Руководство „Десног сектора“ позива да се  нанесе удар по Руској цркви у Украјиниа. Фотографија: СПЖ

  • Челници „Десног сектора“ спровели су низ акција, на којима су најавили да ће се борити против цркава Украјинске православне цркве – Московске патријаршије (УПЦ МП), које су изграђене уместо отетих и „предатих“ тзв. Православној цркви Украјине (ПЦУ).

АУТОР: Јарослав Нивкин

Василиј Лабајчук, заменик шефа странке „Десни сектор“: „Дошао је тренутак да Украјинци нанесу још један ударац Цркви Московске патријаршије по њиховим финансијским и економским интересима.“

Тарас Бобанич, заменик начелника Десног сектора у добровољачком украјинском корпусу (ДУК): „“Могуће је да ћемо прибећи неким радикалним мерама.“

Микхаил Гаврилив, борац Десног сектора у ДУК: „И тада ћемо радити на свој начин.“

Василиј Лабајчук: „Ако не буде реакције, бићемо приморани да променимо методе деловања на конкретне непријатеље.“

У Лавову и Тернопољу руководство „Десног сектора“ води акције против власника мреже бензинских пумпи БРСМ Андреја Бибија, тврдећи да је он злочинац, јер финансира изградњу цркава за заједнице Украјинске православне цркве – Московске патријаршије .

Тарас Бобанич: „Било је напада нае бензинске пумпе БРСМ, чији су власници били укључени у финансирање изградње цркава Московске патријаршије и јер су агенти утицаја, који представљају пету колону Москве у Украјини“.

Михаил Гаврилив: „Он (Андреј Биба – примедба уредника) бави се финансирањем непријатеља Украјине. Он је колаборант.“

Чиме је, дакле, десни сектор незадовољан? Екстремисти се жале да њихов мукотрпан рад на уништавању заједница УПЦ МП падаи у воду, будући да покровитељ Андреј Биба гради нове уместо заплењених цркава.

Василиј Лабајчук: „Биба је посебно финансирао изградњу нових цркава за парохије у којима су цркве отете и пренете на ПЦУ. Села Кута, Башуки, Људвишче и Гнездично. Заправо, она насеља у којима је Десни сектор помогао да ова насеља напусте московску окупациону структуру РПЦ ”.

Тако је Лабајчук „помогао“ парохијама да напусте своју Цркву у селу Катериновка, где је он руководио отимањем цркве. Видимо како се то „добровољно“ и „молитвено“ догодило.

Заменик шефа странке Десни сектор директно каже да је изградња нових цркава УПЦ – МП ствар повређеног поноса његове организације.

Василиј Лабајчук: „За нас, за десни сектор, ово је веома принципијелно питање, јер смо уложили много напора да сваку од ових заједница отргнемо од утицаја пете колоне из Москве. Око 50 заједница, у овомм или оноом степену, добило је нашу помоћ у сукобу са окупаторском црквом. А онда долази неко ко квари целу причу “.

Екстремисти чак отворено лажу кад кажу да Андреј Биба гради цркве у којима уопште нема заједница УПЦ-МП: „И овде се појављује Андреј Биба и финансира изградњу у оним селима где су нестале заједнице Московске патријаршије … Говоримо о селима која су у потпуности прешла и ПЦУ“.

Ко лаже?

Шта рећи о свему овоме? Ако нема заједница, зашто онда стотине и хиљаде људи долазе на службе у изграђене цркве?

Недавно је Савез православних новинара (СПЖ) представио филм „Верни 2“ о верницима у Катериновки, који су успели да саграде нову цркву након што су им расколници, уз снажну подршку „Десног сектора“, одузели стару. Нешто раније објављен је филм о Башукима, где је ситуација идентична – десничари су помогли расколницима да заузму цркву УПЦ – МП, али је заједница за неколико година успела да изгради нову. А број таквих примера, где је црква одузета од заједнице, а она је градила нову, одавно се повећао на десетине. Само је Андреј Биба учествовао у изградњи више од 50 таквих цркава, а ту је и Фондација „Фавор“, као и други покровитељи, а има случајева да је заједница самостално прикупила средства за изградњу новог храма.

Међутим, суштина није у томе.

Погледајмо ситуацију са становишта патриоте. На крају крајева, реч „патриотизам“ значи љубав према својој земљи и суграђанима, стваралачки рад за њено добро.

Од УПЦ – МП одузето је скоро 150 цркава а. Све се то дешавало у селима где се сви познају. Сваки напад је сукоб, непријатељство и мржња између познаника, комшија, па чак и рођака. Али верници којима су одузете цркве су, пре свега, хришћани, који по дефиницији не могу да живе у стању непријатељства. Они теже миру и љубави, па зато нападачима предају храм у коме су се молили целог живота, а себи изграде нови. Рекло би се да је сукоб тиме завршен. Мир и разумевање могу поново завладати у друштву.

Међутим, челници „Десног сектора“ не воле мир међу Украјинцима. Није им довољно да само одузму цркву верницима. Према њиховом мишљењу заједнице УПЦ – МП уопште не би требало да постоје. Односно, они чак нису ни за ПЦУ, они су против канонске Цркве, они су против Украјинаца, који себе сматрају њеним парохијанима.

Стога, ако неко гради цркве за такве Украјинце, то значи да нема право да послује на територији Украјине.

Тарас Бобанич: „Заправо, такви људи, њихове фирме, пословни субјекти не могу да обављају своје активности овде на нашој мирној територији. Морамо стално обраћати пажњу на све оне који врше овај злочиначки утицај на украјинска срца, на украјинске умове“.

Односно, другим речима, „Десни сектор“ промовише идеологију где постоји „титуларна нација“ у коју убрајају себе, а има и неграђана, а то су према њиховом мишљењу верници УПЦ – МП и сви они који им помажу. У овом случају то је Андреј Бибу.

Међутим, да ли би овако требало да раде активност правих патриота? Видимо ли љубав и стваралаштво у поступцима Десног сектора? Хајде само да упоредимо шта доносе активности главног борца против Цркве и „патриоте“ десног сектора „Василија Лабајчука и непатриоте Андреја Бибе за земљу.

Васил Лабајчук, дакле, се прославио када је руководио заузимањем Тернопиљске регионалне државне управе током Евромајдана (обојене револуције 2014. године . прим. прев.). Усавршивши ту своју вештину, Лабајчук је од 2014. координирао отмице на десетина цркава УПЦ – МП. Последице таквих отмица су сукоби, непријатељство и мржња у селима у којима се то догодило.

Андреј Биба је изградио 50 нових цркава у овим селима. Шта то значи за украјинско друштво? Да је сукоб решен, да људи у селима могу поново да живе, ако не у љубави, онда у миру једни с другима.

Порез и права на основу тога

Ево шта каже један од парохијана УПЦ – МП из села Кути, а после изградње нове цркве.

Парохијан села Кути: „Веома смо срећни, што сми сами изградили цркву. Мислим да је то праведно. Нисмо дали да се распале сукоби. Повукли смо се, направили себи храм, нека нас не дирају, а ми нећемо никога. То је све“.

Лабајчук каже да држава постоји због плаћених пореза, па је стога дужна да слуша „Десни сектор“: „Имаћемо довољно снага и средстава да пренесемо оним државним органима који живе од наших пореза да морају да реагују на ово.“

Примедба је поштена, али хајде да видимо колико је пореза „патриота“ Лабајчук донео у државну касу?

На порталу „Чесно“ пише да Лабајчук има о средње специјализовано образовање, али да „привремено не ради“. У декларацији се наводи да се његове активности у „Десном сектору“ не плаћају. Како, онда Лабајчук плаћа порез за развој украјинске државе, да имао право да апелује на државне органе? То остаје тајна.

У исто време, „лоши“ Андреј Биба отворио је неколико хиљада радних места у „БРСМ-нафта“ и годишње уплаћује десетине милиона гривни пореза у државни буџет.

Осим што је Биба саградио многе цркве УПЦ – МП, подржава и ученикее Мале академије наука Украјине, финансира омладинске регате у Херсону, украјинска првенства у дизању тегова, спонзорише центар за социјалну и психолошку рехабилитацију деце у Умани, Бердичевску специјалу школу и интернат и Красноселско сиротиште – интернат у Одеској области.

Осим тога, током пандемије, Биби је бесплатно пунио гориво амбулантна кола.

Ипак, верује се да је Лабајчук патриота, а да Биба није.

И оно најважније. Да ли требамо да претње Десног сектора схватитмои озбиљно?

Године 2014. догодила се експлозија на једној бензинској пумпи БРСМ у преда неком другом део свог посла.

Андреј Биба: „Пронашли смо два кратера и остатке ТНТ-а. Након тога је минирано још пет бензинских пумпи. После тога, за мање од шест месеци, минирано је још пет бензинских пумпи. Истовремено, две спашава Господ Бог. У једном случају активирање експлозивне направе случајно није успело о, а у другом случају, у Броварима, ја то измишљам, то је чињеница постављено је – 1,2 кг. ТНТ. Ако се не варам то је више од 30 бомби. Дошли су деминери, све очистили и саставили извештај. Експлозивни талас био би у радијусу од 500 метара.“

Наравно, ништа не указује на то да би „Десни сектор“ могао имати везе са овим. Али у савременој Украјини, препуној оружја, претња терористичким нападом далеко је од фантазије. Чак и ако руководство „Десног сектора“ не да својим војницима команду да нападају цркве, неко ко има оружје код куће може поверовати речима екстремистаа да су цркве УПЦ – МП  непријатељски центри и почети да делује независно .

У сваком случају, позиви на акције против УПЦ – МП не уклапају се у украјинске законе и службеници за спровођење закона су дужни да на њих реагују. Међутим, „Десни сектор“ је посебна каста у Украјини. Стога остаје отворено питање хоће ли бити реакције наших власти.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://spzh.news/ru/zashhita-very/83016-pravyj-sektor-snova-prizyvajet-bity-po-upc-k-chemu-gotovitysya-verujushhim

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.