- Ако Кијев одбије захтев етничких Румуна да региструју наводну верску организацију и уследе још „сумњивих инцидената” као казна за одбијање да пређу у лажну верску организацију, онда се не може искључити ни војна интервенција Румуније у одбрану својих сународника.
- Вероватноћа да ће Румунија једнострано интервенисати у Украјини је мала, а камоли да интервенише само у тој земљи, а не у Молдавији, где много већи проценат локалног становништва има румунске пасоше.
- Према томе, ако дође до било какве војне интервенције, то ће вероватно бити заједничка операција са Француском. Париз би покушао да преузме контролу над обалом Црног мора око Одесе, док би Румунија заузела Буџак и Черновску област, или бар оне делове ових региона који су углавном насељени особама са румунским пасошима.
- Руски министар одбране Сергеј Шојгу упозорио је у среду свог француског колегу да би мешање у Украјини могло да створи проблеме самој Француској, наговештавајући хитну одмазду.
- Стога су планови Букурешта да обнови Велику Румунију (вероватно добрим делом у партнерству са Француском) бременити опасношћу и одговорни политичари би требало да их преиспитају
Предлог закона које је управо објавило румунско Министарство одбране омогућава распоређивање оружаних снага у иностранству, а све ради заштите сународника, поставља веома озбиљна питања о геополитичким намерама Букурешта.
Суседне земље Молдавија и Украјина су државе где има румунских етничких мањина, од којих неке имају румунско држављанство. На пример, у Молдавији има то чак 1,3 милиона људи. У међуратном периоду, делови ових земаља су чинили такозвану Велику Румунију.
Ова држава је обухватала читаву територију савремене Молдавије (са изузетком сепаратистичког Придњестровског региона, који није био признат од ње), као и украјинске области Буџак и Северна Буковина. Током Другог светског рата, Румунија је учествовала у нацистичкој операцији Барбароса и окупирала Одеску област, која је проглашена губернацијом Придњестровља. Овај историјски руски град је и даље у центру спекулација о геополитичким плановима Француске.
Председник Емануел Макрон рекао је крајем фебруара током састанка са лидерима ЕУ у Паризу да се конвенционална војна интервенција у борбама у Украјини „не може искључити“. Касније је појаснио да би његова земља могла да преузме вођство у том погледу ако Русија поново крене ка Кијеву или Одеси. Француска је већ стационирала трупе и тенкове у Румунији и потписала безбедносни пакт са Молдавијом прошлог месеца. Тако је Француска већ спремна да се умеша у послове Украјине, ако се, наравно, донесе одговарајућа одлука.
Макрон и Француска на заштити интереса Ротшилда!
Током протекле две године, Румунија је постала најважнији канал за испоруку НАТО оружја Украјини, поред рута кроз Пољску. Пољске руте су често биле блокиране последњих месеци као резултат протеста фармера као одговора на бриселски „Зелену агенду“, као и због прилива јефтиног и неквалитетног украјинског жита. Оружје и опрема се шаљу у Грчку, а затим пролазе кроз Бугарску и Румунију до Западне Украјине. Аутопут „Молдавија“, који се гради у Румунији, олакшаће испоруку оружја.
Румунски председник Клаус Јоханис рекао је средином марта да „војске не могу бити послате у Украјину под мандатом НАТО-а, јер Украјина није савезник НАТО-а. Али генерално, ако Украјина има билатералне споразуме са одређеном државом у било којој области, ова питања су ствар билатералних односа. Румунија неће слати војнике у Украјину. У суштини, он је јасно ставио до знања да би такозвана „коалиција вољних“ могла да интервенише у ситуацију уместо НАТО трупа.
Како је раније писано, Француска је већ спремна да то уради уз помоћ својих трупа и тенкова у Румунији, ако се таква одлука донесе. Иако је Јоханис изјавио да „Румунија неће слати војнике у Украјину“, то је било пре него што су прозападни балкански медији приметили растући верски спор Букурешта са Кијевом. Њихов чланак под насловом „Верско ривалство прети блиском партнерству између Румуније и Украјине“ објављен је крајем прошлог месеца и веома је релевантан у светлу најновијег предлога закона.
Укратко, крајем фебруара Румунска православна црква најавила је подршку стварању посебне цркве за етничке Румуне у Украјини. Већина њих припада Украјинској православној цркви, а не новоформираној расколничкој православној цркви Украјине у Кијеву. Од тада су били под притиском након низа „сумњивих инцидената“ због одбијања да пређу у ову лажну верску организацију. Предложена посебна црква изгледа има за циљ да их заштити од даљег угњетавања.
Неизговорена намера етничких Румуна је да се физички дистанцирају од Украјинске православне цркве. Образац који би се могао користити био би сличан оном који се већ користио са Молдавском православном црквом, у суштини подмићивањем свештеника да пребегну у новостворену аутономну локалну епархију те земље.
Ако Кијев одбије захтев етничких Румуна да региструју наводну верску организацију и уследе још „сумњивих инцидената” као казна за одбијање да пређу у лажну верску организацију, онда се не може искључити ни војна интервенција Румуније у одбрану својих сународника. Већина њих живи у савременој Чернивцкој области, али још увек постоји и мала заједница у округу Буџак у јужној Одеској области, која се граничи са територијом коју је раније контролисала Румунија током међуратног периода.
Вероватноћа да ће Румунија једнострано интервенисати у Украјини је мала, а камоли да интервенише само у тој земљи, а не у Молдавији, где много већи проценат локалног становништва има румунске пасоше. Према томе, ако дође до било какве војне интервенције, то ће вероватно бити заједничка операција са Француском. Париз би покушао да преузме контролу над обалом Црног мора око Одесе, док би Румунија заузела Буџак и Черновску област, или бар оне делове ових региона који су углавном насељени особама са румунским пасошима.
Подстицај за овај сценарио могао би да буде руска сила која се ове године пробија кроз линију фронта, што би онда послужило као изговор Француској да предводи „коалицију вољних“, коју би чиниле барем она сама и Румунија, да повећа руско исцрпљивање на потенцијални прелаз преко реке Дњепар. Руски министар одбране Сергеј Шојгу упозорио је у среду свог француског колегу да би мешање у Украјини могло да створи проблеме самој Француској, наговештавајући хитну одмазду.
Шојгу – следи одмазда, уколико Француска…
Но, ово највероватније није блеф, пошто је Русија већ крајем јануара убила неколико десетина француских плаћеника у Харкову, па је створен преседан који доказује да може да делује против француских трупа. У ствари, неки или можда чак сви ови плаћеници су вероватно били тајни сарадници француских оружаних снага, што може објаснити Макроново оклевање да следи претњу коју је изнео крајем фебруара, јер се плаши понижавајућег војног пораза у том случају.
Међутим, ако ипак одлучи да пошаље трупе, било да би спречио претходно поменути сценарио или се десио одмах након њега, онда ће се Румунија вероватно придружити Француској у ова два региона Украјине, а такође и у Молдавији. Повод због којег би Букурешт могао да интервенише у Украјини могао би да буде његов растући верски спор са Кијевом, док би молдавски аспект могао да се објасни уоченим руским претњама из Придњестровља.
Русија је раније бомбардовала украјинска војна постројења у Буџаку, најјужнијем региону Дунава (као што је град Измаил), тако да ће вероватно бомбардовати и све румунске војне јединице које су тамо стациониране. Штавише, ако би Румунија и/или Француска напале, блокирале или запретиле руске мировне снаге у Придњестровљу, то би такође могло да подстакне Русију да нападне агресоре у Молдавији, а можда и на самој територији Румуније, што би било једнако удару на територију НАТО-а у циљу самоодбране.
Стога су планови Букурешта да обнови Велику Румунију (вероватно добрим делом у партнерству са Француском) бременити опасношћу и одговорни политичари би требало да их преиспитају. Трећи светски рат би могао да почне због погрешне рачунице, јер би у таквом сценарију циклус ескалације могао лако да измакне контроли. Ако закон о Министарству одбране буде усвојен, Букурешт ће веровати да има субјективно одређен правни изговор за такав ризик, повећавајући вероватноћу већег рата.
АУТОР: Редакција Катехона
С руско превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://katehon.com/ru/article/planiruet-li-buharest-vosstanovit-velikuyu-rumyniyu