ОДМОТАВА СЕ КЛУПКО СКАНДАЛОЗНЕ ВЕЧЕРИНКЕ НЕМАЧКЕ ВЛАДАЈУЋЕ ПАРТИЈЕ СА 1000 УЧЕСНИКА

* Трагови „дроге за силовање“ пронађени су у крви девојке која је присуствовала забави СПД 1. јуна. Жалила се на главобољу и „рупе у сећању“, уз навођење да није попила ни кап алкохола. Истражитељи позивају жене које су присуствовале забави да сведоче и прођу токсиколошки преглед. Засад се верује да је било осам жртава. Али, пошто се тамо `дружило` око хиљаду људи – могло би их бити много више

* „Дрога за силовање“ је стекла популарност у Сједињеним Државама, одатле је мода на њу стигла у Европу. Само у Берлину су током протекле године забележена 22 кривична дела везана са употребом те супстанце, али полиција је сигурна да је силовања било много више

* Шолц се, као шеф хамбуршке полиције залагао да се лицима под истрагом дају средства за повраћање. Односно, одобравао је тортуру. Након што је постао градоначелник Хамбурга, демонстрације грађана је растеривао са демонстративним садизмом

* У младости, док још није изгубио косу, Шолц је себе сматрао марксистом и био је блиско повезан са политичарима из Источне Немачке. Снажно се противио „агресивној империјалистичкој политици НАТО“.  А данас је један од главних „јастребова” у тој војној алијанси

______________________________________________________________

Aутор: Викторија НИКИФОРОВА

КАО да је нека пошаст напала на високорангиране пријатеље Украјине.

Борис Џонсон, премијер Велике Британије, управо је напустио политичку арену. Одмах после њега, Каја Калас је отишла у пензију, a наследила је положај премијера Естоније од свог оца, истакнутог члана КПСС.

Сада као да звоно звони и за Олафом Шолцом, немачким канцеларом. У сваком случају, чује се нешто познато, неки лош одјек предстојећег великог скандала који би могао да нанесе непоправљиву штету репутацији немачког канцелара.

Чак и да доведе до његове оставке.

Борис Џонсон и његов Крис Пинчер

Неочекивано се испоставило (такве ствари увек дођу изненада) да је на великој традиционалној забави Социјалдемократске партије Немачке (1. јуна) у пиће присутних жена сипана такозвана дрога за силовање.

Супстанца која у малим дозама изазива еуфорију, у великим дозама – поспаност.

Њена главна особина је ипак то што потпуно уклања сећање на оно што се дешава.

Јасно је зашто лоши људи ту дрогу користе. Сексуални грабљивци више не морају да пију алкохол са девојкама док се не онесвесте, можете жртву једноставно поити кока-колом и – готова ствар.

„Дрога за силовање“ је стекла популарност у Сједињеним Државама, одатле је мода на њу стигла у Европу. Само у Берлину су током протекле године забележена 22 кривична дела везана са употребом те супстанце, али полиција је сигурна да је силовања било много више.

Трагови „дроге за силовање“ пронађени су у крви девојке која је присуствовала забави СПД 1. јуна.

Жалила се на главобољу и „рупе у сећању“, уз навођење да није попила ни кап алкохола. Случај је преузела криминалистичка полиција. Од тога је кренуло.

Истражитељи позивају жене које су присуствовале забави да сведоче и прођу токсиколошки преглед. Засад се верује да је било осам жртава. Али, пошто се тамо `дружило` око хиљаду људи – могло би их бити много више.

На забави су, поред Олафа Шолца, били безмало сви водећи представници СПД.

Међутим, не треба се чудити.

Узмимо само Криса Пинчера, чије су авантуре постале изговор за оставку Бориса Џонсона. Јер, није он први пут пијан злостављао мушкарце. Џонсон је зато оптужен да је годинама само прикривао свог пајташа, упркос свим притужбама жртава.

Списак Пинчерових авантура пре неки дан је објавио The Guardian. Прилично је импресиван.

„Локални Харви Вајнштајн“ добио је надимак од својих жртава – мушких колега, којима је „масирао врат“, вукао на журке и сексуално узнемиравао на све могуће начине, еклатантно искоришћавајући своју позицију Џонсоновог миљеника.

И, ево сад нове недоличне приче међу Немцима. Наравно, ту нема шта да се морализује, по среди је „клинички случај“.

Велики психијатри прошлости за то су имали политички некоректне, али прецизне изразе – „морални идиотизам“ и „морална психопатија“.

Све у свему, пропадање немачког политикума је живописан, лако препознатљив симптом пропадања Запада. Пропадање Римског царства изгледало је отприлике исто.

Скандал са страначком вечеринком, није први у Шолцовој политичкој каријери.

Шолц се, као шеф хамбуршке полиције залагао да се лицима под истрагом дају средства за повраћање. Односно, одобравао је тортуру.

Након што је постао градоначелник Хамбурга, демонстрације грађана је растеривао са демонстративним садизмом.

У младости, док још није изгубио косу, Шолц је себе сматрао марксистом и био је блиско повезан са политичарима из Источне Немачке. Снажно се противио „агресивној империјалистичкој политици НАТО“.

А данас је један од главних „јастребова” у тој војној алијанси.

Са њим су повезана и „финансијска питања“. У другим земљама то се зове корупција, али у ЕУ, као што сви знамо, корупције нема. Али, док је Шолц био министар финансија Немачке, замерали су му што није спречио злонамерни банкрот компаније Wirecard, која је присвојила чак две милијарде евра.

Док је био градоначелник Хамбурга, Шолц је сумњиво дуго разговарао са менаџментом Варбург-банке о враћању у буџет четрдесет милиона евра, које је банка дуговала као казну за једну превару, али очигледно није желела да је плати.

Шолц тврди да се „ничега не сећа“.

Хамбург је прадомовина легендарне банкарске породице Варбург, чији су представници успешно радили током 20. века широм света, али су, за разлику од Ротшилда, избегавали јефтину славу. На пример, Ерик Варбург је основао у Сједињеним Државама инвестициону компанију Warburg Pincus чији капитал прелази 80 милијарди долара.

Један од његових суоснивача и директора био је, иначе, отац актуелног америчког државног секретара Ентонија Блинкена.

Ериков син, Макс Варбург, данас је власник породичне хамбуршке банке. Шолц је под њим постао градоначелник Хамбурга.

Партијски скандал СПД је друге природе. То је заиста прљава ствар.

Занимљиво је да је скандал разоткрио лист Tagesspiegel који припада милијардеру Дитеру фон Холцбринку, који је богатство од оца, активног члана нацистичке партије, који је уз Хитлерову подршку промовисао своју издавачку кућу.

Фон Холцбринк не представља просто велики новац, већ, како кажу, стари новац Немачке.

Његова издавачка кућа је један од центара сложене мреже пословних, породичних и политичких веза које чине дубоку немачку државу, ако се тако може рећи – Невидљиви Рајх.

Медијска рука Невидљивог Рајха

Политичари попут Шолца за тај круг нису ништа друго до пролазне личности.

Чак се чини да је Невидљиви Рајх нагомилао питања канцеларки.

Немачка је пред најгором зимом након Другог светског рата. Немцима је већ званично речено да ће им просечни годишњи рачун за струју бити пет хиљада евра. Фирме се спремају за стечајеве и масовна отпуштања. Грађани се спремају да мање једу, да се не перу, да немају грејање у становима.

А све је то резултат политике канцелара Шолца, који једном руком спонзорише Рајхскомесаријат „Украјина“, а другом штанцује антируске санкције целим пакетима.

Да је био нормалан и одговоран политичар, сигурно би покушао да прикочи самоубилачку инерцију Европске уније. Али не, Шолц је потпуно у милости британских и америчких партнера. Највише се плаши да ће бити уписан у табор „оних који имају разумевање за Путина“. Такви се сада сматрају природним непријатељима немачког народа.

Шолц се подсмева „геноциду над народом Донбаса“ и наставља да отворено упропаштава Немачку и Немце.

Главни трик, који су амерички господари обећали Немцима јесте да Русија неће преживети економски рат и да ће се брзо распасти. Да ће рајх ће доћи на готово и узети гас, нафту и земљу – да ће опљачкати све што је могуће на рушевинама Русије. Па, Немци су пристали да буду ради тога трпе.

Али, нешто је кренуло лоше. Русија се није распала и неће се распасти. Украјина наставља да исисава милијарде евра из немачке касе. Уместо бесплатне нафте и гаса – невероватне цене за све.

Невидљиви Рајх је у тешким премишљањима. Не би ли било боље да скинемо Рајхскомесаријат „Украјина“ са наше касе? Јер, немачка привреда пуном брзином јури у амбис.

Иначе, хамбуршким банкарима који брину о Шолцу такође не иде баш најбоље. Макс Варбург је изгубио спор пред немачким Уставним судом због још једне своје преваре. Његова банка је дуги низ година омогућавала вишеструке повраћаје пореза на дивиденде својим клијентима, оштетивши савезну касу за укупно десет милијарди евра. Због тога је кажњен са само 176 милиона.

  Забава са дрогом за силовање, са перспективом отварања скандалозних кривичних случајева, личи на Дамоклов мач који немачка елита држи над канцеларом Шолцом.

Хоће ли га то ичему научити?

ИЗВОР: http://fakti.org/quo-vadis-orbi/droga-za-silovanje–i-nevidljivi-rajh-mogu-solcu-doci-politicke-glave

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.