- Навикли смо да сматрамо да је свака влада прилично монолитна. Једноставно зато што иначе не може да функционише. Ово правило је дејствовало и раније, али се сада не примењује на „дубоку владу“.
- Олигархијски кланови који су нахрлили на власт у Сједињеним Државама (и покушавају да је прошире на читав западни свет) вођени су искључиво сопственим субјективним интересима, дубоко занемарујући све националне интересе.
- Такозвани непознати очеви данас су преузели власт у Америци. То су шефови и сувласници највећих корпорација. Првенствено транснационалних финансијских.
- Они су „непознати“ јер не теже званичном публицитету у структури државних функција. То их, међутим, ни најмање не спречава да покушају да владају земљом из сенке.
- Није прикладно упоређивати „непознате очеве“ са било којом владом, чак и тајном „дубоком“, јер их добробит америчке територије не занима уопште. Напротив, сви ови MeToo, BLM,, „нова историја расизма“ и друге радикалне либералне иновације неопходни су „очевима“ да униште патерналистичке темеље модерног друштва.
- На њима се и даље темеље садашњи механизми друштвених обавеза Сједињених Држава као државне институције, попут концепта минималне обавезне плате и друштвених достигнућа која су синдикалци у 60 -им – 70 -им годинама изборили од капиталиста као што је осмочасовно радно време, петодневне радне недеље, плаћеног боловања и годишњег одмора
АУТОР: Александр Запољскис
Током дуго очекиваног путовања у САД на разговоре са Џоом Бајденом, украјински председник Зеленски посетио је Калифорнију „како би разговарао“ са оснивачем SpaceX и Tesla Илоном Маском, оснивачем Amazon Џефом Безосом и главом Apple-а Тимом Куком.
Први пут у савременој историји међудржавних односа, шеф Украјине се током своје званичне посете јавно састао са иностраним „пословним људима“. Не, контакт пословних људи са преставницима страних власти постоји одувек. Међутим, до сада су уговорне процедуре биле стално прикривене пратећим догађајима стране која је упутила позив.
Разни радни доручци, пословни ручкови, а нарочито често свечане вечере, на којима су представници пословне заједнице тек улазили у свиту. Преговори са њима вођени су ништа мање озбиљно него на нивоу „највиших званичника“, али нико никада није заборавио ко је у овом шоуу главни. Путовање Зеленског у Калифорнију показало је колико се дубоко и озбиљно променио садашњи свет.
Зеленски је отишао у Калифорнију не само ради личног виђења легендарног Маска. Коначно је синуло и њему и људима иза њега да је у Америци потребно преговарати не са оним који седи за столом у Овалном кабинету Беле куће, већ са онима који су га „посадили“ за овај сто.
Будући да су времена када су прва лица Сједињених Држава биле признати као вође владајућих елитних кланова окончана, још пре Обаминог председниковања. Међутим, тада је стари протокол настављен да се поштује по инерцији, а сада је и томе дошао крај.
А украјински политичари су прости момци, практично пореклом су „са плуга“, те мало знају о протоколарним суптилностима, а још их мање разумеју. По њиховом мишљењу, потребно је преговарати са онима који доносе одлуке, а то уопште није Бајден. Такозвани непознати очеви данас су преузели власт у Америци. То су шефови и сувласници највећих корпорација. Првенствено транснационалне финансијске. Они су „непознати“ јер не теже званичном публицитету у структури државних функција. То их, међутим, ни најмање не спречава да покушају да владају земљом из сенке.
У Калифорнији, Зеленски се није састао само са највећим америчким бизнисменима, већ је током посете покушао да угоди једном од четири тренутно водећа клана – такозваном Великом броју. Поред Amazon и Appleа, ту су убраја и Фејзбук, Твитер, Гугл и Мајкрсофт. Њихове интересе у званичној Америци промовише шеф кабинета председника Сједињених Држава Рон Клајн и тим од 13 високих званичника, који су у недавној прошлости радили у овим компанијама далеко од уобичајених позиција.
И тако се испоставило да Зеленски није покушао да се договори са Бајденом, већ је учествовао у преговорима са представницима те „дубоке државе“, о којој је у последње време било у моди говорити, али чију суштину разуме врло мали број људи.
Ваља почети барем са оним што се у држави „непознатих очева“, једноставно према старој традицији, које исходи из асоцирања са државом било које више власти. Отуда долази осећај да је „дубока држава“ у целини уређена попут оне јавне. Има своја министарства, одељења, локално територијално руководство, војску, полицију и обавештајне службе са контраобавештајним подацима. Само је све ово од обичних људи прекривено велом тајне и романтичним велом састанака Билдерберг клуба, који наводно влада светом.
У стварности, ситуација је сасвим другачија. Времена масона су дуга историја. Свако ко је проучавао историју економије или је барем играо монопол у детињству, зна да ближе крају сваке игре долази период суперџинова, који концентришу у својим рукама „сав новац на свету“. То се сада догодило систему светског капитализма.
Ако узмемо ТОП 100, лако је видети да је државни буџет САД за 2020. износио 3,132 трилиона долара, од чега је једна петина позајмљена, а годишњи приход само првих петнаест корпорација из Фортуне Глобал (Fortune Global) премашио је 3,275 трилиона долара . Ако се још узме „цео списак„ онда количина „највећег приватног новца“ понекад премашује могућности америчке државе.
Наравно, овде је могуће приметити присуство једне лукавости. Буџет је новац који се може потрошити у потпуности, али приход не. И то је истина. Корпорације могу располагати само профитом. Рецимо да је Валмартова продаја износила 523,9 милијарди, а профит у истом периоду само 14,8 милијарди, Амазонових 280,5, односно 11,5 милијарди. Зато Алфабета који је Гугл, са укупним приходом од 161,8 милијарди, зарађује чак 34,3 милијарде или 21,29%. Али ово је мач са две оштрице.
С једне стране, величина корпоративног профита је 3,5 пута мања од износа расхода државног буџета САД, али, с друге стране, америчка благајна би свој новац требала потрошити на 332 милиона људи америчког становништва, плус војска, специјалне службе, државна управа, наука и корпоративне наруџбине, посебно у наоружању, док корпорације имају нето добит, односно након свих издатака и расхода, а троши се не мање од милиона за „топ менаџере“ и на више од неколико десетина хиљада кључних званичника, политичара и лидера јавног мњења.
„Дубока држава“ – најобичнија олигархија са модерним именом
Отуда се испоставља да су корпорације дошле до стања у којем је опсег ресурсне базе под њиховом контролом почео да вишеструко премашује могућности државе као институције. А структура лобирања, формирана током многих деценија, омогућава прелазак са покушаја лојалног пријатељства „са моћницима овога света“ на директно десантирање на неопходне дужности „свог кадра“ на неопходне позиције моћи, ради уважавања интереса покровитеља не само оних који се слажу, већ и оних који су дужни.
Ова симбиоза је у чињеничка „дубока држава“. У суштини, ово је најобичнија олигархија, само под новијим модерним именом. Ова суптилност је кључна за разумевање фундаменталне суштине феномена.
Традиционална држава увек почиње са територијалним фактором као простором из којег се „храни“, али и одговорним за своју добробит. Чак је и најокрутнији тиранин увек приморан да води рачуна о мишљењу људи, како не би довео ситуацију до тачке да поданици једноставно престану да се покоравају.
Чини се само да свако може заувек бити приморан силом и претњама. Пре или касније, „опорезиви људи“ или ће спремно подржати следећег „Лажног Дмитрија“, или ће једноставно узети виле, а војска ће одбити да пуца на њих. Тако је настала својеврсна равнотежа између права и обавеза, која је недавно добила назив „друштвени уговор“.
То није случај са дубоком државом. „Непознати очеви“ не желе да постану држава и не желе то. Напротив, главни циљ њихове „револуције у Сједињеним Државама“ је максимално ослобађање корпорација од државних и друштвених обавеза.
Слика изгледа парадоксално. На први поглед, Бајденова администрација је за повећање стопе пореза на добит са 21% на 28%. Истина, већ у мају ове године, током посете Луизијани, најавио је прихватљивост мање радикалног повећања, само до 25%. Али у исто време, Министарство финансија САД слаже се са постојањем таквог механизма као што су дистрибуиране корпоративне структуре.
Тада се, на пример, условни „амерички“ Мајкрсофт одваја у наводно засебну независну структуру са седиштем, на пример, у пореском рају Ирске, њеном одељењу које поседује корпоративне патенте, па чак и право на лого. Затим, проливајући запаљиве крокодилске сузе, жали се целом свету да „ти отмичари без душе“ морају да плате толико огромне суме новца за коришћење патената да само 11% првобитног богатог прихода остаје у нето добити.
Својевремено се сматрало да је Амазон рекордер у овим играма, који је, на пример, у фискалној 2018. години остварио 11,2 милијарди нето прихода, што је двоструко више од истог показатеља годину дана раније (5,6 милијарди долара), али је истовремено успео да званично две године не плати ни цент пореза на добит.
Потом је Џефа Безоса, као „стајајућег“, претекао садашњи савет „корпорације изгрижене јабуке“. Испоставило се да је захваљујући стварању „ефикасне корпоративне шеме“, од 16 милијарди евра добити остварене у Европи, Апле платио званичне порезе само на износ од 50 милиона (!). Нема грешке, само милиони. А укупна ефективна стопа пореза на добит предузећа смањила се са 1% у 2003. на 0,005% у 2014. години.
И све то потпуно забетонирано у законске оквире тако дубоко и чврсто да чак и врло радикални Доналд Трамп није могао надвладати корпорацију. Иначе, управо због тога су га „непознати очеви“ тако жестоко давили на прошлим изборима.
Стварни циљ дубоке државе
Међутим, ствар није у личности „узурпатора“. Оно што се у штампи и на друштвеним мрежама назива дубоком државом, у стварности тежи потпуно другом циљу. Трамп се овде показао само као досадна препрека на путу парне локомотиве. Њихов главни циљ је легализација статуса предузећа као државне институције и формализација права на плаћање мање пореза.
Шта мислите зашто је званична Америка почела да покушава да уведе у међународни простор „сјајну идеју“ за успостављање јединствене међународне стопе пореза на добит од 15%? Зато што је то лакше него покушавати да се пресече уско повезана група корпоративних адвоката у узалудним напорима да се корпорације натерају да „плате пуну цену“.
Имајте на уму да Сједињене Државе предлажу да се примени јединствени порез на корпоративне активности не само у самој Америци, већ у читавом простору „отворене слободне тржишне економије“, те раде на даљој промоцији принципа на којима инсистирају. Тачније, не они, у смислу америчке званичне државе, већ корпоративни лобисти који су преузели власт у државној структури.
Није прикладно упоређивати „непознате очеве“ са било којом владом, чак и тајном „дубоком“, јер их добробит америчке територије не занима уопште. Напротив, сви ови MeToo, BLM,, „нова историја расизма“ и друге радикалне либералне иновације неопходни су „очевима“ да униште патерналистичке темеље модерног друштва.
На њима се и даље темеље садашњи механизми друштвених обавеза Сједињених Држава као државне институције, попут концепта минималне обавезне плате и друштвених достигнућа која су синдикалци у 60 -им – 70 -им годинама изборили од капиталиста као што је осмочасовно радно време, петодневне радне недеље, плаћеног боловања и годишњег одмора.
Дубока држава уништава механизам друштвених обавеза
Идеја је једноставна. Што је друштво мање кохезивно, структурирано и доследно, лакше га је ставити „у положај погодан за себе“, без масовне употребе полиције и посебне опреме. Овај приступ нема никакве везе са филантропијом. Само што корпорације не желе да троше новац на стално одржавање превеликог „приватног батаљона“. Једноставно сада је могуће са довољним успехом сарађивати са неколико стотина људи „по уговору“, како је данас постало модерно у америчком жаргону звати запослене у приватним компанијама за обезбеђење.
Плаћање велике војске дневно је веома скупо. И зашто трошити новац ако је много лакше унети несклад у друштво због максималног броја „тачака раздора“? Много је лакше посвађати жене и мушкараце, децу са родитељима, белце са црнцима, хришћане са муслимана, и тако даље, уз помоћ уништавања образовног система и „исправног заоштравања“ политике медија и политике друштвених мрежа. Одавно је познато и у прошлој историји се више пута проверено: ако желите уништити државу, дајте отпад у руке корисним идиотима и не ометајте њихову „забаву“.
Шта ће се даље дешавати? Презир. Људи превише размишљају о својим правима и генерално живе неприхватљиво богато, због чега постају превише гладни. Замишљено је да се спусте „с неба на земљу“. Нека се држава, као институција, сачува. Јер неко, свакако, мора да спроводи локално управљање „на терену“ у Бантустанима и да делује као ефикасан громобран за друштвено незадовољство.
С друге стране, унутар корпорацијског простора (од предузећа до села за средњи и највиши менаџмент), искључиво ће оне саме доносити законе и прописе. Лако избацивање вишка радне снаге, чим потреба за њом престане.
Иначе, ово је разлог зашто „непознати очеви“ нису из производних корпорација, већ из финансијског света и „велике цифре“. Из истог разлога, међу самом „дубоком владом“, сада расте унутрашњи сукоб.
Навикли смо да сматрамо да је свака влада прилично монолитна. Једноставно зато што иначе не може да функционише. Ово правило је функционисало и раније, али се сада не примењује на „дубоку владу“. Олигархијски кланови који су провалили на власт у Сједињеним Државама (и покушавају да је прошире на читав западни свет) вођени су искључиво сопственим субјективним интересима, дубоко занемарујући све националне интересе.
Држава је за њих само оруђе за максималну приватизацију добити и национализацију губитака са трошковима. Боре се само за своју зараду и смањење расхода. Судбина комшија дефинитивно им није занимљива.
А онда је „велика цифра“ почела отворено да претендује на уклањање целе уједињене групе „финансијера“ са глобалног Олимпа. Ако је у погледу годишњих прихода „дигитални“ Апле два пута нижи од потпуно „стварног“ и у великој мери „финансијског“ Walmart (260, односно 523 милијарде долара), онда је у погледу капитализације акција „Апле“ (1,112 трилиона долара) престигао је Walmart (0,321 трилиона долара) скоро 3,5 пута! И није једини тако „паметан“. Електронска трговачка платформа Амазон, са приходом од 260 милијарди долара, има берзанску капитализацију од 970 милијарди долара, а капитализација Alphabetа је 798,9 милијарди долара.
Генерално, „непознати очеви“ из „Велике цифре“ пуни су жеље да преузму пуну власт над државном институцијом Америке од „финансијера“ који и даље себе сматрају лидерима.
При томе, постоје и две врсте „финансијера“: „чисти независни“ финансијери, попут финансијске корпорације Berkshire Hathaway на челу са Вореном Бафетом, а постоје и „системски“, које представљају банке Федералних резерви, које заправо „поседују долар . Њихови интереси се значајно разликују. И међу собом, али и са „Великом цифром“. Довољно је подсетити се на Фејзбуков пројекат Libra от Facebook, кроз који Марк Цукерберг покушава да хегемонију долара замени својом дигиталном верзијом новца.
Иначе, ово чини Трампов пораз разумљивим.Деловао је као вођа „старе индустријске престонице“, коју су „почетници“ гурнули далеко у музеј.Међутим, како би и могло бити другачије ако, рецимо, корпорација Форд, некада један од стубова Америке, са годишњим приходом од 155,9 милијарди долара, има тржишну капитализацију од само 19 милијарди долара. Размена се процењује на 1,199 трилиона.
Такве су последице постиндустријализма.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/3365204.html