Колико год неки неправославни догађај, празник или слично, био замаскиран и уоквирен у овоземаљски сладуњави, „хуманистички“, или какав други оквир, у његовој суштини је само једно – вековна борба зла против добра, борба за људске душе између ђаволског адског накота и Небеских Сила. Тако је и нашем Православном Србском народу подметнуто празновање ових сатанистичких празника под маском „празника рада – 1. маја“. Празновање овог дана се толико усадило у свест народа, да огромна већина Православних Срба, чак и целе породице, 1. маја одлазе у природу, пале ватре, роштиљају и празнују „празник рада“, не знајући шта и кога заиста славе.
Божијом вољом Православна Црква је устројила празнике у току године, који су усклађени са потребом људских душа за спасењем у Царству Небеском. Међутим, слуге ада и ђавола труде се да уз помоћ својих поданика међу људима, целом свету, а посебно Православним народима, наметну празновање и неких „празника“, чије је право значење скривено, а чији је прави карактер веома добро познат креаторима тих „празника“ и церемонија. Такав један „празник“ је и „1. мај – празник рада“!
Празновање 1. маја је замишљено да буде замена за највећи хришћански празник Васкрсења Христовог. Међутим, није само у богоборном Совјетском Савезу одлучено да се прославља 1. мај, јер је то и окултни, сатанистички празник Новог Светског Поретка.
Поред званичне приче која се учи у школама да је Првомајски празник рада посвећен сећању на демонстрације Чикашких радника (1. маја 1886.), које су предводили комунистички пролетери, револуционари и анархисти, опште је познато да је на тај исти фамозни датум 1776. године бивши немачки језуита Адам Вајсхаупт (Adam Weishaupt) основао тајно друштво илумината чији је задатак био и остао да успоставе Нови Светски Поредак. Међутим, позадина слављења првог маја има своје корене и у древним паганским празницима, чије је поштовање преживело до данашњних дана. У Европи се од давнина на тај дан слави Валпургијска ноћ. Према предању (описао га је Гете у првом делу “Фауста”), у тој ноћи сва нечиста сила целог света скупља се у Немачкој, на гори Брокен.
Тада демони стижу на својеврсну смотру, како би се у стројевом кораку поклонили сатани. Валпургијска ноћ увек “пада” 1. маја, односно у ноћи између 30. априла и 1. маја.
Тако је и Хитлер одлично познавао симболику и значење првомајског „празника“. Управо зато је одабрао да 30. априла дана жртвује свој живот мрачним силама, којима је посветио политичку каријеру и разорни утицај своје ђаволске личности. Мрачни посвећеник остао је веран силама таме до самог краја, па је чак и дан његове смрти морао бити жртва њима – 30. април је, наиме, од давнина био празник Белтан (Beltaine), дан после којег следи Валпургијска ноћ. То је један од најважнијих датума у сатанистичком календару“, када је обавезно принети људску жртву са циљем да се извргне рутлу смрт Исуса Христа. Ж. М. Славински у „Краткој енциклопедији парапсихологије и херметизма“ дефинише Валпургијску ноћ: “Ноћ уочи мајског дана је када се одржавао вештичји Сабат на Брокену или неккој другој високој планини“.
Датум 1. мај носи још једно историјско сведочанство које треба да нас наведе на размишљање о узроцима и последицама тог славља.
1. маја 1776. године – на дан једног од највећих сатанистичких празника – почела је нова етапа у историји Римокатоличке цркве, која ће одјекивати широм света у деценијама које ће уследити. Тог датума је римокатолички „свећеник“ по имену Адам Вајсхаупт основао тајно револуционарно друштво по имену Илуминати (са седиштем на Универзитету Инголштад у Баварској), устројен према моделу језуитског реда. Датум када су Илуминати лансирали своју кампању је управо 1. мај, сатанистички празник „Белтан“.
Адам Вајсхаупт је рођен 1. маја 1748. године у јеврејској породици која је почетком 17. века покрштена од стране римокатолика у немачком граду Инголштат. Овај језуита, који је одлучио да по сваку цену постане познат, признао је Луцифера за свог господара и почео да се бави вештичарењем и сатанизмом.
Запањио се када је сазнао да је дан његовог рођења везан за древно паганско веровање и обичај празновања паганског празника Белтан, којег су пагани празновали 30. априла, и сатанистичког празника Валпургијске ноћи, која је празнована у ноћи између 30. априла и 1. маја. Тада је одлучио да на свој 28. рођендан, 1. маја 1776. године, оснује тајно сатанистичко братство Илуминате. Циљ тог братства био је и остао да једном светском револуцијом сруши досадашњи начин живота, поредак и моралне норме, те изазове стварање Новог светског поретка.
Колико су Илуминати успели у својим циљевима, довољно је погледати симбол америчке империје – амерички долар. Пун је јудео-масонских симбола као што су недовршена пирамида са свевидећим оком, а у дну пирамиде римским бројевима написана година 1776. На траци испод пирамиде на латинском језику пише „NOVUS ORDO SECLORUM“ што у преведеном смислу значи „нови светски поредак“. Тако је Адам Вајсхаупт са Илуминатима одлучио да целом свијету наметне организовани „дочек 1. маја“ и празновање сатанистичког празника „Валпургијске ноћи“, чијим би се празновањем цели свет поклонио Луциферу! Недостајала им је још само маска којом би сакрили право значење тог „празника“, те га тако под неком прихватљивијом маском наметнули целом човечанству! Илуминати су, користећи свој велики утицај у Америци, подстакли и организовали демонстрације радника у Чикагу и сукоб радника са полицијом. Све то су темпирали за 1. мај 1886. године.
Користећи утицај Карла Маркса (члана тајног друштва „Лига праведних“ – једног од огранака Илумината), који је он имао на раднички покрет, Илуминати су успели да наметну да се 1. мај празнује као „празник свих радника“. 1889. године у Паризу је одржан Први конгрес комунистичке друге интернационале. Ту нису били присутни само комунисти, него и масони, разни спиритисти и друге сумњиве личности из Европе и света. Окултизам и спиритизам су били дубоко укорењени у комунизму. Како су све конце вукли Илуминати и други масони, на конгресу у Паризу су решили да установе да се сваке године празнује пролећни празник рада, и да буде (за широке народне масе) у спомен чикашких радника палих у обрачуну са полицијом.
Дакле, Илуминати, масонски ред који је у служби Луцифера, и који су основани 1. маја 1776. године, одредили су да цели свет треба да слави њихов празник 1. мај под маском „хуманизма и заштите права радника“! Врло брзо су све владе света (а у свим владама главну реч воде масони) прихватиле овај „празник“ и увеле у својим државама празновање „1. маја – празника рада“. На тај начин, успели су у својој намери да се сви народи поклоне Луциферу празнујући „1. мај“, а мислећи да га празнују у сврху обележавања борбе радника за своја права.
Празновањем „првомајских празника“ Православни Срби се одричу Господа Исуса Христа и поклањају се сатани! Зато, православни Србине и Српкињо први мај треба да нам буде као и сваки обични дан посвећен породици текућим пословима и обавезама – никако дан одмора и излета у природу. Само на такав начин нећемо учествовати у овом безбожном анти-празнику и само на такав начин ћемо показати нашу оданост јединим истинским вредностима вери и отачаству.
ИЗВОР: https://prijateljboziji.com/%d0%b4%d0%b0-%d0%bb%d0%b8-%d0%b7%d0%b0%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b0-%d0%b7%d0%bd%d0%b0%d1%82%d0%b5-%d1%88%d1%82%d0%b0-%d0%b8-%d0%ba%d0%be%d0%b3%d0%b0-%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%b8%d1%82%d0%b5-1-%d0%bc/