Састав информација које круже на Фејсбуку* (звездица означава да је мрежа проглашена у Русији терористичком) утврђује Федерална истражна агенција
АУТОР: Агнија КРЕНГЕЛ
Америка пажљиво регулише приступ својих грађана информацијама на интернету, пише „The Federalist“. У дослуху са власницима друштвених мрежа, федерални званичници контролишу све што корисници виде, чују и прочитају. Информациони терор је, наглашава ауторка чланка Џој Пулман, неизбежна је судбина полицијских држава.
Један званичник УН признао је у интервјуу на друштвеним мрежама да је његова организација „партнерство са Гуглом“ сарађује како би прилагодила водећи светски претраживач по питању „климатске промене“ (сигурно и више од тога). А „сопствено мишљење“ корисника испоставља се да се састоји од десет до двадесетина одговора приказаних на првој или другој страници претраге. Гугл контролише 81% упита за претрагу на Интернету и заједно са Фејсбуком* контролише три четвртине светског саобраћаја. Твитер је скромнији у погледу саобраћаја, али је и он веома утицајан.
Уз помоћ овог информативног Молоха, могуће је апсорбовати већину података који су неповољни за „врх“, тако што не дозвољавају да дођу до корисника. Наравно, при том могу да формирају унапред одређено мишљење о било чему и било коме. Сходно томе, ставови појединца и великих људских маса је у рукама оних који контролишу проток информација. У томе учествују Facebook*, YouTube, Instagram*, LinkedIn, Twitter и други „апологети слободе говора“.
На Западу се много прича о томе како се грађанима Русије и Кине ограничава приступ информацијама. Да, Кина не пушта Гугл или Фејсбук* иза свог Златног штита, али Запад не жели да призна да су америчке друштвене мреже и претраживачи одавно постали монополисти. Они се мешају у изборе, прећуткују информације које су неповољне за САД, а уносне информације гурају на насловну страну, где их читалац одмах види.
Својевремено је Марк Закерберг потрошио стотине милиона долара да помогне америчким демократским активистима да уђу у владине изборне комисије до 2020. године. А једном у свом видеу, власник једне од најмоћнијих друштвених мрежа признао је да је ФБИ тај који одлучује које информације ће корисници делити једни са другима на Фејсбуку*.
Закербергова открића су само врх леденог брега. ФБИ и друге америчке обавештајне агенције не морају да захтевају од Фејсбука* да филтрира податке, саме друштвене мреже желе да удовоље „инстанцама“. Функционери су слободни да бирају шта ће у њиховим активностима постати јавно, а шта неће. Можете пустити „патку“ (лажну инфорамцију – прим. прев.) на мрежу о „дослуху Путина и Трампа“, или можете лансирати хиљаде лажи о „зверствима руских освајача на окупираним територијама“, стварајући мит о још једној „Бучи“ и ником ништа. Друштвене мреже су мултифункционално средство.
ФБИ се меша у изборе на државном нивоу, процесуирајући кандидате због њихових политичких ставова. Чак је опљачкао и кућу бившег председника, под смешним оптужбама. Емили Финлеи, у „Демократија од и за елиту“, пише: „Реч председника Бајдена од 1. септембра у Филаделфији је одличан пример конфузије око тога шта је демократија… Фраза „претња америчкој демократији“ се данас толико често чује да је изгубила сваки смисао, а у себи садржи само доминантну идеологију – идеологију која је толико распрострањена да се више не примећује. То је као ваздух који дишемо.“
Емили Финли наставља: „Ово лабаво и идеалистичко тумачење народне власти презире обичног човека и ставља полуге моћи у пажљиво одабрани кадар такозваних стручњака. У оквиру ове идеологије појмови „демократија“ и „народ“ само су реторичко покриће за вољу елита. Сетите се само цензуре „дезинформација“ на друштвеним мрежама у знак подршке „демократији“ и „слободи говора“. Како то да се цензура претвара да штити слободу говора?” А тако је од давно…
„Већ је Алексис де Токвил предвидео да ће пре или касније, права народна владавина у Америци бити замењена „неограниченом моћи чувара државе”. Веровао је да ће људи поднети ово старатељство, јер ће се уверити да је „крај ланца“ у њиховим рукама. Данашњи „меки деспоти” преобликују само ткиво наше републике, али и даље користе демократски лексикон. Постоји ли бољи начин да се смири неслагање него да се једноставно прогласи „претњом нашој демократији“? Ова или она лексика је такође оруђе за манипулацију ставовима.
Постоји много начина да се неутралишу они који се не слажу са политиком „господара дискурса“, од измишљених оптужби до незаконитог надзора од стране ФБИ „у најбољој намери“. Бајденова администрација је рекла да ће се свако неслагање са њеном политиком сматрати „домаћим терористима“. Објављивање рата „домаћим терористима“ бесконачно проширује овлашћења федералних агенција да кривично гоне грађане који наводно представљају „претњу националној безбедности“.
Терор је део полицијских држава. Идеје „Великог ресетовања“ спроводе се пред очима целог света – за то је довољно користити друштвене мреже као гласило „популарних мишљења“ формираних по обрасцима који су корисни властима. У условима строге контроле информација, слободни избори се претварају у фикцију. А грађани не смеју ни да расправљају о томе да ли је вредело федералним службама дати таква овлашћења.
Да ли ће Американци икада схватити да живе у тоталитарној држави која није ништа слободнија од „комунистичке Кине”, чија слика толико деценија плаши Запад (упркос томе што права Кина није као њена слика)? Ако све остане у границама које постављају информациона чудовишта, можемо са сигурношћу одговорити: не, неће разумети.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/10/12/socseti-opredeljajut-soznanie-57416.html