ПОЗНАТИ РУСКИ ИСТОРИЧАР АНДРЕЈ ФУРСОВ О ГЛОБАЛНОЈ НАДЗОРНОЈ ВРХУШКИ И БУДУЋНОСТИ (крај)

* Структуре попут Гугла  ослобођене су од друштва. На врху Гуглове пирамиде су два човека, који доносе све одлуке. А у Фејсбуку је то један човек. То је својеврсни жрец тог храма података

* Својевремено су нам причали какве су момчине Сергеј Брин, Марк Закерберг, да су то људи који су сами себе створили, да су се појавили право ниоткуда. Али, Константин Черемних је у свим радовима показао да ти момци нису случајни, да су их гурали, и јасно је да су они повезани и са тајним службама, и са такозваном дубоком државом, и са банкама

* Структуре о којима говоримо, веома суригидне, непрозирне и тесно повезане са влашћу. И то – како је показао државни преврат против Трампа – не толико са државном влашћу, колико са влашћу дубоке државе

* Важну улогу у корист целе те екипе одиграо је 11. септембар 2001. године, када је одабран генерални курс јачања контроле над мрежама и стварања државе националне безбедности. Гугл се активно прикључио том процесу, прво потписавши уговор 2003. године са ЦИА-ом, затим се прикључио Пентагон, и тако је почело срастање Гугла са дубоком државом. Структуре дубоке државе су и те како помогле да се подигне та тврђава тајности, јер пошто су у питању, јелте, тајни пројекти, нема шта ко ту да гура нос. Врло је важно да се Гугл од самог почетка кладио не на умерене глобалисте, већ на ултраглобалисте

* Ерик Шмит је одиграо огромну улогу у предизборној кампањи Обаме 2008. године, јер му је, између осталог, обезбедио податке о 250 милиона Американаца. Саша Исенберг, који је такође радио за Обаму, написао је: „Захваљујући Шмиту, знали смо за кога ће људи гласати пре него што су они сами знали за кога ће гласати“

* Што се више зуба сада повади Гуглу и осталима, то ће бити боље. Поред тога, треба спроводити и сопствену дигитализацију, алтернативну, јер је изолационизам веома лош одговор на глобализацију. Како је говорио Јежи Лец, у смутна времена немој да се повлачиш у себе, тамо ће те најлакше наћи    

______________________________________________________

АУТОР: Андреј Фурсов

ИСТОРИЧАР Андреј Иљич Фурсов већ годинама је у најужем кругу доминантних руских интелектуалаца. Толико да је славни филмски режисер Никита Михалков целу своју ауторску тв-емисију недавно посветио приказу његових главних идеја релевантних за Русију. Њене садашњости и сутрашњег дана.

       Са Фурсовом је о будућности – о томе како ће изгледати нова пирамида власти у свету и ко ће бити робови и кметови прогреса – разговарао познати московски публициста Андреј Фефелов, руководилац пројекта ТВ „Дењ“.

       Факти објављују други (завршни) део њиховог разговора, у којем је Фурсов – после опаске Фефелова да је и прављење атомске бомбе имало за циљ прављење оружја за, за вођење супер-рата, па је, парадоксално, атомска бомба одиграла супротну улогу, обезбедивши дугогодишњи мир, те да ће можда ће и овде те технологије имати другачији ефекат, не нужно позитиван, али ни они који имају корист од тих технологија, њихови креатори, такође не контролишу тог галопирајућег дигиталног коња“ – рекао:

– ВАЖНО је схватити да у структурама као што је Гугл долази до узајамног прожимања власти и својине, јер ако контролишеш љуско понашање, истина, користиш га за и остваривање профита, али сама та контрола више није својина, већ власт.

Долази до онога што је било карактеристично за предкапиталистичка друштва – власт се раствара у својини, а својина се раствара у власти. Овде се то догађа на темељу високих технологија. При чему веома велику улогу у формирању новог поретка играју политика, култура и право.

Андреј Фурсов

Имамо: а) корпоративну контролу над одређеним зонама, где важе не државни закони већ правила корпорације, а у најбољем случају корпоративно право; б) државни интерес да контролише мреже; в) смишљено стварање културно-политичког паравана који онемогућава реалну анализу структура као што је Гугл, што је, треба рећи, забрањена тема. Тј, институционализује се ослобођеност тих структура у односу на друштво, оне су ослобођене од друштва.

У тим структурама постоји веома сложен акционарски систем који се састоји од три класе акционара. На врху пирамиде су два човека, који доносе све одлуке. А у Фејсбуку је то један човек. То је својеврсни жрец тог храма података.

Фефелов: Да ли су ти људи марионете?

Фурсов: Заправо, то је веома занимљиво питање. Својевремено су нам причали какве су момчине Сергеј Брин, Марк Закерберг, да су то људи који су сами себе створили, да су се појавили право ниоткуда. Али, Константин Черемних је у свим радовима показао да ти момци нису случајни, да су их гурали, и јасно је да су они повезани и са тајним службама, и са такозваном дубоком државом, и са банкама.

И када се пре неколико година појавила концепција нетократије, по којој ће се појавити нова класа – нетократе, ја сам био веома сумњичав према томе, јер сва историја настанка нових владајућих група сведочи да је реч о компромису старих и нових. Штавише, старе групе радо пуштају нове да прве трче преко минског поља, па ко претрчи – свака част, примају га као члана буржоазије, или пак антибуржоазије.

Структуре о којима говоримо, веома суригидне, непрозирне и тесно повезане са влашћу. И то – како је показао државни преврат против Трампа – не толико са државном влашћу, колико са влашћу дубоке државе.

Оно што је Зубов назвала надзорним капитализмом и дубока држава су две стране истог процеса. То су два облика – један је псеудоекономски, а други псеудополитички, а унутар њега сазрева потпуно нови, посткапиталистички поредак.

Оснивачи Гугла, а то су они који имају приступ, који су на врху пирамиде, они су створили такву корпоративну форму која им је омогућила апсолутну контролу у тржишној сфери, и они су учинили све да је пренесу у јавну сферу, претварајући је у контролу над друштвом. И кључни елемент те стратегије Гугла је ослобођеност од државе и друштва.      Они стварају и претендују на – по размерама незабележени – друштвени простор који није обухваћен законима – то је један хиперпростор, и они су се преместили у њега.

Марк Закерберг

Овде постоји одређена аналогија са XVI веком у историји капитализма, јер је северноатлантски историјски субјекат, који је створио капитализам, а он га је стварао на морима, у Северном Атлантику, тј. од континенталног, копненог развоја, где су биле империје, они су се преместили у поморску зону која није била регулисана правилима.

Првобитна акумулација је једним делом остварена путем незваничног, полузваничног и званичног гусарења, пре свих Енглеза. Они су заузели ту територију, постали су поморска сила коју нису ограничавала никаква правила. Исто ради и ова екипа – они освајају сајберпростор, а тамо тренутно не важе никакви закони, осим оног: ко први устане, његове су папуче.

Фефелов: Да, али сукоб између оних који имају приступ и финансијалиста ће, такође, највероватније настати.

Фурсов: Несумњиво. Када су свргавали Трампа, то је био савез оних који имају приступ и финансијалиста против индустријалаца. Да намерно поједноставим: то је био савез садашњости и будућности против прошлости. Али, пре или касније, настаће сукоб између садашњости и будућности. Међутим, историја показује да се, по правилу, то завршава компромисима.

Има једна веома занимљива ствар. Шмит и Коен написали су 2014. године књигу „Нова дигитална епоха. Преображај држава, бизниса и наших живота“, у којој пишу: „Онлајн свет се реално не потчињава земаљским законима, то је највећи нерегулисани простор“. Тј, они се појављују као монополисти тог простора, јер су први ушли тамо. У питању је безакоње, тачније надзакоње, јер суштински, то је систем изнад закона у којем они одређују правила.

Та правила тренутно имају природу права јачег, али они ће их пре или касније озваничити. При чему они који имају приступ – Гугл, Мајкрософт – делују у таквој зони и таквом брзином, да држава не стиже да их законодавно испрати, а друштво не може да схвати шта се уопште догађа, односно не може да појми да поред капиталисте постоји и такав грабљивац који претендује не на материјални производ, па ни на новац, већ на самог човека.

Демократске институције и приватност – Шмит и Коен о томе отворено говоре – апсолутно нису потребне, оне су сметња. Они нескривено заступају идеје социјал-дарвинизма, они веома воле Хајека, писанија Ајн Ранд, и наравно, целом том систему, онима који имају приступ, у потпуности одговара неолиберална идеологија са својим акцентом на антидржавно и антиколективистичко.

Постоји још један историјски догађај који је одиграо важну улогу у корист целе те екипе, а то је 11. септембар 2001. године, када је одабран генерални курс јачања контроле над мрежама и стварања државе националне безбедности. Гугл се активно прикључио том процесу, прво потписавши уговор 2003. године са ЦИА-ом, затим се прикључио Пентагон, и тако је почело срастање Гугла са дубоком државом. Структуре дубоке државе су и те како помогле да се подигне та тврђава тајности, јер пошто су у питању, јелте, тајни пројекти, нема шта ко ту да гура нос. Врло је важно да се Гугл од самог почетка кладио не на умерене глобалисте, већ на ултраглобалисте.

Ерик Шмит

Шмит је одиграо огромну улогу у предизборној кампањи Обаме 2008. године, јер му је, између осталог, обезбедио податке о 250 милиона Американаца. Саша Исенберг, који је такође радио за Обаму, написао је: „Захваљујући Шмиту, знали смо за кога ће људи гласати пре него што су они сами знали за кога ће гласати“.

Логично, ако можеш да предвидиш или чак усмериш потрошачке преференције грађана, онда можеш да учиниш исто и са њиховим политичким преференцијама. Стручњак за интернет-право Тим Ву и још неколико људи формирали су 2015. године тим за истраживање скривених механизама рада Гугл претраге. Они су открили да Гугл систематски фалсификује резултате претраге на корисничкој мрежи у корист одређених производа, најчешће непопуларних, које треба мало придићи. Тј, овде се ради не о подели рада, већ о подели знања.

У свету се – и то је сасвим логично – одвија један процес, а то је да је способност света да производи информације постала већа од способности обраде и чувања информација, упркос томе што се наша техничка меморија дуплира великом брзином. Видите, 1986. године свега један одсто података се дигитализовао, 2000-те – 25 одсто, а 2013-те – 98 одсто. И они који су оседлали тај процес – како је говорио Стаљин, они који су оседлали законе историје – а ови момци су оседлали законе историје, те процесе, постали су жреци информација. Они могу да одлучују које информације су намењене друштву, које информације постају тајна, што су пре свега информације о њима самима, а које информације се намерно убацују. Дакле, овде је у питању не подела рада, већ подела знања – постоје знања усмерених ка масама, која могу бити на нивоу нуђења кумира, попут Дање Милохина, Моргенштерна или неког сличног дебила, а постоје и тајна знања за пробране који се углавном и не појављују у јавности.

У принципу, то је почело још крајем прошлог века: уђеш у неку велику продавницу у Њујорку или Паризу и одмах налетиш на ЛГБТ студије или студије родног идентитета. А, пробај да нађеш књигу о структури данашње владајуће класе или о методологији друштвено-историјских истраживања.

Фефелов: Чини ми се да се такве књиге не издају још од краја ’60-тих година. Последња озбиљна књига је била „Социодинамика културе“ Абрахама Молса.

Фурсов: Колико је мени познато, последњи грант за истраживање владајуће америчке класе дат је крајем ’70-тих – почетком ’80-тих година. У преводу: то је то, доста је било. Пре 30 година правник Спирос Симитис у есеју „Преглед приватности у информатичком друштву“ је написао: „Личне информације се све више користе за наметање стандарда понашања. Обрада информација претворила се у суштински елемент дугорочне стратегије манипулације усмерене на формирање и прилагођавање индивидуалног понашања“. Ово је било написано ’90-тих година. По Симитисовом мишљењу, све се то коси како са правом на приватност, тако и са демократијом. Данас видимо да се дигитализација користи као оруђе за лишавање целих друштава њихових права. Ти немаш права, и они ти јасно поручују: немаш право на приватност. И извор власти тих структура није чак ни држава, нити технологија, већ је то логика акумулације контроле понашања, тј. логика акумулације нематеријалне активе. То је суштински другачији поредак од капиталистичког. Пошто те структуре пре свега акумулирају информације о понашању човека, тј. о самом човеку, парадоксално – и ту се опет враћамо на поделу знања – они знају о људима више него што људи знају сами о себи, јер реално, шта ми знамо о Гуглу и свим тим стварима. Наведене структуре лишавају огроман део становништва приступа знању, а платформе су њихова омиљена ствар. Сетимо се само платформе Сбербанке (Сбер), која је минорна у поређењу с Гуглом. Сбер је сада добио огромна права да модификује наше образовање, а то и јесте одсецање огромног дела становништва од знања, од образовања. Веома је симболично то што су људи из Сбера довели на форум у Санкт Петербургу Дању Милохина, јер то и јесте симбол за масе које су потребне платформама.

Ален Далс

Фефелов: Герман Греф је на један интелектуални форум довео некаквог брадатог мага из Индије. Подела на људе који знају, који имају представу о свету приближену стварности и све остале врши се управо по линији псеудонауке, псеудотеорија, такорећи лупетања…

Фурсов: Извините што Вас прекидам, тај Грефов гуру, уопште не искључујем могућност да је он агент британске службе. Британци су веома активно користили те људе са чалмама. Цео Киплингов роман „Ким“ – иначе омиљени роман Алена Далса – на томе је заснован, како су за прикупљање картографских информација користили те лутајуће мудраце, пустињаке.

Фефелов: Део моје свести, футуролошки, занима се за сву ту проблематику, али други део, патриотски, жали због тога што смо се ми, Русија, руски свет, нашли на дигиталној периферији, што смо објекат тих манипулација. Премда ми се чини да на том пољу постоји огромна територија могућности. Али, сада не желим да причам о њима, већ о опасностима. Очигледно је да постоји опасност потпуног поробљавања. Шта чинити даље и постоје ли уопште слабе тачке тог система? Ви сте у чланку написали да ултраглобалисти имају веома мало времена, и заиста се чини да тече процес деформације, а можда чак и деструкције тог хиперсистема, они као да нису успели да одрже равнотежу…

Фурсов: Видите шта је написао онај муљатор (Клаус) Шваб у својој књизи. Он је поменуо две ствари које могу да ограниче ресетовање, које је повезано за зеленом економијом, дигитализацијом итд. Прва ствар, он је написао да оно мора да се изврши брзо, блицкригом, јер расте отпор нижих слојева, али још важније је да значајан део врхушке није баш заинтересован за тај свет у којем владају они који имају приступ и финансије повезане с њима. И шта је интересантно – Трампа јесу свргли, али је настала појава позната као трампизам и, по мом мишљењу, то је за сада једна веома лабава, недефинисана идеологија, или квазиидеологија оних које само што није поклопио талас прогреса, и Шваб је у тој својој књизи са великим опрезом написао да се плаши експлозије друштвеног незадовољства као одговора на све те ствари. И с правом се плаши.

Својевремено је, ’60-тих година, сјајни социолог Барингтон Мур написао да велике револуције настају не из победничког поклича класа које преузимају власт, већ из самртне рике класа које само што није прекрио талас прогреса. И они људи које данас видимо на улицама у Марсељу, Берлину, или у Аустралији, где су возачи камионима блокирали пролаз у знак протеста против вакцино-фашизма, а Аустралија туче све рекорде вакцино-фашизма, е то је процес који их несумњиво притиска.

Друга ствар коју је написао Шваб јесте да уколико било која велика земља изађе из пројекта ресетовања – а то су САД, Кина и Русија – он неће успети. Зато им је толико било важно да свргну Трампа. Код нас су, ето, неки људи писали да Трамп представља неке шљакере који припадају прошлости, а да напредни део друштва није гласао за њега. Ја постављам питање: а шта ће нама напредно друштво, ако су то људождери? Јер, као што је писао Јежи Лец, ако људождери почну да користе ножеве и виљушке, да ли је то прогрес?

Такав прогрес нам није потребан. И зато треба прикочити тај процес. Историја капитализма показује да је он настао као криминални систем, премда сваки нови систем настаје као криминални, а Бродел је то веома добро приказао у својој књизи о капитализму, где је написао да је Европа XVI – XVIII века била социјални пакао. Дакле, сваки систем настаје као људождерски. Колико ће се цивилизовати, зависи од отпора који му се пружа, од тога колико се том новом људождеру ишчупа зуба. Рецимо, у Енглеској XVI – XVII века отпор је био слабашан и мало су ишчупали зуба. Док су у Немачкој и Француској повадили довољно. Наравно, то их је спречило да постану хегемони друштвеног система, услед чега је капиталистички хегемон у XIX била Велика Британија, али је свакодевни живот био бољи у Француској и Немачкој.

И Наполеон III и Бизмарк су створили такозвани државни социјализам, о чему  су – мислим на Наполеона III и Бизмарка – Маркс и Енгелс писали: „Реакција спроводи програм револуције“. Тј, они су увели цео низ мера које су суштински побољшале положај одређеног дела друштва.

Фефелов: Тј, жакерија је одрадила посао.

Фурсов: Не баш жакерија, можда као метафора, онда да. Сваки отпор, почевши од неношења маске кад не мораш да је носиш… Рецимо, прочитао сам да у држави Нови Јужни Велс људи морају да носе маску док пију чај, чак је на интернету окачено и видео-упутство како се пије чај кроз маску, дакле пређене су све границе.

Што отпор том процесу буде већи, то ће нови поредак бити хуманији, онолико колико експлоататорски поредак уопште може бити хуман.

Оно што је Шошана Зубов назвала капитализмом, то да је он зверски, у суштини је сваки друштвени поредак у својој раној фази зверски, да ли је то рани феудализам, рано робовласништво, рани капитализам, рани совјетски поредак ’20-тих – ’30-тих година, то је увек нешто зверско. Тек касније поредак постаје сит, да искористим метафору Шошане Зубов, када га као виршлу мало прокувају, тек онда постаје сварљив. Стога, што се више зуба сада повади Гуглу и осталима, то ће бити боље. Поред тога, треба спроводити и сопствену дигитализацију, алтернативну, јер је изолационизам веома лош одговор на глобализацију. Како је говорио Јежи Лец, у смутна времена немој да се повлачиш у себе, тамо ће те најлакше наћи.

Фефелов: То је веома важно, јер рећи ћу вам отворено, ја стално покушавам да прогурам те идеје, а народ баш и не реагује на најадекватнији начин, кажу да је дигитализација антихрист, да је то ропство. Али, нема другог начина да се парира томе.

Фурсов: Ја бих то рекао овако: у рукама антихриста дигитализација постаје антихрист, док је она сама по себи неутралан процес. Није случајно што Шошана Зубов пише да надзорни капитализам не проистиче из технологије, он користи технологију као средство за надзор. Исто тако, индустрија је у Совјетском Савезу радила на изградњи социјалистичког поретка, а не капиталистичког. Тј, ни у ком случају се не сме препуштати оружје непријатељу.

Ја стално говорим да Русија не сме да препушта европскост (Европе) Западу. Све те приче да смо ми Азијати, Скити, не! Ми смо Европљани, али другачији Европљани. И ни у ком случају се не сме поистовећивати Запад са европскошћу. Да и не говорим о томе да Запад више не постоји, постоји пост-Запад. Постојале су четири Европе: римска, Византијска, западна – франачка, и североисточна – руска Европа,  то је све европскост. И кад се све сагледа, испоставља се да се у Руској Федерацији, чак и у њеном садашњем стању, баштини цео низ чисто европских вредности, мада се то чини веома недоследно.

Код нас је, рецимо, забрањена пропаганда ЛГБТ међу лицима до 18 година, а с друге стране имамо неколико образовних структура које добијају грантове Министарства просвете, има једна структура под називом „Мел“ чије деловање, ако се погледају њихове препоруке родитељима, апсолутно потпада под пропаганду ЛГБТ међу малолетницима. То се све чини веома недоследно, али ипак, закон постоји и питање је само његове примене. На пост-Западу ни тога нема. Тако да, ни у ком случају им се не сме препуштати европскост, ни дигитализација им се не сме препуштати, већ је треба користити као оружје против оружја.

Фефелов: Као епитаф капитализму и пост-Западу, искористићу стих Јурија Мамлејева: „Самртна рика нилског коња за душу ме уједа ноћу“.

Фурсов: Да. Мислим да ћемо се на ову књигу још враћати, ја сам цитирао највише трећину, зато што она садржи веома много конкретних података које једноставно треба знати, зато што треба познавати лице непријатеља. Јер, то да су структуре типа Гугла, Фејсбука и Јутјуба, који покушава да нас цензурише, да су они наши цивилизацијски и, наглашавам, класни непријатељ, то треба утувити у главу. Лице класног непријатеља треба добро познавати, да би, када дође тренутак, могао да звекнеш по истом.

Фефелов: Велико хвала на разговору.

Фурсов: Хвала.

Превод са руског: Срђан Билбија

ИЗВОР: http://fakti.org/quo-vadis-orbi/fursov-digitalnom-antihristu-treba-izbiti-zube-da-digitalizacija-ne-postane-antihrist

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.