О спољној политици Русије у новим међународним условима

  • Руска дипломатија и руска спољна политика су суочени са најтежим задатком осујећивања западних планова, обезбеђивања да се задаци који су постављени пред СВО – специјалну војну операцију, осигурају на спољашњем фронту, те зауставе испоруке наоружања и војне опреме Украјини са Запада и присиљавања садашњег украјинског режима на мир под нашим условима.
  • А за ово нису потребни никакви „посредници“, односно „жиранти“ са Запада.
  • Запад је у односима са Русијом, прво, вечно „неспособан да преговара“; друго, у постсовјетском свету постоје проблеми који су потребни и могу се решити без „помоћи“ споља.

АУТОР: Вјачеслав ЗИЛАНОВ

Конфронтација између Русије и Запада, која је јасно исказана фебруара 2022. године, такође обнавља наше виђење догађаја у Европи – у том Старом свету. Овде, у Европи (тачније, на западу континенталне Европе), почелала су, сазрела и избила два светска рата у ХХ веку.

Ако говоримо о Другом светском рату, грандиозне битке, које су почеле у Западној Европи, захватиле су и Источну Европу, укључујући тадашње совјетске белоруске, украјинске, молдавске, литванске, летонске, естонске републике, РСФСР. Тек када је Други светски рат захватио Велику Британију и САД, ове две државе су биле принуђене да створе антихитлеровску коалицију заједно са Совјетским Савезом, њиховим идеолошким противником. Стаљин га је назвао англо-совјетско-америчким савезом.

Од тренутка безусловне предаје 1945. Немачке, а потом и Јапана, па до коначног распада СССР-а 1991. године, све главне чланице антихитлеровске коалиције, укључујући САД и Велику Британију, признавале су одлучујући допринос победи Црвене армије. Сада су дошла друга времена, а ми се ипак чврсто памтимо: само захваљујући Великој победи и приморавању агресора на безусловну предају 77 година, одржан је мир у Европи и североисточној Азији.

Под крхким окриљем мира сазревале су снаге новог рата. Дивљи капитализам, који је захватио републике бившег СССР-а, заменио је социјалистички систем, претпостављало се да ће се „нова Русија” повиновати „правилима” стране цивилизације. Међутим, није успело.

У Украјини се 22. фебруара 2014. догодио националистички државни удар који је подржавао Запад, са масакрима у Кијеву. Светска заједница је затворила очи пред убиствима (лаж о „небеској стотини“ је прихваћена), али је одговор на то било поновно уједињење Крима са Руском Федерацијом, што је био корак од светско-историјског значаја.

Други корак је био прелазак Русије у заштиту (не речима, већ делима) дискриминисаног руског и руског говорног становништва на Истоку бивше Украјинске ССР.

А колективни Запад је наставио да „осваја“ Украјину. На крају, али не и најмање важно, имамо у виду развој највећег европског налазишта гаса из шкриљаца, посебно у области Јузовскаја у Источној Украјини, која обухвата ДНР и ЛНР, као и област Харков. Присвајање ових фосилних ресурса би омогућило Западу да „еманципује“ Европу од руског гаса.

Свету ће бити предочени необориви докази да је специјална војна операција (СВО) Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, која је почела 24. фебруара 2022. године, била само неколико дана испред инвазије украјинске војске на територију ДНР, ЛНР и Руске Федерације. Циљеви СВО-а су сажето дефинисани – демилитаризација и денацификација. У оквиру нове руске спољне политике, ове дефиниције треба (и биће) проширене. Питање времена за постизање ових циљева остаје отворено, али је већ постигнут значајан напредак ка обнављању територије ДНР и ЛНР у границама бивших Доњецких и Луганских области Украјине. Праве се први кораци ка демилитаризацији и денацификацији Херсона и Херсонске области и о томе је потребно говорити много детаљније него што је сада могуће.

Запад, који је у фази припреме Новог светског поретка на сав глас изјавио да нема намеру да се меша у сазревајући сукоб, сада појачава своју интервенцију. Уобичајена обмана, које Запад тако невероватно не штеди. Многе државе су укључене у снабдевање владајућег украјинског режима оружјем и војном опремом, а овде је неприкосновени лидер Пољска, која се спрема да „одгризе“ западни део од Украјине са градом Лавовом, који је до почетка Другог светског рата био пољски. Има и других кандидата за територију ослабљене Украјине. Сергеј Лавров је ове акције дефинисао као „хибридни рат“, „прокси рат“.

Стара Европа (Западна Европа) води посао ка дуготрајном рату на Истоку и Северу континенталне Европе. Такав рат ће, према мишљењу западних стратега, исцрпити источноевропске, источнословенске земље. Елемент плана је да се територије Шведске и Финске увуку у „сферу одговорности“ северноатлантског војног блока. И, наравно, Украјина.

Други елемент је стварање информативне буке о могућности и вероватноћи светског нуклеарног рата. Американци се надају да их нуклеарни рат неће стићи даље од обала два океана. А на „источној војној ватри“ моћи ће добро да загреју руке, исправљајући посрнулу економију новим великим наруџбинама за војно-индустријске комплексе својих земаља.

У том светлу, недавно иступање Велике Британије, друге англосаксонске (нуклеарне) силе, из Европске уније добија ново значење. Може се рећи да је ово својеврсно осигурање од увлачења Британије директно у планирани рат на Истоку као друго издање Drang nach Osten.

Руска дипломатија и руска спољна политика су суочени са најтежим задатком осујећивања ових планова, обезбеђивања да се задаци који су постављени пред СВО, осигурају на спољашњем фронту, те зауставе испоруке наоружања и војне опреме Украјини са Запада и присиљавања садашњег украјинског режима на мир под нашим условима. А за ово нису потребни никакви „посредници“, односно „жиранти“ са Запада. Запад је у односима са Русијом, прво, вечно „неспособан да преговара“; друго, у постсовјетском свету постоје проблеми који су потребни и могу се решити без „помоћи“ споља.

Један од кључева успеха Русије на тешком путу који је почео 24. фебруара 2022. је закаснела промена економског курса државе. Русија у новим условима коначно мора да формира самодовољну привреду, која ће јој омогућити да буде обезбеђена и средствима потрошње (проблеми са храном су већ приметни) и савременим средствима за производњу за експлоатацију најбогатијих природних ресурса у свету у корист народа.

И такође да развије нови спољнополитички курс усмерен (пре свега!) на дугорочно добросуседство и сарадњу са најближим суседима Руске Федерације – бившим совјетским републикама. Ово је заиста стратешки задатак. Његово решење захтеваће рад више од једне генерације.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/05/29/vtoroe-izdanie-drang-nach-osten-i-nashi-zadachi-56303.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.