел који су развили Роџер Фишер и Вилиам Јури. Овде је фокус више на интересима него на позицијама, на одржавању отворене комуникације и инсистирању на објективним критеријумима за постизање договора.

Међутим, да ли ће бити могуће узети у обзир све нијансе како би се постигли ефикасни преговори? Професор Ли Арц, директор Америчког центра за глобалне студије, повезује успех потраге за мирним путем са активношћу народа:

– У Украјини ће сваки исход преговора зависити од тога да ли ће масе Европљана и Американаца и даље бити збуњене медијском пропагандом. Или ће моћни антиратни покрет натерати политичке лидере да окончају милитаризацију сукоба. У сваком случају, вероватно је да одбрана капитализма остаје главни приоритет за владе САД/ЕУ и Русије.

Џо Ломбардо, подржавајући ову мисао, каже:

„Једини начин да се успостави светски мир је да се оконча НАТО и амерички империјализам. Управо су САД главни узрочник рата у свету и у Украјини од пуча 2014. који су, наравно, свесрдно помогли.

Указујући на крхкост основа могућих преговора, Зоран Милошевић, ипак, сматра да је мирно решење неизбежно:

– Центар Берлина краси скулптура Победе, чији је постамент украшен француским топовима. Међутим, да ли се Французи и Немци мрзе? Шпанска инквизиција је својевремено прогласила целокупно становништво Холандије злочинцима. Ипак, Холанђани не гледају искоса на наследнике инквизитора. Шпанија и Француска су се бориле за италијански Напуљ. Можете се сетити англо-америчког рата и светских ратова.

На овај или онај начин, ратови се не завршавају само миром, већ и враћањем изгубљеног поверења. Алтернатива овоме је тотални нуклеарни рат и уништење човечанства. Надам се да ће народи света успети да зауставе политичаре и недозволити им да униште нашу цивилизацију.

https://www.lantidiplomatico.it/dettnews-come_riattivare_i_negoziati_per_una_pace_in_ucraina_parola_agli_esperti/45289_50336/

Превод „Наука и култура“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *