И онда можемо да закључимо како овдашњим монтенегринским националистима и ДПС трудбеницима са Крушевог ждријела крај Цетиња – не смета директно уплитање дрзавних органа двије стране државе у вјерске послове домицилних црногорских муслимана и католика, али су спремни да изазову грађански рат када православног митрополита на Цетињу, рукополаже и устоличава вјерски поглавар из Београда

У Подгорици, у сред Црне Горе, „устоличен“ је реис исламске заједнице, на следећи начин:

“Фејзићу је меншуру, шеријатско-правно овлашћење да може ваљано вршити дужност првака муслимана у Црној Гори, уручио предсједник Управе за вјерске послове Републике Турске Али Ербаш.”

Дакле државни службеник, задужен за вјерска питања, руководилац државног органа државе Турске, овластио је поглавара исламске заједнице у Црној Гори – да ради свој посао! Ред је да се сјетимо да је римски папа као врховни вјерски поглавар овдашњих католика, истовремено шеф ( међународно признате ) друге државе – Ватикана, и да као такав даје овлашћења бискупима у Црној Гори – да служе, не у Ватикану, него у Црној Гори.

И онда можемо да закључимо како овдашњим монтенегринским националистима и ДПС трудбеницима са Крушевог ждријела крај Цетиња – не смета директно уплитање дрзавних органа двије стране државе у вјерске послове домицилних црногорских муслимана и католика, али су спремни да изазову грађански рат када православног митрополита на Цетињу, рукополаже и устоличава вјерски поглавар из Београда (“ипак не формални и званични државник Србије”)

При том – сјетимо се, тај патријарх то ради дуже него што турска администрација поставља реисе по Црној Гори, и ( није занемарљив податак ) пуно више грађана Црне Горе подржава ( даје легитимитет ) доласку српског патријарха на Цетиње, него што има оних црногорских грађана који, једнако легитимно, подржавају ово администрирање турске државе по Подгорици.

Џаба! Само је и даље, једини и највећи проблем, очигледно мимо свих токова легалности и легитимности, када неко или нешто носи придјев „српски „!? И то – све је то од прекјуче, од кад Мило Ђукановић више није симпатизер Патријаршије у Београду.

Извор: Журнал

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.