- Читав систем формиран у области високог образовања и науке после 2000. године даје „генерације нових другосрбијанаца”, односно аутошовиниста.
- Када се погледа успостављени систем вредновања научних радова (чланака, монографија и радова у зборницима са (међународних) конференција, као и сам систем е-Науке и Репозиторијум, јасно је да је српска наука у потпуности под контролом Англосаксонаца (Вашингтона и Лондона).
АУТОР: Зоран Милошевић
ВРЕДНОВАЊЕ/БОДОВАЊЕ НАУЧНИХ РЕЗУЛТАТА ИЛИ О НАУКОМЕТРИЈИ Српска држава се од 2000. године повукла из науке, културе и образовања, а штетне „реформе“ константно разарају поменуте области на штету националних интереса. Догађа се незамисливо, да држава предаје своје надлежности у овим областима интересним групама и представницима прозападног невладиног сектора, које углавном финансирају и којима управљају инострани центри моћи.
Исти проблем имају и други, па и Русија, која ово питање постепено решава. Ево како се тамо гледа на овај проблем: „У Грађанској комори Руске Федерације одржан је недавно округли сто, на коме су представници руководства водећих универзитета земље отворено изјавили да се налазе под иностраном контролом (њима управљају из иностранства) уз заобилажење Министарства науке и вишег образовања (МНВО). На пример, декан Факултета руковођења и политике МГИМО Г. Т. Сардарјан је изјавио да, без обзира на неке позитивне помаке, западне наукометријске базе података и даље остају главни критеријум помоћу којег се оцењује ефикасност руководства Универзитета РФ, те пресуђујуће утичу на могућност добијања допунског финансирања и фактички принуђују водеће универзитете Државе да концентришу огромне организационе и материјалне ресурсе на финансирање приватне британске компаније (!) која саставља те рејтинге.
„Није тешко било да учесници овог округлог стола примете да највише штете од тога имају факултети и катедре друштвених наука. Шема је проста и поуздана: да би поправили свој рејтинг, неопходно је да предавачи универзитета редовно штампају у научним часописима који се налазе на одређеном списку.“
Ако у техничким наукама то и не представља неки проблем, јер је увек 2 + 2 = 4, у друштвеним наукама јављају се озбиљни проблеми ако аутор жели да објави своје истраживање. Другим речима, аутори морају да испуњавају одређене „идеолошко-етичке стандарде“. То је и посебан поглед на политику Запада, историју, питања из спектра политичке коректности, а посебно морају да подржавају геј/квир агенду. Примера ради, Сардарјан је навео епизоде када су многим професорима МГИМО (факултет подређен Министарству спољних послова Руске Федерације), као одговор на радове послате у штампу, упућивали предлоге, а понекад и изричите захтеве да се у текст радова укључе експлицитне критике спољне политике Русије.
Ето у каквим шизофреним условима живе и раде десетине хиљада предавача на стотинама државних универзитета. Људи су принуђени да воде интелектуални и идеолошки партизански рат на својој сопственој територији. А жртве тог рата постају студенти тих универзитета који дипломирају и одлазе без јасних и чврстих оријентира, а и читаво друштво се дезоријентише том шизофренијом.
„БОЛОЊА” ЗА ДЕГРАДАЦИЈУ НАУКЕ Што се тиче Србије, оцена домаћих научника је да је деградација науке и образовања почела с увођењем тзв. Болоње, чиме је почео процес „идеолошке производње кадрова“. „Болоња” је, заправо, врста империјализма која омогућава Западу да у земљи која је примени преко образовања, а потом и науке добија идеолошке следбенике и присталице. Иза „Болоње“ се крије тзв. Лисабонска агенда. Реч је о томе да политичари доносе одлуке о образовању и науци, тако да сфера политике одређује шта је наука, шта није.
У овом систему се не ствара личност, него перманентни револуционар (троцкиста) који и науку излаже револуционарном мишљењу, па тако оно што је незамисливо, а уједно и нетачно, необјективно, штетно, одједном постаје научна истина. Другим речима, према овом обрасцу, идеологија постаје наука. Због тога у пракси имамо константо убацивање идеолошких садржаја на место стварне науке и реалног научног мишљења, уз истовремено одбацивање или жигосање оних који не пристају на ову праксу. Тиме се подрива и национална безбедност, јер држава и народ не добијају научнике, већ послушнике западног империјализма.
И иначе, Болоња је, како истиче професор са Факултета политичких наука у Београду, Часлав Копривица, „намењена земљама које треба да буду под нечијом контролом, у неоколонијалном статусу и којима се не сме дозволити да производе врхунски кадар, пре свега у хуманистичким наукама. Јер, ако имате ту врсту идентитетске суверености, онда нећете бити у ситуацији да само извршавате нечије одлуке“.
У том смислу, читав систем формиран у области високог образовања и науке после 2000. године даје „генерације нових другосрбијанаца“, односно аутошовиниста. „Присуствујемо, дакле, универзитетском конвертитству, у коме један број универзитетских радника/радница напушта свој идентитет и преузима такозвани каријерни идентитет. Шта је смисао тог идентитета? Пре свега, основно својство каријерног идентитета је покорност Мегалополису, а то значи спремност да се занемари Истина и Правда (намерно их пишем великим словом!) па чак и базични принципи академског живота у корист интереса Мегалополиса (који је теоријски, преко Фукоовог појма дискурса, те концепта постистине, желео да олакша ову идентитетску конверзију некадашњих научника)“, примећује Слободан Владушић и даље констатује: „Покорно-каријерни универзитетски радници и раднице, дакле, нису заинтересовани ни за Истину, ни за Правду – односно за универзалне хуманистичке вредности – ни за то да своја научна истраживања контекстуализују ‘националним интересима’.“ Ако, дакле, нису спремни да уважавају националне интересе, онда су они издајници свог народа и државе. И не само то, питање је да ли су овакви научни кадрови свесни шта се дешава и да ли ће уопште знати да бране земљу.
Следствено реченом, данас се наши научници рангирају не по научним резултатима него по степену покорности Бриселу, Лондону и Вашингтону. Тиме се удара и на саму суштину науке и интегритета научника. Више није важно шта си објавио, која је истина пронађена или заштићена, него колико је сакупљено бодова (објављујући чланке).
ПРОФЕСОРСКА ИЗДАЈА Због појаве масовне издаје професора универзитета и научника (више од 1.000 сарадника Руске академије науке показали су се као издајници и стекли статус страних агената) из руских института 2022. године Руска Федерација је одстранила из ових сфера 15 међународних организација из Јединственог регистра правних лица (ЕГРЮЛ). Све су добиле и одредницу „страни агент“, али те организације несметано раде у Србији. Због тога је интересантно погледати њихов списак. Фонд Карнегија „За међународни мир“ (САД), Међународна амнестија Лимитед (Британија), Хјуман рајтс воч (САД), Фондација Фридриха Нојмана (Немачка), Савез фондација у Руској Федерацији Фридриха Еберта (Немачка), Представништво савеза Фондације Фридрих Еберт у Санкт Петербургу (Немачка), НВО „Конрад-Аденауер-Штифтунг“ (Немачка), огранак НВО „Конрад-Аденауер-Стифтунг“ у Москви, Фондација Ханс Зајдел (Немачка), Фондација Роза Луксембург – Анализа друштвеног развоја и грађанског васпитања (Немачка), Фондација Хајнрих Бел (Немачка) у Руској Федерацији, Фондација Ага Кан (Швајцарска), корпорација Институт Међународног образовања, инц. (САД) и низ других сличних фондова. Интересантно је да је с њима сарађивало нешто више од 300 руских универзитета.
Овде треба скренути пажњу на Универзитет у Санкт Петербургу који је о овом питању имао занимљиву историју (што је образац апсолутно препознатљив у Србији). Наиме, анализом рада Фондације Сорош и Отвореног друштва, затим „Бард Клеџа“ и Централноевропског универзитета Леона Боштајна, те Универзитета слободних уметности и наука, дошло се до података да су „део глобалне мреже контролисаних образовних институција за образовање младих у прозападном духу и формирање незадовољства код бирачког тела, а ту је рађено и на подметању непријатељске идеологије у односу на своју земљу“.
Западна наукометрија која се примењује у Србији заснована је на базама података Web of Science и Scopus – Европска референтна база података са могућношћу праћења научних цитата публикација. Према оценама Александра Савељева и Леонида Кациса, „оне су доводиле до колонијалне зависности науке од западних стандарда и добре воље западних центара према овом или оном истраживачу, који у циљу напредовања у науци, мора заузети своје место у такозваној петој колони“.
Андреј Витаљевич Сошенко такође оптужује ове две англосаксонске базе за русофобију. Према њему ове базе су у великом броју случајева постали механизми за подметање непријатељских идеологија и неговање агената утицаја. „Web of Science и Scopus прихватају само чланке из правних, економских, филозофских, политичких наука и социолошких наука са изразом мржње према В. В. Путину и Русији, клевете против наше земље или ако иду у прилог најразузданијој педерастији и ултра-либералној секти.“
Крај
ИЗВОР: Печат