• Словени припадају једној од највећих и најзначајнијих језичких група у Европи. Њихова историја је занимљива и разнолика, али какав су утицај имали на развој човечанства? Да ли су оставили аутентичан траг или су једноставно преузимали туђа достигнућа?

Што се тиче преузимања, треба одмах напоменути да су сви народи узимали понешто од других. То је нормално, а тенденција да се преузму достигнућа суседа је само знак рационалности, јер одсуство жеље да позајмљују иновативне идеје обично су знак инертности и води ка заосталости.

Индијци су смислили децимални систем, Арапи су га позајмили, рационално искористили и од њих се овај систем проширио прво у Европи, а потом и широм света. И то је образац за све. Култура Словена, као и културе германских, романских или келтских народа, заснивају се на позајмљивању древне и ромејске (римске) културе. Треба, такође, схватити да и Грци и Римљани нису почели испочетка.

Чисто словенска култура постоји најмање око хиљаду година, ако не и много више. Али онда је све кренуло другим путем. Словени не само да су заузимали огромне територије, већ су и почели да формирају локалне културе. У исто време, нису сви имали среће, јер су јужни Славени и део западних пали под утицај немачких држава или Османског царства. Неки су се готово у потпуности асимиловали.

Пољска је изузетно утицала на централну Европу у лицу Речи Паспалите. Са државног и културног становишта, њен утицај се проширио не само на суседне Словене, већ и на балтичке народе и суседне Немце.

Што се тиче Источних Славена, они су у одређеној мери имали више среће. Иако су територије које су насељавали биле мање привлачне за живот, држава коју су формирали је на крају постала огромно царство. Нажалост, пре ере Петра Великог, Русија је утицала углавном на своје источне суседе.

Утицај на Немце остваривао се углавном у раним фазама. У сваком случају, чак и данас отприлике трећина становника источне Немачке има презимена са словенским завршецима. Иако у руском језику постоји много позајмица из немачких језика, у немачко-словенском речнику такође има тога у изобиљу.

Наука је имала велики утицај на човечанство. У почетним фазама, након реформи Петра Великог, Русија није дала готово ништа, само је апсорбовала напредна достигнућа. Такође, и Пољска није много давала, али потом – Никола Коперник обрће људско знање о свемиру. Међутим, најпознатија жена научник (Марија Склодовска-Кири) такође је из Пољске. Можете овде и додати Јана Хевелиуша, који је у седамнаестом веку направио прву мапу Месеца.

Касније се пројавила и Русија, дајући свету много научника крајем XIX – средином XX века. Међутим, рани Ломоносов је такође оставио упадљив траг, постајући један од такозваних универзалних генија. Заправо од њега па све до Циолковског, Капициа, Королева и других протезао се чврст низ научних генија.

Велики допринос човечанству дала је словенска књижевност. Набрајати имена књижевника је наравно могуће, али за тако нешто треба доста времена. Руска литература, која је постала један од најприсутнијих феномена у европској култури, од највећег је значаја. То је у једном тренутку чак створило тзв. моду словенских имена на Западу. Међутим, Пољаци Хенрик Сенкиевич и Станислав Лем, као и Чех Карел Чапек, такође су познати далеко изван граница своје домовине.

Међу војницима јавља се мноштво одличних војсковођа, међу којима највећи значај имају теорије Александра Суворова и Михаила Тухачевског. Не треба заборавити ни совјетске оружаре. Калашњиков се, у сваком случају, користи широм света.

Допринос сликарству (и уопште визуелним уметностима) код Словена, требало би признати, био је скромнији. Већина наших сликара препозната је на Западу, а чак их зову и генијалцима. Међутим, нису створили никакве нове правце, осим супрематизма и других авангардних појава.

Њихови симболи били су Казимир Маљевич са својим свеприсутним «црним квадратом», Кандински, Татлин и Шагал. Петров-Водкин добио је светска признања. Обично је овде укључена и руска иконографија, али свеједно, ово је скоро комплетно позајмљивање византијског оригинала.

У кинематографији није много боље. Међутим, пољска кинематографија добила је светско признање. Но, совјетски цртани филмови сматрају се једним од најбољих.

Потпуно другачије је на пољу музике. Овде је списак огроман, почев од Шопена, Дворжака и Огинског, па завршавајући са источнословенским Чајковским, Рахманиновим, Бородином, Свиридовом, Стравинским и многим другима. Са музиком се «пресеца» и светски познати руски балет.

 

Словени су имали изузетан утицај на народе Сибира, Централне Азије и крајњег Севера. Посредством њих су многе напредне технологије дошле у живот ових народа, што је убрзало њихов развиј. На пример, Јакути, који су и пре сусрета са Русима били доста напредан народ, веома брзо су  преузели тековине европске цивилизације. Њихове нове куће ускоро су почеле скоро потпуно да личе на руске са пет и шест соба.

Активно се развија пољопривреда, која локалне народе ослобађа зависности од лова, сакупљања плодова и риболова. Посебно треба истаћи појаву писмености међу малим народима на овим просторима и појаву националних писаца и песника.

Од великог су значаја источно-словенски географи и истраживачи, чије су ноге, весла и једра стигла до најудаљенијих места на свету. Овде треба споменути Миклухо-Маклаја, Беринга, Дежнева и старог доброг Атанасија Никитина и, вероватно, највеће путнике свих времена, Јурија Гагарина и Алексеја Леонова, који су први отишли у свемир.

Наравно, списак није комплетан. Али то није страшно. Горе је то, што у последње време скоро да није било посебних пробоја. Надамо се да ово није сумрак наше цивилизације, већ једноставно привремени пад и ништа више.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://zen.yandex.ru/media/eqvator/kak-slaviane-povliiali-na-mir-5e9b592b6647a20c3319182e

One thought on “Допринос Словена развоју човечанства?”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *